KAJAKAŠKI REPREZENTATIVCI SRBIJE DOLAZE IZ STALAĆA

0

STALAĆ-Kajakaški klub „Kula“ iz Stalaća, nastao je 1996. godine. Osnovna delatnost kluba je bavljenje amaterskim kajakaškim sportom na divljim vodama. Ovo je sport koji spada u grupu najekstremnijih i najtežih sportova, a ujedno je i adrenalinski najjači sport.

-Organizujemo raftinge Moravom, ne radimo to zbog turizma, već da bi izdržavali klub. Ljudi zovu, interesuje ih da vide ovaj kraj, ali to su pojedinačni slučajevi. Godišnje okupimo 5 , 6 grupa koje spsutimo Moravom i usput im pričamo o kulturno-istorijskom kontekstu ovog dela Srbije, posetimo manastire i crkvišta. Grupu čini desetak članova i dnevno druženje košta oko 2.000 dinara, objašnjava predsednik kluba Vlada Vukomanović.

On ponosno naglašava da cela ekipa tog kluba čini reprezentaciju Srbiej u raftingu.

-Jedan smo od retkih klubova koji je započeo rad sa najmlađom kategorijom dece. U generalnom plasmanu smo bili prvaci Srbije u disciplini – spust, a u disciplini – slalom na divljim vodama, nosioci smo srebrne medalje. Naša deca su u sastavu reprezentacije Srbije, što nam pored ostalog pruža znatne mogućnosti da se još više omladine uključi u ovaj sport. Osvajali smo veliki broj medalja. Zbog rada sa najmlađom kategorijom dece imamo značajne perspektive da u narednim godinama budemo u samom vrhu ovog sporta, ističe Vukomanović.

Nažalost finansijske mogućnosti, kao i mogućnosti opštine Ćićevac, su daleko ispod uspeha koji postižu.

-Oprema za ovaj sport je za naše uslove ekstremno skupa. Mada smo mi i pored tih uslova uspeli da nabavimo nešto opreme, koja nije zadovoljavajuća, ali nam ipak omogućava da postižemo zapažene rezultate, kaže Vukomanović.

Klub je radi obezbeđivanja finansijskih sredstava preduzeo niz aktivnosti.

            -Organizacija raftinga na divljim vodama Južna Morava – obilazak Mojsinjske planine – druge Srpske Svete Gore, Tara, Drina, Piva, Lim, gde se turistima i ljubiteljima prirode pružila mogućnost da vide deo naše zemlje i saznaju deo istorije koje je do sada na našim prostorima veoma mali broj ljudi video i doživeo. U ovom sportu su značajne mogućnosti da se pored sportom, bavite i turizmom, izuzetno atraktivnim, koji će kod nas tek dobiti na značaju, nabraja Vukomanović.

Kajakaški klub iz Stalaća je postao tradicionalno domaćin prvenstva Srbije u kajaku na divljim vodama mlađih kategorija do 16 godina. U planu je i organizacija maratona u dužini od 30 kilometara na kome bi učestvovale i veći broj Evrpskih zemalja.

Klub je sa Ministarstvom zaštite životne sredine započeo proces istraživanja Mojsinjsko-Poslonskog kompleksa sa ciljem stavljanja pod jedan od vidova zaštite ovog dela Srbije, jer prema Zakonu o zaštiti životne sredine ovaj  kraj ispunjava zadate uslove.

-U tom cilju klub već 4 godine priprema izdavanje jedne obimne publikacije i monografije o predelima u kojima radi i živi klub, sa ciljem promovisanja ovog dela naše zemlje i ovog sporta. Značaj koji bi imale aktivnosti za naš kraj bi bile od ogromnog značaja. Materijal koji bi smo izradili korišćen bi bio za potrebe opštine, a njegove koristi bi bile veoma velike u školama i bibliotekama, jer ovaj materijal između ostalog i obrađuje deo naše istorije koju naš narod gotovo i da ne poznaje. Istorija koja se uči u školama  seže uglavnom do 12. veka (doba Nemanjića). Kraj o kome se govori u navedenom materijalu je  živeo čitava 72 veka pre Nemanjića. Šta je predstavljao ovaj kraj kroz našu istoriju i kako je to uticalo na zbivanja na ovim prostorima, delom je dat u navedenoj monografiji. Monografijom, koja bi obuhvatala deo prostora našeg regiona, poznat u svetu i našoj zemlji kao Druga Srpska Sveta Gora, odnosno Mojsinjska planina ili Mojsinjska Sveta Gora, kao i celokupnu floru i faunu ovog područja, želimo da podstaknemo svest naših ljudi o potrebi zaštite navedenog prostora, iscrpno prezentuje projekat Vukomanović.

Navedenim materijalom bi bile obuhvaćene lepote Pomoravlja i potencijali same Južne Morave. Na području Mojsinjsko-Poslonskog kompleksa,površine oko 150 kvadratnih kilometara nalazi se 77 svetinja, staništa zaštićenih vrsta životinja, kao i staništa biljnih vrsta koje su uvrštene u Crvenu knjigu flore Srbije. Najstarije crkve i crkvišta datiraju još iz ranog srednjeg veka u Vizantijskom periodu od 6. do 9. veka.

U izradi ovog materijala učestvovali su predstavnici Srpske pravoslavne Crkve, Narodni muzej u Kruševcu, Narodni muzej u Beogradu, kao i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i Nišu.

Kajakaški klub je pokrenuo akciju ekološke zaštite prostora u kojima živi i radi. Reč je o prostoru od oko 40 kilometara kvadratnih. Preduzete su akcije uređenja korita i obala reke Južne Morave u dužini od 30 kilometara,  sređivanja i uređenja kupališta u selima koja gravitiraju reci, pokretanje akcija koje su usmerene na definitivno rešavanje problema deponija u navedenim selima, uređenje pešačkih staza radi obilazaka svetinja koje se nalaze u ovim prostorima, uređenje, ćiščenje i održavanje izvorišta voda, izrada mini sportsko-rekreacionog, turističkog i muzejskog centra, čiji bi nosilac održavanja, čuvanja i eksploatacije bio Kajakaški klub, razvoj seoskog turizma na ovim prostorima, vraćanja naroda svojim korenima i svojim napuštenim imawima.

Želja da se ovaj kompleks uvrsti u turističku ponudu Srbije, zahteva znatna ulaganja na samom terenu.

Razglednica iz Ćićevca– Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Ćićevac

Nema komentara

Ostavite komentar

3 × četiri =