RADOMIR KOŠANIN – Ćirilica u Jagodini

0
Radomir Košanin

Šetam skoro svakodnevno ulicama našeg grada i posmatram nazive različitih poslovnih objekata u njemu.  Svega tu ima. Od zanatskih i  trgovačkih radnji, kladionica, menjačnica, advokatskih kancelarija, prodavnica, kako se to na modernom anglo-srpskom jeziku kaže, sekend hend robe. Svega, osim njihovih naziva ispisanih na ćirilici, koja je u našim zakonima definisana kao pismo u službenoj upotrebi. Ako i vi, kao ja, prošetate od zgrade Osnovnog suda do NIS-ove pumpe preko puta stanice saobraćajne policije, na prste jedne ruke ćete izbrojati firme na ovom pismu.

Prvo ugledam Geodetski biro Darko, zatim Zlataru Katanić, Pečatoresca Živković, pa onda Ćevabdžinicu Karmen i na kraju Ratka sodadžiju, najstariju privatnu radnju u našem gradu. Eto, toliko je ostalo srpske ćirilice u našog glavnoj ulici. Od zaborava je spašavaju još jedino nazivi obrazovnih ustanova i advokatskih kancelarija i gradskih ustanova poput Zavičajnog muzeja, Narodne biblioteke i kancelarije Mesne zajednice Vašarište. Ali zato imamo gomilu radnji sa engleskim nazivima poput pekare Family, frizerskog salona Flash, prodavnice Fast food fish, butika King fashion i Trendy kids, kafića Beer house i Time caffe. Ne oskudevamo ni na italijanskim nazivima: San Grego, Adagio, Vogeli, Bonatti. Kako to proevrposki zvuči, zar ne?

Posebno se našalim kada uđem u neku od apoteka u našem gradu na čijem ulazi stoji natpis apoteka, i upitam da li sam ušao u apoteku ili aroteku, ili kada u samousluzi potražim flašu mineralne vode Neva, a prodavac mi kaže da takvu nema. Ja mu na to pokažem onu na kojoj upravo piše Heva.

Da se podsetime da je ćirilično pismo nastalo u prvoj polovini  10. Veka i prolazilo je kroz različite periode u svom trajanju. Zahvaljujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi uspelo je da se održi tokom petovekovnog robovanja Srbije pod Turcima. Potom je bilo na udaru Austrougarske, koja je zabranjivala korišćenje ćirilice u Vojvodini, Vojnoj krajini, Dalmaciji i Bosni i Hercegovini. Ništa bolje nije prošla ni u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i potonje Kraljevine Jugoslavije, kada je pokrenut projekat stvaranja nadnacionalnog srpsko–hrvatskog jezika. U krajeve sa većinskim srpskim stanovništvom se uvodi dualizam ćiriličnog i latiničnog pisma. Ustaška tzv. Nezavisna država Hrvatska je takođe zakonom zabranila ćirilicu u toku svog četvorogodišnjeg trajanja. Zadatak gašenja ćirilice kod Srba su kasnije preuzeli i uspešno nastavili srpski komunisti posle Drugog svetskog rata. Interesantno je da to nisu učinili njihovi ideološki idoli u SSSR-u, kao ni njihovi istomišljenici u Bugarskoj i Makedoniji. U svim ovim zemljama i dan danas caruje ćirilica, dok je u Srbiji gotovo potpuno proterana. Odoleva još jedino na nadgrobnim spomenicima i čituljama.

Ćirilicom se kao pismom u određenim varijantama danas služi oko pola milijardi ljudi u državama Evrope i Azije. To su pored Srbije još Rusija, Ukrajina, Bugarska, Belorusija, Republika Srpska, Crna Gora, Makedonija, Kazahstan, Abhazija, Kirgizija, Moldavija, Tadžikistan i Južna Osetija. Međutim, samo je u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori primenjen princip dva pisma za jedan jezik: ćirilica i latinica. Izgleda da su srpski komunisti bili najvredniji u gušenju tradicije, suštine i identiteta svoga naroda. Njihovi naslednici, sadašnji mondijalisti i globalisti, uspešno nastavljaju taj posao. Ćirilica je gotovo potpuno proterana u Srbiji. Odoleva još na nadgrobnim spomenicima i čituljama. U našem gradu je čuva već više od pola veka naš nedeljnik „Novi put“ kao i novopokrenuti  mesečnik „Moravska vesti“na čemu im veliko hvala!

Nema komentara

Ostavite komentar

petnaest + dvanaest =