![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/pripreme-za-usksrs-u-hilandaru.jpg\")
<\/a>Veliki po\u017ear 2004. godine osta\u0107e zabele\u017een u istoriji Hilandara kao jedno od najve\u0107ih isku\u0161enja.<\/p>\n
-Nismo mi prvo bratstvo kome je pripalo da obnavlja stradali manastir, kao \u0161to ni na\u0161e pokolenje nije prvi udeo srpskog naroda koji sa ljubavlju obnavlja svoju otad\u017ebinu. Gledaju\u0107i sa strane na vreme i dru\u0161tvene i materijalne prilike u kojima \u017eivimo moglo bi se re\u0107i da se i jedan i drugi poduhvat odvijaju u veoma nepovoljnim okolnostima. Me\u0111utim, Bog o nama promi\u0161lja bolje nego \u0161to to sami mo\u017eemo. Krst koji nam je dat da ga nosimo odmeren je prema na\u0161oj snazi, makar mi sami ne bili svesni koliko je posedujemo. I kada smo umorni i u nama prevlada nestrpljenje ili se sve ovo razvije u razo\u010daranje, zaista je va\u017eno da se naoru\u017eamo verom i da ne odustajemo, jer ispunjavamo volju Bo\u017eju, ka\u017ee iguman manastira Hilandar, najve\u0107e srpske svetinje.<\/p>\n
Bitno je da sva interesovanja mladih i posete svetinjama i spomenicima ne budu motivisani ispraznim pomodarstvom.<\/p>\n
-Treba pokazati \u017eelju i po\u0161tovanje prema na\u0161im velikim precima, ali i \u017eelju da se dobije neka pouka i poruka od njih, na koji na\u010din je najbolje da svako od nas poslu\u017ei svome domu i rodu. Mi, hilandarski monasi, \u017eive\u0107i u Republici Gr\u010dkoj, svedoci smo koliko je gr\u010dki narod revnosan u vaspitavanju svojih mladih u duhu patriotizma. Svi znamo koliko je na svest srpskog naroda bilo ciljanih pritisaka, jo\u0161 i pre Drugog svetskog rata, a posebno u decenijama posle njega, da bi se stvorio ose\u0107aj krivice i da bismo se prosto stideli da iska\u017eemo svoja pozitiva nacionalna ose\u0107anja, pa stoga mi moramo posebno dati zna\u010daj ovoj temi, opominje arhimandrit Metodije. -Kao \u0161to su u vreme Starog zaveta blago\u010destivi Izrailjci svake godine prinosili Bogu deseti deo – “desetak” od svega \u0161to steknu, da bi primili blagoslov za svako svoje delo, tako i mi, slu\u017eitelji Novog zaveta, u vreme Velikog posta prinosimo Bogu “desetak” od pune godine. Posve\u0107uju\u0107i Bogu dane Velikog posta, dobijamo blagoslov za ostali deo godine. Ali ovi sve\u0161teni dani imaju jo\u0161 jedan va\u017ean cilj, a to je da nas pripreme za praznovanje najve\u0107eg hri\u0161\u0107anskog praznika – Vaskrsenja Hristovog. Postom i uzdr\u017eanjem monasi \u010diste svoja srca od grehovnih strasti i na taj na\u010din sabiraju svoje unutra\u0161nje sile, da bi na dugim velikoposnim bogoslu\u017eenjima, slu\u0161aju\u0107i re\u010di Svetog pisma i stihove bogoslu\u017ebenih himni, uspeli da spoznaju veliku i duboku tajnu ovog praznika ka\u017ee iguman Hilandara.<\/p>\n – U danima posle Vaskrsa – ka\u017ee nam iguman – svetogorski monasi se trude da \u0161to du\u017ee sa\u010duvaju u svojim srcima njegovu radosnu tajnu. Obi\u010daj je na Svetoj Gori da se monasi me\u0111usobno pose\u0107uju u toku cele Svetle sedmice i pozdravljaju jedni druge re\u010dima: “Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse”. Radi bratske veze manastira Hilandara sa Vatopedom, koju je ustanovio jo\u0161 Sveti Sava, vatopedski iguman sa svojom bratijom dolazi na Vaskrsni ponedeljak u na\u0161 manastir. Posle zajedni\u010dkog slu\u017eenja svete liturgije, uz liturgiju i pojanje vaskr\u0161njih pesama, idemo do mesta na kome su nekada\u0161nji hilandarski monasi do\u010dekali ikonu Trojeru\u010dicu, kada je na magaretu do\u0161la iz Srbije. Slede\u0107eg dana, na Vaskrsni utorak, mi uzvra\u0107amo posetu i odlazimo u Vatoped, da bismo i tamo zajedno slu\u017eili svetu liturgiju.<\/p>\n Izvor: Ve\u010dernje novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Povodom najve\u0107eg hri\u0161\u0107anskog praznika, arhimandrit Metodije, iguman manastira Hilandar. – Najiskusniji svetogorski starci su govorili da monah najbolje propoveda jevan\u0111elje svojim \u017eivotom. Ideal monaha da … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":11615,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,2,12],"tags":[2752,2751,757],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11609"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11609"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11609\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11614,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11609\/revisions\/11614"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11615"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11609"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11609"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11609"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/a><\/p>\n