PI\u0160E MAJDA MEMI\u0160I<\/p>\n
Emigracija je nezaobilazna tema ve\u0107ine na\u0161ih razgovora u zadnjih 30 godina, bili ti razgovori frivolni ili ne. Ta sociolo\u0161ka pojava je toliko duboko usa\u0111ena u na\u0161 kolektivni ID, da sam od ni\u017eih razreda osnovne \u0161kole znala zna\u010denje te re\u010di. Iz Jagodine, tada Svetozareva, odlazilo se iz ekonomskih razloga. U Jagodinu se dolazilo iz ozbiljnijih i mnogo bolnijih.
\nMnogi ljudi,ozbiljniji i stru\u010dniji od mene, bavili su se ovim temama na razne na\u010dine. Sociolozi, psiholozi, omra\u017eeni nam politi\u010dari, a i podjednako popularni, mada nekima i omra\u017eeniji folk peva\u010di. Pojava je ovekove\u010dena i u sijaset doma\u0107ih, vi\u0161e stotina puta repriziranih serija. Nema deteta koje nema tetku\/strinku \/ujnu iz Nema\u010dke i koje ne zna za \u010duvenu re\u010denicu -Oti\u0161’o je gazda. Ermigiro!
\nBilo da ti je cilj da postanes “tetka iz Nema\u010dke” ili te poziv i karijera uslovljavaju da \u017eivi\u0161 pod “suncem tu\u0111eg neba”, za koje pouzdano znamo da ne greje podjednako dobro, \u010dinjenica je da si oti\u0161ao. Napustio sve \u0161to zna\u0161 i ume\u0161. Nostalgija je zajedni\u010dki imentelj za ve\u0107inu emigranata i svako se na svoj na\u010din bori sa njom.
\nMe\u0111utim, postoji jo\u0161 jedna vrsta emigranata. To su ljudi posebnog mentalnog sklopa, koji sebe do\u017eivljavaju kao gra\u0111ane sveta. Ljudi kojima kulturna integracija, ve\u010dita boljka svakog imigranta, predstavlja izazov. Ljudi koje mo\u017eemo okarakterisati i kao avanturiste i vagabunde. To su ljudi koji se ne odri\u010du “vegete”, “plazme” i “jagodinskog piva”, ali bi da probaju i autenti\u010dni, njujor\u0161ki \u010dizkejk i da im brke prekrije pena iz Bruklinske pivare. Ljudi koji bi da pro\u0161etaju \u010duvenom Petom avenijom i da le\u0161kare i sun\u010daju se u Central Parku, a da to nije samo puko pomodarstvo i \u017eelja da se ostvari neka nerealna scena iz \u010duvene serije “Seks i grad”, jer na\u010din na koji zive Keri, Zverka i Samanta je podjednako neostvariv i Jagodincima i Njujor\u010danima.
\n\u010cinjenica jeste da \u017eivimo u “globalnom selu”, ma koliko izlizano to zvu\u010dalo. Danas se samo jednim klikom mo\u017ee saznati kako drugi narodi \u017eive i kako se nas \u017eivalj snalazi me\u0111’ njima. Svi se “otisnemo u beli svet” sa najve\u0107om mogu\u0107om koli\u010dinom informacija, sve nam je na klik i na dohvat ruke. Ne, ne\u0107u vam pisati o “plazmi”, “vegeti” i “tursko-doma\u0107oj” kafi na\u0111enoj u nekoj opskurnoj trgovini u Bronksu ili Kvinsu, sa prigodnim imenom “Evropa” ili “Balkan”.
\nNe\u0107u pisati ni o nadaleko poznatoj hladno\u0107i Amerikanaca naspram na\u0161e balkanske topline i temperamenta. Niti \u0107u vam pisati kako mi se ponekad pla\u010de kao detetu nakon “skajpiranja” sa roditeljima, a kako mi je ponekad predivno, jer zaista razgovaramo iako \u010ditavog \u017eivota pri\u010damo.
\nZa misle\u0107eg \u010doveka i \u017eenu ni\u0161ta nije samo crno ili samo belo. Samo lepo ili samo ru\u017eno. Samo bogato ili samo siroma\u0161no. U su\u0161tini, gde god da zivi\u0161 bi\u0107e i predivnih i katastrofalnih perioda. Sve je sivo.
\nPred vama ce se re\u0111ati iskrena, siva pisma iz Njujorka. Imejlovi, takore\u0107i. U skladu sa 21.vekom u kome obitavamo, iako se nekada tako ne \u010dini \ud83d\ude42 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
PI\u0160E MAJDA MEMI\u0160I Emigracija je nezaobilazna tema ve\u0107ine na\u0161ih razgovora u zadnjih 30 godina, bili ti razgovori frivolni ili ne. Ta sociolo\u0161ka pojava je toliko … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1222,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2,19,12],"tags":[77,240],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1221"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1221"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1221\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1222"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1221"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1221"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1221"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}