JAGODINSKI LEKARI-EPIDEMIJA DEFORMITETA I GOJAZNOSTI KOD DECE

0
Načelnica Školskog dispanzera dr Emilija Šobot

JAGODINA-Polovina populacije dece do 14 godina boluje od deformiteta koštanog sistema, veliki je broj gojazne dece, a sve više slučajeva krijesa, šećerne bolesti i povećanog krvog pristiska, porazni su rezultati sistematskih pregleda u Školskom dispanzeru jagodinskog Doma zdravlja.
-Zbog deformiteta koštanog sistema trećina dece posle sistematskih pregleda dobija upute da se jave fizijatru. Reč je o skoliozi ili ravnim stopalima, a tom broju treba dodati i decu koja su već pod kontrolom fizijatra. Ako bi se to gledalo na ukupan broj dece, neparni razredi, polovina dece ima problema sa skoliozom i ravnim tabanima, kaže načelnica tog odeljenja dr Emilija Šobot.
kičma
Odgovornost za rešavanje tih problema je na roditeljima.
-Dete se nije ugojilo preko noći, pa neće tako ni da smrša. Nema čarobnog štapića i jako je bitno da vežbe budu redovne. Zatim, deca nisu svesna ozboljnosti problema, dobijaju programe vežbi, međutim mrzi ih da rade, ali tu su roditelji da ih vode na kontrolne preglede, da pojačaju vežbe, da ih angažuju oko bavljenja sporta, objašnjava dr Emilija Šobot.
Zbog svega toga sistematski pregledi dece se obavljaju od pre dve godine u Školskom dispanzeru u prisustvu roditelja, kako bi se problemi predočili porodici.
-Preveniranje je moguće, ako se započne sa pregledima dece i u nižim kalendarskim uzrastima ili stalni rad roditelja. Najveći problem, odnosno paradoks, je da deca u nižim školskim razredima nose rančeve teške po desetak kilograma, ne srazmerne njihovoj građi i težini, dok u srednjoj školi nose dve sveske, naglašava ona i dodaje da se do 12 godine deca mogu uz stručni nadzor baviti atletikom, plivanjem i gimnastikom, a tek kasnije i drugim sportovima.
gojaznost
-Gojaznost je najteži problem, jako su slabi rezultati. Ogroman je broj gojazne dece. Svako dete koje dođe kod svog lekara dobije rezultate merenja, koliki je višak i program dijete. Međutim, trenutak kada se opamete je polazak u srednju školu, zbog puberteta i estetike tada nastanu problemi. To je momenat kada se otvori ,,prozorčić“ za naše delovanje, a da su deca pritom motivisana da učestvuju u tome, ističe dr Emilija Šobot.
Rezultati sistematskih pregleda pokazali su veliki broj slučajeva krijesa kod dece sa mlečnim zubima, odnosno kod prvaka i trećaka- što govori o previše slatkiša, ali i ne higijeni. Roditelji, što je neshvatljivo, misle da dete dok ne počne da menja zube ne treba ni da ih pere, ali posle nema naviku. Zabeleženi su loši primeri, odnosno da su deca već u osmom razredu ili prvoj godini srednje škole bez zuba.
zubici
-Ukoliko porodice nastave ovakvim načinom života u bliskoj budućnosti deca će sve više bolovati od šećerne bolesti, krvnog pritiska, odnosno zdravstveno stanje mlade populacije porimiće zapadni oblik. Takva deca se kompletno zdravstveno analiziraju i zbrinjavaju, bivaju upućivana na Čigotu. Imamo decu od 14 godina sa 100 kilograma težine, to je loše, zaključuje dr Emilja Šobot analizu rezultata sistematskih pregleda školske dece.
PRE SEDAM DECENIJA
-Pre sedam decenija sa početkom rada Školskog dispanzera patološka stanja nađena na sistematskim pregledima su bila vašljivost, anemija i neuhranjenost, a sada su gojaznost, skolioza i karijes.
ISKLJUČIVO BAZIČNI SPORTOVI ZA DECU
-Pasivnost dece, ne bavljenje adekvatnim sportom, ali i prerano kretanje u ozbiljno bavljenje fudbalom, rukometom, košarkom, odbojkom…. su pogubni za decu. Tim sportovima se deca ne mogu baviti sa 7 godina, u razvijenim zemljama deca to je zabranjeno, i deca se mogu baviti samo bazičnim sportovima do 12 godine. Deca koja treniraju fudbal od najranijih uzrasta su uglavnom kifotična, kao i plivači. Velika leđa, ali sa problemom. Deca se loše zagreju pred trening, a premladi su za teške treninge, objašnjava dr Emilija Šobot.

Nema komentara

Ostavite komentar

pet + jedanaest =