PARA\u0106IN-Zbog interesovanja gra\u0111ana, izlo\u017eba Privreda Para\u0107ina bi\u0107e dostupna gra\u0111anima do kraja januara 2019. gde je na platou ispred Maxija mogu pogledati. Usled produ\u017eetka trajanja izlo\u017ebe, u utorak 25.12. od 14h Zavi\u010dajni muzej Para\u0107in zajedno sa autorkama izlo\u017ebe dr Hristinom Miki\u0107 i Estelom Radonji\u0107 \u2013 \u017divkov organizuje autorsko vo\u0111enje kroz izlo\u017ebu, i svi zainteresovani \u0107e mo\u0107i da \u010duju vi\u0161e o istorijskom razvoju Privrede Para\u0107ina.<\/p>\n
Izlo\u017ebu i Zavi\u010dajni muzej Para\u0107in \u0107e posetiti i pomo\u0107nik ministrau Ministarstvu kulture i informisanja dr Dejan Maslikovi\u0107 zadu\u017een za program digitalizacije u kulturi, iz koga je sufinansiran ovaj multimedijalni projekat.<\/p>\n
Na nekoliko ta\u010daka u gradu, mediji i posetioci zajedno sa autorkama mo\u0107i \u0107e da dobiju detaljne informacije o objektima koji su rekonstruisani, i nekim zanimljivostima u vezi sa istorijom tih objekata.<\/p>\n
Izlo\u017eba \u201ePrivreda Para\u0107ina: od mlina do savremene industrije\u201c prikaz je privrednog razvoja para\u0107ina od predratnog perioda do dana\u0161njih dana kroz pri\u010du o najzna\u010dajnijim fabrikama na\u0161e op\u0161tine i bankama osnovanim u predratnom periodu. Gra\u0111anima Para\u0107ina je uz izlo\u017ebu omogu\u0107eno dana 11 ta\u010daka u centru grada,uz pomo\u0107 aplikacije Paracin vide kako su izgledali ti delovi grada u periodu od 1905. do 1938. Na\u0161 grad jedan je od prvih uSrbiji ukojima je rekonstruisao kulturno nasle\u0111e gradske arhitekturena licu mesta gde su ti objekti nekada bili i kako su izgledali. Izlo\u017ebu je finansiralo Minsitarstvo kulture, CRH Cementara Popovac u okviru programa “Partnerstvo za budu\u0107nost” i Op\u0161tina Para\u0107in.<\/p>\n
Para\u0107in je nalaze\u0107i se u blizini carskog puta, bio pogodan za razvoj trgovine, zanata, a kasnije i industrije. Put je osim opasnosti, donosio i nova okri\u0107a i inovacije. Ulaskom u prostor novooslobo\u0111ene srpske\u00a0 dr\u017eave, ovo mesto postaje najpoznatije po trgovini vunom i svinjama, koje su se izvozile u Austriju. Prvi koraci ka industrijalizaciji privrede u Para\u0107inu bili su mlinovi. Do sticanja nezavisnosti, njih su uglavnom osnivali Turci, a nakon toga knez Milo\u0161. U te\u017enji da stvori nezavisnu dr\u017eavu, knez Milo\u0161 je radio na tome da se Srbija oslobodi zavisnosti od uvoza hrane iz drugih zemalja. Stoga je povremeno davao odobrenja i svojim bliskim saradnicima da se bave odre\u0111enim ekonomskim aktivnostima, pa i mlinarstvom. Takav je bio i Bogdan \u0110or\u0111evi\u0107 iz Para\u0107ina, poznat kao Tatar Bogdan \u2013 tatarin koji je 1830. doneo Hati\u0161erife kojim je Srbija sticala nezavisnost. Blisko\u0161\u0107u sa knezom postaje vlasnik\u00a0 vodenice u Para\u0107inu. Krajem 1837. godine, i sam knez Milo\u0161 ima plan da podigne tri moderna mlina, jedan od njih i na Crnici. Tu svoju zamisao ostvaruje i\u00a0 njegova \u201cPraviteljstvena vodenica\u201d po\u010dinje sa radom 1838. Nju je izgradio Jovan Vajnhapel, imala je tri dvostruka pogonska to\u010dka, i mlela je bra\u0161no i griz.<\/p>\n
Mlinarstvo, trgovina, poljoprivreda i sto\u010darstvo bi\u0107e okosnice privrednog razvoja Para\u0107ina sve do kraja 19. Veka. Kako Felix Kanc bele\u017ei u svojim putopisima, zlatno doba privrede Para\u0107ina nastupa kada ovo mesto, po odluci kralja Milana postaje centar za snabdevanje vojske, tokom 1876. I taj period traja\u0107e do 1888.<\/p>\n
Formiranje novih ekonomskih i dru\u0161tvenih odnosa, vezano je i za osnivanje fabrike sukna bra\u0107e Minh. Ona nije imala samo lokalni zna\u010daj, ve\u0107 je kao prva fabrika sa povla\u0161\u0107enim statusom i stranim kapitalom, ulivala nadu da \u0107e kroz vezu sa doma\u0107im trgovcima i radnom snagom, osigurati brz razvoja nacionalne privrede. Fabrika i njeni vlasici u\u017eivali su veilku naklonost dr\u017eavnih struktura. To se nije ogledalo samo u garantovanim kupovinama \u010doje za potrebe vojske, ve\u0107 je i kralj Aleksandar Obrenovi\u0107 1893. bio gost Minhove fabrike u Para\u0107nu i kupac \u010dohanih tkanina za kapute koje je i sam nosio.<\/p>\n
Pred po\u010detak II svetskog rata Para\u0107in je brojio je 15 privrednih preduze\u0107a, sa prose\u010dno 250 radnika, dok je nacionalni prosek bio oko 40 zaposlenih po preduze\u0107u, \u0161to dovoljno govori o dinamici privrednog napretka u Para\u0107inu. Me\u0111u najpoznatije fabrie koje su obele\u017eile predratnu privrednu istoriju ovog mesta nalaze se Fabrika sukna bra\u0107e Minh, Francusko-srpska fabrika cementa, Srpska fabrika stakla, fabrika vunenih tkanina \u201cVlada Teokarovi\u0107 i komp.\u201d i Fabrika za proizvodnju ratluka i bombona \u201cBraten\u201d.<\/p>\n
\u00a0<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" PARA\u0106IN-Zbog interesovanja gra\u0111ana, izlo\u017eba Privreda Para\u0107ina bi\u0107e dostupna gra\u0111anima do kraja januara 2019. gde je na platou ispred Maxija mogu pogledati. Usled produ\u017eetka trajanja izlo\u017ebe, … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":15082,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1524,2,15,1516,12],"tags":[649,3301,1929],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15555"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15555"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15555\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15556,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15555\/revisions\/15556"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15082"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15555"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15555"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15555"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}