BEOGRAD- U organizaciji teologa Miloša Stojkovića i docenta na Pravnom fakultetu Dalibora Đukića grčke monahinje i jeromonasi iz manastira u Asprovalti posetile Srbiju i svete manastire Žiču, Manasiju, Ravanicu, Studenicu…
U delegaciji je bilo 40 monahinja i 4 jeromonaha iz manastira Svete Lidije Filipljanke iz Asprovalte, koje su za vreme trajanja akcije “Oluja” primile 1.500 ljudi i dece. Tamo su, inače, krstile više od 1.000 srpskih učenika. Godinama su utočište kod njih pronalazili Srbi proterani iz Hrvatske, BiH, sa Kosova… Prihvatanje i odgajanje srpske dece započeo je pokojni arhimandrit Teofil, a monasi i monahinje njegovo delo su nastavili.
– Učio nas je da ne treba da govorimo samo o ljudima, narodima i bratstvu, nego da to pokažemo na delu. Otac Teofil je odmah po stradanju srpskog naroda osmislio program kako bi srpska deca dolazila i bila pod patronatom sestara manastira – rekao je arhimandrit Nikanor i dodao da su oni tu da pomognu kad god je to potrebno pravoslavnim narodima, a da su monahinje oduševljene kako su dočekane u našoj zemlji.
Organizator posete Miloš Stojković zahvalio se Srpskom telegrafu, koji je, kako je rekao, kao pravi patriotski list učestvovao u ovom događaju. Potom je izneo nekoliko činjenica o manastiru.
– Manastir Svete Lidije je jedinstven u svetu. Monahinje ne nose mantije, samo crnu ili plavu odeću. One su odlučile da život posvete bogu, ali ne samo bogu i molitvi, nego i širenju ljubavi, misionarstva, pomaganju ugroženim ljudima. Manastir ima jednu od najvećih štamparija u Evropi, u okviru manastira deluje i radio-stanica i televizija koja ima nacionalnu frekvenciju i isključivo je zadužena za širenje pravoslavnih vrednosti. Ogroman manastirski kompleks prostire se na više hiljada kvadrata, imaju ogromnu crkvu posvećenu Svetoj Lidiji i poseban prostor koji su napravile da bi primale srpsku decu iz ratnih područja. Kad je krenula “Oluja”, Teofil i sestre su istog trenutka pozvali našu crkvu i tadašnju vlast. Oko 1.500 srpske dece i ljudi je tamo boravilo, živelo… Da bi deca išla u školu, otvorili su prvu srpsku školu u Grčkoj, pre podne za grčku decu, po podne za srpsku decu, kojoj su predavali naši nastavnici, takođe izbeglice iz Krajine – priča Stojković.
Ističe i svoj primer jer je pozvan u Grčku da završi srednju školu kada je njegova porodica proterana sa Kosova i Metohije.
– Svaki vikend smo provodili kod monahinja u manastiru. Sada smo odlučili da ih pozovemo i ugostimo. U manastiru ima 80 monahinja. I svaka ima kumče. To su naše druge majke. I majke mnoge srpske dece – objašnjava teolog.
Dirljivo veče u Skadarliji
Monahinje i jeromonasi obišle su nekoliko mesta u Srbiji. Između ostalog, manastir Prohor Pčinjski, Studenicu, Žiču, Kraljevo, manastire Lelić, Ćelije, Beograd. Posebno je dirljivo bilo u Skadarliji, gde su pevale srpske nacionalne pesme, a Srbi njima u čast grčke pesme.
