{"id":1315,"date":"2015-11-27T14:59:24","date_gmt":"2015-11-27T14:59:24","guid":{"rendered":"http:\/\/centralmedia.rs\/?p=1315"},"modified":"2015-11-27T14:59:24","modified_gmt":"2015-11-27T14:59:24","slug":"i-to-je-new-york","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/2015\/11\/27\/i-to-je-new-york\/","title":{"rendered":"I TO JE NEW YORK"},"content":{"rendered":"

PI\u0160E MAJDA MEMI\u0160I
\nKada ka\u017eemo Njujork, prvo pomislimo na Menhetn. Kvins i Bruklin kao da su nam drugi gradovi, a o Harlemu i Bronksu da i ne pri\u010dam. Kroz medije i filmove lo\u0161e predstavljeni i najpoznatiji po kriminalu i bandama. No, sve je to grad Njujork.
\nNekako smo navikli da nam sve metropole li\u010de jedna na drugu-umivena, \u010dista lica i ulica, turisti\u010dke atrakcije,muzeji, trgovi i mostovi-\u010duda moderne arhitekture. Medjutim , kada putnik namernik zadje van centra grada, vidi se i ono drugo lice, malo zaprljano od \u017eivota-radni\u010dki kvartovi, industrijske zone, delovi grada koji se ba\u0161 i ne moraju videti.
\n\"majda<\/a>
\nMedjutim , Njujork je jedan veliki kontrast. Urbanisti\u010dkom \u010dudu od grada i zapanjuju\u0107im oblakoderima se najvi\u0161e divite le\u0161kareci u Central parku. Mo\u017ee vam se desiti da obedujete u najekspluzivnijem restoranu u Vest Vilidzu,u\u017eivaju\u0107i u pogledu na \u010duvene zgrade od crvene cigle i senovite ulice prepune kro\u0161nji (da, poput ulice Keri Bred\u0161o ), a da na trotoaru ispred vas stoje uredno slo\u017eene, velike crne kese prepune djubreta. U haustorima pokraj najelitnijih klubova, neretko spavaju besku\u0107nici. Izobilje i beda nisu tako strikno razdvojeni, kako sam navikla i o\u010dekivala, zato me i ne \u010dudi da je jedan od najlep\u0161ih dragulja Njujorka skriven u ozlogla\u0161enom i siroma\u0161nijem Bronksu – Njujor\u0161ka Botani\u010dka ba\u0161ta.
\n\"majda<\/a>
\nSama Botani\u010dka ba\u0161ta u Bronksu je osnovana pre vi\u0161e od 100 godina, pod premisom o\u010duvanja sredine i ugro\u017eenih vrsta biljaka. Klasi\u010dan, liberalan izgovor za kupovinu \u010diste savesti-buni se balkanski cinik u meni, jer ako im je stalo do prirode za\u0161to je toliko uni\u0161ti\u0161e? Medjutim , od prvog momenta provedenog tu shvatam da nisam i koliko nisam u pravu.
\n\"majda<\/a>
\n,,Ba\u0161ta\u201d se prote\u017ee na vi\u0161e od 240 ari , i nije samo neki travnjak sa par zgrada sa \u201dnekim tamo biljkama\u201d, niti je pose\u0107uju samo biolozi, ekolozi i ostali \u201colozi\u201d. Zgrade i paviljoni su same po sebi remek dela arhitekture, a sem stalnih postavki slu\u017ee i za izlo\u017ebe umetni\u010dke vrste, koncerte, radionice\u2026.
\n\"majda<\/a>
\n Izlo\u017eba Fride Kalo u Botani\u010dkoj ba\u0161ti u Bronksu je bila u\u017eitak za sva \u010dula. Dok su Fridine slike i reprodukcije murala njenog mu\u017ea Dijega krasile unutra\u0161njost zgrada, \u010ditava ba\u0161ta je bila u znaku meksi\u010dkog rastinja. Poseban paviljon je pretvoren u u \u010duvenu PLavu Ku\u0107u \/Casa Azul, u kojoj je \u017eivela Frida, i koja je danas jedan od najpose\u0107enijih muzeja u Meksiku. Ve\u0161ta\u010dki izazvana, tropska temperatura ( NJujork u novembru-duva , bre ! ) i umilni zvuci marija\u010da, kao da sam u vremeplovu. Plava, zelena, crvena, rasko\u0161 bilja i rastinja. Dok se \u010deka u redu , prilaze vam volonteri obu\u010deni u tradicionalnu meksi\u010dku no\u0161nju i nude vam da vas slikaju I izfoto\u0161opiraju Fridine obrve. Zaista lepo osmi\u0161ljena aktivnost da se prekrati \u010dekanje u redu, a \u010dekanje u redu je \u010dinjenica \u017eivota u Njujorku. Bilo da \u010dekate na \u0161oljicu kafe, ve\u010deru ili Fridine slike.
\n\"majda<\/a>
\n Izlo\u017eba traje mesec dana i nije samo klasi\u010dna postavka slika, pa sad vi dodjite i gledajte. Sastoji se od niza debata o zna\u010denju Fride Kalo kao meksi\u010dke revolucionarke i feministkinje, kao umetnice , kao politi\u010dke figure. Razni umetnici izla\u017eu svoja dela i instalacije inspirisane Fridinim radom. Diskutuje se i spoznaje se su\u0161tina povezanosti \u010doveka i prirode. Cinik u meni je odmah primetio kako je sme\u0161no da \u201cAmeri\u201d, najve\u0107i u\u017eivaoci potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva, diskutuju o prirodi i povratku istoj, kao i o Fridi koja je, ipak, socijalista i revolucionar. Ali , kao \u0161to ve\u0107 napisah, Njujor\u010dani su svestrani, na\u010ditani, mada ne obavezno formalno obrazovani, i nadasve veliki antikapitalisti i antiglobalisti. Kako je to mogu\u0107e u Njujorku, toj prestolnici kapitalizma.. \u010cist, nepatvoreni kontrast.
\n\"majda<\/a>
\nMedjutim, da ne bude sve tako ozbiljno,ipak smo i u svetskoj prestolnici zabave , organizuju se kokteli pod otvorenim nebom , zabave, izbor za dvojnicu Fride, Sve je ovo ostvareno uz vrlo mali budzet i na volonterskoj osnovi. Profesori dr\u017ea\u0161e predavanja i diskutova\u0161e za na\u0161e popularno dz, medijsko pokri\u0107e i marketing na volonterskoj bazi.
\n\"majda<\/a>
\nI to je ono \u0161to mi se najvi\u0161e i svidja \u2013 to u\u017eivanje u dru\u0161tveno korisnom radu,iako svi rade po \u010duvenih \u201cdeset \u201c sati dnevno. Intelektualna povezanost raznih slojeva dru\u0161tva, jer ne mora se i\u0107i na fakultet da bi se steklo obrazovanje, i kultura bi trebalo da je svima dostupna. Za manje od 20 dolara,ako\u201dubodete\u201d kartu na promociji, a za 25 ako je kupite redovnim putem. A sve to u jednoj Botani\u010dkoj ba\u0161ti. Kulturno \u201cvozdizanje\u201d na nivou, zaklju\u010dila je Jagodinka u meni .<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

PI\u0160E MAJDA MEMI\u0160I Kada ka\u017eemo Njujork, prvo pomislimo na Menhetn. Kvins i Bruklin kao da su nam drugi gradovi, a o Harlemu i Bronksu da … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1316,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2,19],"tags":[77,271,240],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1315"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1315"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1315\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1316"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1315"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1315"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1315"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}