Ro\u0111enje Sina Bo\u017ejeg je za hri\u0161\u0107ane centralni, klju\u010dni, najva\u017eniji doga\u0111aj svetske istorije i njegov smisao u apsolutnoj meri utemeljuje hri\u0161\u0107anski na\u010din \u017eivota i hri\u0161\u0107anski pogled na svet. Na ove temelje danas, kada ste sabrani u svetim hramovima, \u017eelimo da vas podsetimo, draga na\u0161a duhovna deco. Isticanje jevan\u0111elskih temelja pravoslavne vere nikada nije suvi\u0161no jer smo svi skloni da, gotovo neprimetno, u veru unosimo sopstvene stavove. Naro\u010dito lako se to de\u0161ava sa sudovima i stavovima sveta i vremena u kome \u017eivimo i vrlo \u010desto njima prosu\u0111ujemo Jevan\u0111elje i njima tuma\u010dimo doga\u0111aje iz istorije spasenja. A za hri\u0161\u0107ane je jedino suprotan postupak ispravan. Jevan\u0111elje, smisao doga\u0111aja iz istorije spasenja i evharistijsko iskustvo \u017eivota u Crkvi temelje na\u0161u veru i sude svetu i svakoj istorijskoj i civilizacijskoj epohi. Po\u010dnimo najpre sa blagodarenjem.<\/p>\n
Sa ovim mislima o blagodarnosti, zajednici i jedinstvu kao daru Duha Svetog najavljujemo vam, draga na\u0161a duhovna deco, nastupaju\u0107u 2019. godinu u kojoj proslavljamo veliki jubilej na\u0161e Crkve \u2013 osamsto godina od dobijanja autokefalije. Prema svedo\u010denju Domentijana i Teodosija, koji \u201erazli\u010ditim re\u010dima isto ka\u017eu\u201c, posve\u0107enje Svetog Save za prvog srpskog arhiepiskopa i dobijanje samostalnosti Srpske Pravoslavne Crkve zbili su se 1219. godine u Nikeji blagodare\u0107i ljubavi i razumevanju vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i tada\u0161njeg carigradskog patrijarha Manojla I Haritopula Sarantena. Jasno je da se Sveti Sava prihvatio ovog podviga, dobijanja autokefalije iz brige za bli\u017enje, prevazilaze\u0107i samo\u017eivost, u \u017eelji da razjedinjene hri\u0161\u0107ane srpske dr\u017eave zbli\u017ei i istinski sjedini u svetoj Liturgiji. Drugim re\u010dima, \u010dinio je \u0161to je \u010dinio da na\u0161im precima, a i svima nama, pru\u017ei mogu\u0107nost da se istinski na\u0111emo zajedno u Jevan\u0111elju Hristovom, u Crkvi Njegovoj, u kojoj se svi narodi i svi ljudi kao deca Bo\u017eja sjedinjuju da se pri\u010deste \u017eivotom Svete Trojice u jednoj, zajedni\u010dkoj Liturgiji kao u predoku\u0161aju Carstva nebeskog. Dobiv\u0161i titulu \u201earhiepiskopa sve srpske i pomorske zemlje\u201c, Sveti Sava je svoju arhipastirsku slu\u017ebu zapo\u010deo u Domu Spasovom, u manastiru \u017di\u010di, trude\u0107i se da, po Domentijanovim re\u010dima, \u201edu\u0161e hristoljubive hrani du\u0161ekorisnim besedama i duhovnim re\u010dima\u201c. Ispunjen Hristom i svim duhovnim darovima, \u201epotoke bogoslovlja svima izliva\u0161e\u201c. U vreme svetog Arsenija Sremca, naslednika Svetog Save, sedi\u0161te Srpske Crkve bi\u0107e preme\u0161teno duboko u tada\u0161nju unutra\u0161njost dr\u017eave, u Pe\u0107. Evo, iz Pe\u0107ke Patrijar\u0161ije, ve\u0107 osam vekova, Srpska Crkva svedo\u010di svetu blagu vest Jevan\u0111elja o novoro\u0111enom Bogomladencu Koji dolazi u svet da Svojim iskupiteljskim delom spase svet i \u010doveka.<\/p>\n
Bore\u0107i se za pravdu Bo\u017eju i za Carstvo Bo\u017eje i osvetljavaju\u0107i carstvo zemaljsko Carstvom nebeskim, pozvani smo da posebnu brigu poka\u017eemo prema na\u0161oj bra\u0107i i sestrama na Kosovu i Metohiji. Svakodnevno slu\u0161amo o \u201enapretku i razvoju ljudskog dru\u0161tva\u201c i o \u201eposebnoj brizi za ljudska prava\u201c. Me\u0111utim, dok mi, kao i narodi koji nas okru\u017euju, imamo pravo na razli\u010dite \u017eivotne izbore, na\u0161oj bra\u0107i na Kosovu i Metohiji oduzimaju \u010dak i osnovno pravo na \u017eivot dostojan \u010doveka. Zato smatramo da je jedan od bitnih preduslova\u00a0 za re\u0161enje problema na Kosovu i Metohiji izgradnja dru\u0161tva zasnovanog na vladavini prava, u kome ljudi razli\u010ditog porekla mogu da \u017eive u miru, uz punu za\u0161titu i po\u0161tovanje sva\u010dijeg verskog, kulturnog i narodnog\u00a0 identiteta. Govoriti o trajnijem re\u0161enju problema na Kosovu i Metohiji bez uva\u017eavanja ovih preduslova zna\u010dilo bi prihvatiti ratno i poratno etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje i otima\u010dinu kao svr\u0161en \u010din i odbaciti sve vrednosti na kojima, bar na\u010delno, po\u010diva hri\u0161\u0107anska Evropa, ali i \u010ditav svet.<\/p>\n
Mi tra\u017eimo po\u0161tovanje jednog od osnovnih hri\u0161\u0107anskih na\u010dela: \u201eSve \u0161to ho\u0107ete da \u010dine vama ljudi \u010dinite i vi njima\u201d (Mt 7, 12). Sve \u0161to zahtevamo za na\u0161u bra\u0107u i sestre na Kosovu i Metohiji spremni smo da pru\u017eimo i pru\u017eamo i svim narodima koji \u017eive ili na Kosovu i Metohiji ili u drugim krajevima Republike Srbije. Ali ta sloboda za srpski narod i za sve druge nije mogu\u0107a u samoprogla\u0161enoj la\u017enoj dr\u017eavi Kosovo! To najbolje dokazuju doga\u0111aji na\u0161ih dana: varvarsko li\u0161avanje srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji namirnic\u00e2, lekova i drugih stvari neophodnih za \u017eivot uvo\u0111enjem ve\u0107 zloglasnih \u201etaksi\u201d, stalne pretnje, hap\u0161enja i mnogo \u0161ta drugo, a najnovije je osnivanje takozvane kosovske vojske, u cilju daljeg zastra\u0161ivanja i kona\u010dnog izgona svih Srba, kako onih ju\u017eno od Ibra tako i onih severno od te srpske reke. Ponovo isti\u010demo da je za nas pitanje Kosova i Metohije, izme\u0111u ostalog, pitanje opstanka na\u0161eg naroda, sve\u0161tenstva, mona\u0161tva i, naro\u010dito, na\u0161ih drevnih svetinja, bez kojih ne bismo bili ono \u0161to jesmo. Na\u0161e svetinje nisu samo kulturno-istorijski spomenici ve\u0107 imaju dublji smisao postojanja, prvenstveno kao mesta liturgijskog sabiranja na\u0161eg naroda, i to ne samo onog sa Kosova i Metohije ve\u0107 i iz svih krajeva Srbije i sveta gde Srbi \u017eive. U nadi da \u0107e nam radost novoro\u0111enog Bogomladenca pomo\u0107i da zajedno prona\u0111emo put i izi\u0111emo iz bespu\u0107a kome je uzrok greh (Rim 7, 20), pozdravljamo na\u0161u bra\u0107u i sestre na Kosovu i Metohiji u njihovim naporima da opstanu i ostanu na zavetnoj srpskoj zemlji, re\u010dima koje Hristos upu\u0107uje Svojim sledbenicima kroz vekove: \u201eNe boj se, malo stado!\u201c (Lk 12, 32). \u201eJer sve \u0161to je ro\u0111eno od Boga pobe\u0111uje svet; i ovo je pobeda koja pobedi svet \u2013 vera va\u0161a\u201c (1 Jn 5, 4).<\/p>\n
U isto vreme, ostajemo u nadi da \u0107e i krivce za te\u017eak polo\u017eaj na\u0161ih sunarodnika obasjati svetlost Ro\u0111enja Hristovog i da \u0107e i oni shvatiti dubinu greha koji \u010dine, ne samo prema nama i na\u0161oj bra\u0107i i sestrama ve\u0107 i prema sebi i svome potomstvu. Mo\u017eda \u0107e se setiti re\u010di premudrog Solomona: \u201ePravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici se hvataju u svojoj zlo\u0107i\u201c (PrS 11, 6).<\/p>\n
Sa pastirskom brigom i odgovorno\u0161\u0107u pozivamo na\u0161u bra\u0107u i sestre u Makedoniji koji su u raskolu da, u duhu Hristove ljubavi, shvate da je autokefalija isklju\u010divo crkvena institucija i da ona treba da doprinosi napretku i u\u010dvr\u0161\u0107ivanju jedinstva me\u0111u pomesnim Pravoslavnim Crkvama. U tom smislu se Srpska Pravoslavna Crkva trudila i radila svih proteklih osam vekova. Ukoliko bi se, po logici ovoga sveta, autokefalija shvatala na druga\u010diji na\u010din, kao element dr\u017eavne suverenosti, nacionalne posebnosti ili odvajanja, onda ona ne doprinosi jedinstvu i izgra\u0111ivanju Crkve ve\u0107 podsti\u010de samodovoljnost i samo\u017eivost, postaje i ona, paradoksalno, hula na Duha Svetoga.<\/p>\n
Isti poziv upu\u0107ujemo i onima koji govore o nekakvoj \u201eCrnogorskoj Crkvi\u201d, koji ostaju slepi kod o\u010diju jer ne vide drevnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Oni zaboravljaju da spasenje nije uslovljeno izja\u0161njavanjem ko je Srbin, a ko Crnogorac. Isku\u0161enje je isto kao i u nama bliskoj i bratskoj Ukrajini, gde tako\u0111e ostra\u0161\u0107eni \u0161ovinisti-rusofobi, predvo\u0111eni korumpiranim politi\u010darima, uz \u201easistenciju\u201c unijat\u00e2 i, na\u017ealost, uz nekanonsko sau\u010desni\u0161tvo Carigradske Patrijar\u0161ije, produbi\u0161e i pro\u0161iri\u0161e postoje\u0107e raskole i ozbiljno ugrozi\u0161e jedinstvo Pravoslavlja u celini. Hristos nije do\u0161ao da spase samo jevrejski narod, iako je taj narod bio izabran od Boga da sve narode pripremi za dolazak Mesije, ve\u0107 je do\u0161ao kao Spasitelj svih naroda, ma kako se oni zvali (Rim 10, 12) i ma kako se u kom vremenu izja\u0161njavali.<\/p>\n
Radost darovanog nam spasenja, poklona na kome svi treba da blagodarimo, zajedno mo\u017eemo do\u017eiveti samo kroz me\u0111usobno pra\u0161tanje i izmirenje. Imaju\u0107i ovo u vidu, duboko \u017eale\u0107i i saose\u0107aju\u0107i sa srpskim i svim ostalim \u017ertvama nesre\u0107nih ratova na prostoru Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, molimo se novoro\u0111enom Bogomladencu, Darodavcu svakog mira, da se mir kona\u010dno useli u na\u0161a srca, da oprostimo jedni drugima jer je i Gospod oprostio nama sagre\u0161enja na\u0161a (2 Kor 5, 18). Jedini na\u010din da se oslobodimo robovanja pro\u0161losti i dnevno-politi\u010dkim interesima jeste pra\u0161tanje i pomirenje na koje pozivamo sve narode sa kojima smo nekada \u017eiveli u jednoj dr\u017eavi.<\/p>\n
Posebno se obra\u0107amo na\u0161oj duhovnoj deci u rasejanju, od Amerike do Azije, od Evrope do Australije, i pozivamo ih da prema svima uvek i na svakom mestu pokazuju ljubav\u00a0 na delu. Budite milostivi, ne sudite i ne osu\u0111ujte, opra\u0161tajte, poma\u017eite jedni drugima (Lk 6, 37-38) i uvek imajte na umu re\u010di Hristove: \u201eNe\u0107e svako ko mi govori: Gospode, Gospode, u\u0107i u Carstvo nebesko no ko tvori volju Oca mojega koji je na nebesima\u201c (Mt 7, 21). Budite savesni i odgovorni gra\u0111ani zemalja koje su vam pru\u017eile dom, molite se za gradove u kojima \u017eivite jer \u0107e u njihovom dobru i vama dobro biti (Jer 29, 7), ali nikada ne zaboravite svoju veru, jezik i otad\u017ebinu, zemlju va\u0161ih predaka, natopljenu krvlju mu\u010denik\u00e2.<\/p>\n
Sve vas, deco na\u0161a duhovna, pozivamo na me\u0111usobno razumevanje, ljubav i pra\u0161tanje. \u010cuvajmo se te\u0161kih i neoprezno izgovorenih re\u010di, imaju\u0107i na umu da dru\u0161tveno okru\u017eenje u kome \u017eivimo stvaramo upravo re\u010dima. Blage re\u010di le\u010de, gruba re\u010d povre\u0111uje, a rane od re\u010di \u010desto su grublje i od fizi\u010dkih rana. Zbog toga nas premudri Solomon u\u010di da su smrt i \u017eivot u mo\u0107i jezika (PrS 18, 21). Ukoliko vidimo da nam bli\u017enji nanosi nepravdu, postupimo po jevan\u0111elskom na\u010delu, razgovarajmo sa njim \u010dine\u0107i sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da dobijemo brata svoga (Mt 18, 15). Opra\u0161tajmo jedni drugima do sedamdeset puta sedam (Mt 18, 22), a u sudovima koje donosimo prema drugima rukovodimo se istinom koju treba da obrazla\u017eemo blago, sa po\u0161tovanjem, dobre savesti (2 Kor 4, 2).<\/p>\n
Blagodare\u0107i Gospodu na ovome danu, u kome, po re\u010dima svetog Romana Slatkopojca, \u201eDjeva ra\u0111a Nadsu\u0161tnoga, a zemlja pe\u0107inu nudi Nepristupnom; an\u0111eli i pastiri zajedno slave, a mudraci putuju u dru\u0161tvu zvezde; radi nas se kao malo dete rodi preve\u010dni Bog\u201c, javljamo svetu veliku radost i sve vas pozdravljamo sveradosnim bo\u017ei\u0107nim pozdravom:<\/p>\n
Mir Bo\u017eji \u2013 Hristos se rodi!<\/strong><\/p>\n Sre\u0107na i Bogom blagoslovena nastupaju\u0107a Nova 2019. godina!<\/p>\n Dano u Patrijar\u0161iji srpskoj u Beogradu, o Bo\u017ei\u0107u 2018. godine.<\/p>\n Va\u0161i molitvenici pred Bogomladencem Hristom:<\/p>\n Arhiepiskop pe\u0107ki, Mitropolit beogradsko-karlova\u010dki i Patrijarh srpski\u00a0IRINEJ<\/strong><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ro\u0111enje Sina Bo\u017ejeg je za hri\u0161\u0107ane centralni, klju\u010dni, najva\u017eniji doga\u0111aj svetske istorije i njegov smisao u apsolutnoj meri utemeljuje hri\u0161\u0107anski na\u010din \u017eivota i hri\u0161\u0107anski pogled … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":15701,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,2,12],"tags":[1580,868,894],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15700"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15700"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15700\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15703,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15700\/revisions\/15703"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15701"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15700"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15700"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15700"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}