Pravoslavni vernici slave 7. januara Božić kao uspomenu na dan rođenja Isusa Hrista, Sina Božjeg, spasitelja sveta.

To je praznik rađanja novog života, koji se kod Srba obeležava najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji imaju za cilj da se Bog umoli da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Otuda se Božić smatra i najradosnijim porodičnim praznikom koji se slavi tri dana – dan posle Božića je spomen Sabora Bogorodice, a zatim Sveti arhiđakon Stefan. Sa Vaskrsom i Duhovima (Sveta Trojica), Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika, a od jula 2001. je u Srbiji jednodnevni državni praznik.

Nijedan praznik ne sadrži više narodnih običaja koji su se održali do današnjih dana kao Božić. Najrasprostranjeniji su: polaganje badnjaka, mešenje česnice, pečenje pečenice, mirbožanje, položajništvo, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje… Na Božić ljudi se pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“ i „Vaistinu se rodi!“.

Narodna verovanja
NE IZNOSITI NIŠTA IZ KUĆE, A VALJA ZAPOČETI NEKI POSAO

Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina• Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima će biti jaka s mnogo snega• Na Badnji dan ništa se ne iznosi iz kuće i ne pozajmljuju se tuđe stvari• Na ovaj dan dobro je započeti neki posao da bi ukućani i domaćinstvo cele godine bili napredni i bogati, ne treba biti praznih džepova i valja se i ponoviti• Za Božić se ne valja ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz• Ne bi trebalo raditi stvari koje su nam tokom godine zadavale probleme da bismo ih u narednoj godini lakše savladavali

POLOŽAJNIK

  • Na Božić ujutro u kuću prvo dolazi položajnik. Čim pređe prag (a pazi da to učini desnom nogom), on prilazi šporetu, loži grančice badnjaka i govori: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj!“ Položajnik posipa kuću žitom i parama, sa željom da u njoj cele godine bude zdravlja i sreće, a simbolizuje mudrace sa istoka koji su došli novorođenom Hristu na poklonjenje.

BOŽIĆNI RUČAK

  • Prvog dana Božića ne odlazi se nikuda iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak prvi je mrsni obed posle dugog posta i uvek je bogat i raznovrstan, ali obeležavaju ga dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića. Božićna trpeza, prema narodnom shvatanju, morala bi biti bogata. Pravilo je bilo da se o Božiću svi ukućani dobro najedu i napiju.

ČESNICA

  • Česnica je pogača koju domaćica bez kvasca zamesi rano ujutro na Božić. U nju se stavlja metalni novčić, koji simbolizuje dar novorođenom Hristu, a odozgo se bode grančicom badnjaka. Služi se za božićni ručak. Lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, prema verovanju, biće srećan cele godine i imaće para.

 

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA