U SVILAJNAČKOM CENTRU ZA KULTURU – PRETPREMIJERA ,,KABAREA BASARA“

0

SVILAJNAC-Srpska premijera ,,Kabare Basara“, po tekstu Svetislava Basare, koji je adaptirao i režirao Irfan Mensur,održana je u četvrtak uveče u svilajnačkom Centru za kulturu.

-Tradicija je da u Svilajncu igramo pretpremijeru u ovoj sali, pred publikom koja je navikla na moje predstave. Imamo srpskog Orvela, koji se zove Svetislav Basara. Cela predstava je početak i kraj televizijskog dnevnika 2084. godine. To je jedna bajka, koja je skoro nemoguća, jer ko zna šta će događati u dnevniku 2084. godine , ko zna šta je Basara smislio da će se pričati, eventualno, u dnevniku tada. Kako ćemo do publike dobaciti tv dnevnik ne znam, ali publika je navikla da ga gleda dnevnike pa će gledati i nas. Vesti su iritantne, možda bolje, možda lošije od ovih današnjih. Ne želim da otkrivam publici u Srbiji i regionu šta će se događati 2084. godine, rekao je reditelj i akter predstave Irfan Mensur.

U predstavi Neda Arnerić, Boda Ninković i Irfan Mensur vode televizijski dnevnik, u ne tako dalekoj budućnosti 2084. godine, a u program se uključuju komentatori i analitičari: Predrag Ejdus, Rada Đuričin, Zijah Sokolović i Srđan Timarov. Autor muzičke špice je Aleksandar Sanja Ilić.

-Obavestili smo Dragana Petrovića Peleta da smo stigli u Svilajnac, kao i pre 13 meseci kada smo pretpremijerno igrali ,,Hor bečkih dečaka“ u tom gradu, ponovili ritual i razgovarali sa njim. Poželeo nam je sreću i rekao da ,,slomimo nogu“. Inače, nema razlike razilke između nekadašnjeg i sadašnjeg stanja u kulutri. Razlika je u ličnom doživljaju, odnosno kulutura nikada ne sme da bude zadovoljna. Kulturni radnici ne smeju da budu zadovljni, kreativni ljudi nikada ne smeju da budu zadovoljni. Oni uvek moraju da budu oportuni, jer je to njihova dužnost. Pre ću reći da je uvek bilo loše, nego da je nekada bilo dobro, a danas loše. Hoću, i uvek sam želeo da bude bolje. Svakog dana hoću da mislim da može bolje, pa bilo dobro ili loše. To je realnost i dužnost kreativnih ljudi, kaže Mensur.

Uloga Nede Arnerić u predstavi je voditelj dnevnika, ali u kada bi u stvarnosti to radila kazala je da bi se odlučila za vremensku prognozu.

-Nekako mi više prija da mi kažu legenda jugoslovenske scene. Nisam jugonostalgična, ali još uvek radim u celoj bivšoj državi i vezana sam za nju kroz prijatelje i posao, tako da za mene ne postoje granice. Ja kažem da sam glumačka legenda sa Balkana. Predstava se događa 2084. godine. Strašno se bojim da će problemi biti isti kao i danas. Basarina duhovitost i predviđanje budućnosti sve se više bojim da se ne ostvare. Ali to je komično i ne treba da nas brine, ko se snašao snašao se, ko nije otišao je iz zemlje. Mi ćemo ovde uvek da se snađemo, jer su Srbi snalažljivi. Predstava je komična, odnosno kazuje dokle sve može da dovede priča koja je danas malo tragična ali ako se razvuče na sledeći dvadesetak godina biće tragikomična, priča Neda Arnerić.

-Očekujem da se publika smeje, pravim istinskim, smehom prepoznavanja. Ima dosta asocijacija. Kao što su Domanović i Nušić davno pisali, pa se sada čudimo sami sebi, tako sada Basarino viđenje 2084., mi se nadamo da tako neće biti, ali za svaki slučaj da ga ponudimo. Tema je bliska ljudima samo što je razvijena malo, sa Orvelovom smo bili šokirani i nismo verovali, ne verujemo ni sada da će biti ovako, kaže Boda Ninković

Beogradasko premijerno izvođenje „Kabare Basara“ biće održano 27. januara u Pozorištu Slavija u 20 sati.

Nema komentara

Ostavite komentar

sedam + jedanaest =