TRIBINA U ĆUPRIJI – MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

0

ĆUPRIJA-Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu 1. juna ove godine, doneo je napredak u odgovoru na pojavu nasilja, ali se čini da sistem nije u potpunosti spreman za njegov dubinski i sveobuhvatni uticaj, ocena je koju je stručna javnost iznela na tribini u Ćupriji.

-Zakon o sprečavanju nasilja u porodici reguliše prevenciju, koju dosad nismo imali; dok se osnovni zakoni bave eskalacijom, ovim normativnim aktom šaljemo poruku da nasilje nije dozvoljeno – rekla je u svom učešću na tribini povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama Dijana Malbaša, pravnica beogradskog Autonomnog ženskog centra, na opasku ćuprijskih socijalnih radnika koji smatraju da „zakon nije loš, ali da i dalje postoji nesistemski pristup ovom problemu“. Žrtve su, prema stručnjacima Centra za socijalni rad, žene koje su uglavnom ekonomskli zavisne od nasilnika, a takođe, kako im govori praksa, žrtve nasilja još uvek nemaju veru u sistem.

Nasilnici su i rafinirane osobe

  • Teško je da spoljna sredina prepozna nasilnika jer su neki vrlo rafinirane osobe, inteligentne i obrazovane. Važno je reći da nasilje pripada karakteru, a ne inteligenciji, a karakter se formira do četvrte-pete godine života. Zato se ovakav oblik ponašanja uči i/ili se na njega navikava, pa je porodično nasilje opasno po celo društvo – rekla je na tribini Vesna Mirković.

Ipak, sintetizovano je mišljenje učesnika tribine da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici doneo važne novine. Jedna od njih svakako predstavlja paket hitnih mera, koje podrazumevaju da policijski službenik, nadležan i obučen za delovanje u slučaju porodičnog nasilja, sada ima ovlašćenje da privremeno udalji učinioca nasilja i da mu izrekne meru privremene zabrane prilaza i kontakta za žrtvom. Ove hitne mere traju 48 sati, a kako je na tribini objasnila Milena Milutinović iz Policijske stanice Ćuprija, sud ima i instrument izricanja produženih hitnih mera, koje traju 30 dana. Važno je naglasiti da izricanje hitnih mera omogućavaju efikasniju zaštitu žrtava po principu „sada i odmah“, kao i to da ova ovlašćenja policije ne zavise od činjenice da li ima elemenata prekršajnog ili krivičnog dela. Zato je procena rizika u slučajevima potencijalnog porodičnog nasilja vrlo važna, kako bi žrtve bile zaštićene a zakonska ovlašćenja stavila isključivo u službu borbe protiv nasilja.

Inače, u daljoj borbi protiv nasilja u porodici, zakon je predvideo obavezu obrazovanja grupa za koordinaciju i saradnju, koje čine predstavnici nadležnog osnovnog javnog tužilaštva, policije i centra za socijalni rad, tako da je institucionalna koordinacija i saradnja u borbi protiv nasilja sada uređena i normativnim aktima.

Što se tiče vrsta nasilja, danas se susrećemo, osim sa fizičkim, i sa psihičkim, seksualnim i ekonomskim nasiljem, kaže psihološkinja Centra za socijalni rad iz Ćuprije Vesna Mirković, koja ističe da je u borbi protiv nasilja nad ženama stručnjacima najteže spasiti ženu od same sebe. Zato je potrebno da se žene-žrtve osnaže, da im se podigne svest, ali i da im se pruži sva vrsta pomoći. Ovde svakako treba skrenuti pažnju na odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koje utvrđuju obavezu svih građana da policiji ili javnom tužilaštvu, bez odlaganja, prijave nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od nasilja.

Na tribini, koju je i ovog puta organizovala Narodna biblioteka „Dušan Matić“, učestvovala je i Dragana Milojević, sociološkinja ćuprijskog Centra za socijalni rad, koja je saglasna sa tezom da u borbi protiv nasilja još mnogo treba institucionalno da se radi, ali da nova zakonska rešenja svakako predstavljaju dobar iskorak u pravom smeru. Jedno od takvih rešenja je da od 1. juna ove godine i sama žrtva učestvuje u izradi svog plana zaštite, koji ima za zadatak, između ostalog, da spreči da se nasilje ponovi.

I.C.

Nema komentara

Ostavite komentar

19 − sedamnaest =