AKADEMIK ZLATA BOJOVIĆ- SREDNJEVEKOVNA SRBIJA JE BILA NA VRHU EVROPE

0

DESPOTOVAC-Akademik Zlata Bojović večeras je u Despotovcu na promociji zbornika sa naučnog skupa na 24. Danima srpskog duhovnog preobraženja izjavila da država mora da formira Institut za proučavanje srednjevekovne Srbije.
-U srednjem veku Srbi su bili ispred mnogih drugih država i to je stvarno predznak naše kulture, jer nema boljih srednjevekovnih građevina, knjiženosti…sve je bio vrh. Ostali svet je krenuo tim putem do 16. veka, kazala je ona i pojasnila da ,,Srbija ima institute za sve , sem za srednji vek“.
-Ne postoji katedra, srednji vek nije jedan predmet, već je multidisciplinaran. Potreban je Institut za srednjevekovnu Srbiju koji će sve da obuhvati, to je naša lična karta pred svetom. Sve dalje što idemo je manje, imamo Andrića , ali Nemci imaju Tomasa Mana. Međutim, kada smo imali Manasiju drugi je nisu imali, istakla je ona.


Promocija 7. Zbornika Srednji vek u srpskoj nauci, istoriji, književnosti i umetnosti“ održana je u Resavskoj biblioteci.
-Polako iz godine u godinu, negujući temu srednjeg veka sa svim temema, mi stvaramo ,,mali“ centar, makar virtuelni, za Srpskli srednji vek, možda mnogi danas nisu svesni toga, ali jednom će nam biti zahvalni. Sama činjenica da se konstantno bavimo srednjim vekom, da svaki zbornik donosi nove priloge, a sada je to već velika količina na jednom mestu sakupljenih priloga koji se bave ne samo istorijom i umetnošću, već i kulturom, načinom života,stanovanjem, šta su jeli, kako su se kretali, ono što je privatna istorija, stvarni život…e to oživljavamo, umnožavamo radove i to će jednog dana biti korpus koji će sam po sebi biti institucija, navela je akademik Zlata Bojović.
Na promociji zbornika govorio je prof dr Predrag Dilparić „. Dr Marija Đinđić održala je predavanje na temu ,,Turcizam u srpskom jeziku“. Prema njenom istraživanju Srbi koriste preko 3.000 turskih reči.
-U književnom Turskom jeziku nema više do sto reči slovenskih reči, a jedino za ,,Božić“ možemo da tvrdimo da je Srpska reč, odnosno kako oni kažu ,,Bodžuk“. Oni znaju da je to hrišćanski praznik i da se proslavlja 7. januara.U običnom govoru je taj broj daleko veći, a pogotovu u delovima gde su se naseljavali ljudi sa naših prostora, objasnika je dr Marija Đinđić.
Književno veče sa piscem Vladimirom Kecmanovićem je proteklo je u veoma živoj konverzaciji za publikom. Jedno od pitanje se izdvojilo. Umetnici nespornih vrednosti, da ne kažem redovno, ali često vas vide kao protivnika nečega to je naciolna misao, što je misao o suštini bića naroda i upravo vaše stavove uzimaju kao retrogradne?
-Moju književnost treba posmatrati odvojeno od mojih stavova, tako posmatram i druge umetnike. Ukoliko su uradili nešto vredno ja to vredno poštujem, a ono što rade van umetnosti ne poštujem. Nemam nameru da odustupim do onog što mislim, nastaviću tako i dalje. Da li će to moje dobiti ili njihovo videćemo, nema u takvim stvarima, nažalost ili na sreću, pobednika, rekao je on.
U Centru za kulturu otvorena je izložba grafika Bojana Otaševića.

Pozitivni primeri-Razglednica iz Despotovca – Projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Despotovac

Nema komentara

Ostavite komentar

dvanaest − 10 =