JAGODINA-Vlasnici živinrskih farmi formirali su deponiju kokošijeg izmetana obali Velike Morave kod Jagodine, tvrde meštani obližnjeg naselje Dibona Sampas i dodaju da se tu baca svakakav otpad, smeće,a možda otrovne materije. Na nekoliko stotina metara od te deponije nalazi se jagodinsko Izvorište u Ribaru, bunari i fabrika za preradu vode. Međutim, čelnici Jagodine, kao i nadležni iz gradskih službi i inspekcija, nisu želeli da odgovaraju na pitanja o deponiji kokošijeg izmeta.
Dragan Nikolić i njegova supruga Smilja žale što su ušteđevinu, stečenu višedecenijskim radom u Beču, uložili u kuću, koja se od mesta na kome se baca otpad nalazi na manje od 500 metara.
-Nekoliko puta sam prijavljivao Komunalnoj inspekciji, a znam da su i komšije prijavljivale. Niko nikad nije došao. Jednom nemaju vozilo, drugi put nemaju ljude, treći put su na terenu. Zvaćemo i republičku inspekciju. Ovo je ekološka katastrofa.Na nekoliko stotina metara od divlje deponije nalazi se izvorište iz kog se cela Jagodina snabdeva vodom. Nekada smo tovarili šoder, kupali se i pili vodu iz Morave. Sedamdesetih godina prošlog veka „Brioni“ je bilo vveoma popularno kupalište, priča on. 
-Ne smeš da otvoriš ni vrata, ni prozore. Džaba. Gladni smo, moramo da jedemo. Zamislite kako to izgleda. Celog leta ne možemo da sedimo u dvorištu. U svakoj sobi imamo posude sa tečnošću kako bismo se spasili zunzara, dodaje njegova supruga Smilja.
Nekada je Dibona Sampas bilo vikend naselje, a sada dom sa pedesetak domaćinstava. Sa druge strane Morave već pet,šest godina vlasnici živinarskih farmi prosipaju pileći izmet pomešan sa strugotinom, bacaju razni otpad i fekalne tečnosti na samom koritu reke. Tako je niklo nekoliko divljih deponija sa kojih se širi nepodnošljiv smrad.
-Smrad je nepodnošljiv. Veš ne možemo da sušimo napolju, jer upije sav smrad. Pre 12 godina jedan čovek je dovezao punu traktorsku prikolicu flaša i tegli. Hteo je da prospe u Moravu. Moj suprug Dragiša ga je jedva odvratio od te namere. Pozvao je inspekciju, čovek je platio kaznu, a onda je otpad morao da odveze na deponiju. Šta sve „plovi“ Moravom, začudili biste se. Viđala sam krave, svinje, plastične kese i flaše, kaže Snežana Branković.
Nebojša Lazić uzgaja cveće. Kupio pre dve godine kuću sa placem u tom naselju.
-Prijavljivao sam zbog šuta sa druge strane puta, jer je neko prosuo dvadesetak kamiona šuta na samom koritu. Kao da je neko javio, došao je čovek i buldozerom sav šut gurnuo prema Moravi. Svi pobegnu u kuće, a ja imam cveće na 17,5 ari i čitav dan moram da provedem na placu. Namenski sam kupio kuću da bih se bavio proizvodnjom cveća za prodaju i povrća za potrebe porodice, ističe on.
-Smrdi danima, kada prospu kokošiji izmet. Najmanje deset dana je nepodnošljivo, priča Boban Stefanović.
Dušanka Ivanović, koja tu živi 25 godina, priseća se kako su se kupali na „Brionima“ i pili vodu iz reke.
-Kuća je na stotinak metara od divlje deponije, tačnije samo preko reke naspram mesta na kome se baca otpad. Ovo je strašno. Jezivo. Ne mogu da dišem. U sred leta moram da zatvaram vrata i prozore. I noću. Ne znamo više šta da radimo, ni kome da se žalimo. Inspekcija ne radi svoj posao. Smrad ulazi i kad je sve zatvoreno. Ranije su poljoprivrednici po njivama bacali stajsko đubrivo od koga takođe nismo mogli da dišemo, pa smo uspeli da ih namolimo da ga zaoru, kako ne bi toliko smrdelo,kaže ona.
