PORTRET PREDRAGA EJDUSA

0

JAGODINA- Dobitnik „Zlatnog ćurana“ za životno delo na 47. „Danima komedije“ u Jagodini Predrag Ejdus predstavljen je u jagodinskoj Narodnoj biblioteci „Radislav Nikčević“.

„Činjenica je da sam ja crna ovca u familiji. Moji deda i baba bili su prvi stomatolozi u Beogradu kada su se 1909. godine doselili iz Letonije, moja tetke po oci i majci bile su takođe lekari, moj otac je bio građevinski inženjer, jedna sestra naučnik, druga inženjer, pa je otac mislio da ću i ja da budem građevinski inženjer. Kada sam se odlučio za glumu, doživeli su veliko iznenađenje.“

LJubiteljima pozorišta koji su se u velikom broju okupili u gradskoj biblioteci Ejdus je otkrio da ga je u svet glume praktično „odvela“ Svetlana Bojković dok je još bio učenik prirodno-matematičkog smera 14. Beogradske gimnazije.Ona mu je jednog dana prišla je na velikom odmoru i pitala ga da li želi da učestvuje u recitalu.

„Prvo sam pomislio da mi se možda nabacuje, ali kada sam shvatio da to baš i nije moguće, pitao sam je da li to znači da možemo da odsustvujemo s nastave. Kada mi je potvrdila da možemo, pristao sam bez razmišljanja. Dok sam govorio stihove Rabindranat Tagore, osećaj me je vukao, znao sam da osećam i razumem poeziju i da nemam tremu. Naš recital je pobedio na festivalu, a pošto su članovi žirija bili rukovodioci „Dadova“, koji je u to vreme bio jedan od najjačih amaterskih pozorišta, primili su me u to pozorište.“

Od tada, sva njegova prethodna interesovanja pala su u drugi plan, a pozorište i književnost su mu postali najvažnije stvari u životu. Samo je o tome razmišljao. U trećem razredu gimnazije znao je da će da upiše glumu.

„To mi je pošlo za rukom, a bio sam i stipendista Savremenog pozorišta. U trećoj i četvrtoj godini radili smo ispitne predstave u kombinaciji sa profesionalnim glumcima, koje su igrane u redovnom repertoaru, što nije bio običaj. Odmah po diplomiranju Narodno pozorište mi je ponudilo angažman, tako da sam 1972. godine postao njegov član.“

PORTRET MILENE DRAVIĆ

U sali Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ predstavljen je portret Milene Dravić, proslavljene srpske glumice, dobitnice „Dobričinog prstena“ i ranije „Zlatnog ćurana“ za životno delo, najviše nagrade „Dana komedije“.

Sala jagodinske biblioteke je bila premala da primi sve poštovaoce dela legende jugoslovenskog i srpskog glumišta, a pred zainteresovanim Jagodincima i Jagodinkama o Mileni su govorili autorka monografije „Milena Dravić“ Tatjana NJežić i pozorišni kritičar i teatrolog Aleksandar Milosavljević.

Najemotivniji momenat promocije je svakako bilo čitanje pisma Milene Dravić „festivalu i Jagodincima“ koje je „iskreno, srdačno i toplo pozdravila“ i napisala: „Volela bih da sam sa vama, ali nisam trenutno u mogućnosti. Biće sve dobro, nadam se, pa ćemo se, verujem i ponovo sresti. Lepa me sećanja vežu za vaš festival, a „Ćuran“ mi je posebno draga nagrada, između ostalog jer je za komediju. Možda bih slobodno mogla reći, najozbiljnije, njeno visočanstvo, komedija, žanr kome sam posvetila dobar deo karijere“, napisala je Milena Dravić.

Potom je usledilo predstavljanje monografije „Milena Dravić“. Autorka Tatjana NJežić je istakla da je najveći izazov bio da monografijom obuhvati sve segmente impresivne ličnosti i karijere Milene Dravić i da sve bude „pitko“. „Nije to samo sjajna monografija u smislu sadržine, to je ogledalo vremena i toga kako se ponosno nosi svoj dar“, rekla je Tatjana NJežić i dodala da monografija ima pet celina i da je to 22. knjiga iz edicije Udruženja dramskih umetnika posvećene dobitnicima Dobričinog prstena, čiji je Milena 30 laureat. Monografija „Milena Dravić“ obuhvata 250 strana, podeljenih u nekoliko celina. U prvoj, „Dragulj u sva tri medija“, o njenom pozorišnom, filmskom i televizijskom opusu pišu Dušan Kovačević, Aleksandar Milosavljević, Ranko Munitić (iz knjige Gluma kao sudbina i saznanje), Radoslav Zelenović, Branka Otašević i Zorica Pašić. Deo „Milena Dravić – gradovi, ljudi, trenuci“ sadrži njena sećanja, priče, utiske, stavove, doživljaje… Sledi „Milioni su je voleli“, deo u kome o umetnosti Milene Dravić, posebno iz fokusa datih sredina govore Haris Pašović (Naša bosanska cura), Varja Močnik iz Kinoteke Slovenije (Kad stigne lavica – Milena Dravić u slovenačkom filmu) i Daniel Rafaelić, čelnik HAVC-a (Kao cvijet u tamnom polju). Deo „Stihovi za Milenu“ sadrži njoj posvećene pesme Arsena Dedića, Dušana Makavejeva i LJubiše Bačića. Poslednji deo „Šta je to u njoj…“ obuhvata tekstove Dejana Mijača, Paola Mađelija, Jagoša Markovića, Branke Krilović, Gorana Paskaljevića, Puriše Đorđevića, Renate Ulmanski, Borke Pavićević, Zdravka Šotre, Radeta Šerbedžije, Želimira Žilnika, Mire Furlan, Ivana Medenice, Jelene Đokić, Jelisavete Seke Sablić, Milana Karadžića, Branke Petrić, Milana Vlajčića. Knjiga je bogato ilustrovana sa oko 100 fotografija i sadrži popis filmskih, televizijskih, pozorišnih uloga, nagrada i priznanja Milene Dravić.

Na kraju večeri upriličena je projekcija dokumentarnog filma „Mali film o velikoj Mileni“, autora i reditelja Miloša Radovića.

 

Nema komentara

Ostavite komentar

14 + jedanaest =