Posle pisanja Danasa i inicijative Udru\u017eenja poverilaca radnika Fabrike kablova iz Jagodine, po\u010dela je delimi\u010dna isplata zaostalih zarada za maj 2016. onima koji su prihvatili socijalni program i oti\u0161li iz preduze\u0107a, objavio je list Danas.<\/p>\n
Uz tri neispla\u0107ene plate, Fabrika im je ostala du\u017ena razliku izme\u0111u te godine ispla\u0107enog i iznosa utvr\u0111enog granskim sporazumom, kao i prate\u0107e tro\u0161kove, a rok da dug izmiri bio je juli pro\u0161le godine. Zbog ka\u0161njenja je veliki broj biv\u0161ih radnika sa izvr\u0161nim re\u0161enjima podneo tu\u017ebu, ali sude\u0107i po prvim presudama koje su ovih dana po\u010dele da sti\u017eu, Privredni apelacioni sud smatra da su njihovi zahtevi \u2013 preuranjeni.<\/p>\n
Fabrika kablova ve\u0107 du\u017ee od tri godine ima blokiran ra\u010dun tako da ne mogu da se naplate ni izvr\u0161ne presude radnika ili drugih poverilaca. Naime, poslovodstvo je jo\u0161 2015. pokrenulo predste\u010dajni postupak kako bi bio usvojen Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) a istovremeno je Privredni sud u Kragujevcu odredio i privremenu blokadu ra\u010duna, koja se u takvim slu\u010dajevima otvara na \u0161est meseci, bez mogu\u0107nosti da bude produ\u017eena. Me\u0111utim, menad\u017ement Fabrike pred isticanje tog roka povla\u010di prvobitni predlog i podnosi novi. Sada se trenutno razmatra \u010detvrti, koji je prihva\u0107en na privrednom sudu ali \u0107e se vi\u0161e desetina \u017ealbi na taj dokument razmatrati na Privrednom apelacionom sudu. U Udru\u017eenju, veruju da se sprema povla\u010denje sada\u0161njeg i podno\u0161enje novog, petog po redu UPPR-a, kako bi se dobilo novih \u0161est meseci za\u0161tite od poverilaca i velika verovatno\u0107a da \u0107e dugovanja prema zaposlenima da zastare. Ina\u010de, poslednjim ali i prethodno predatim UPPR-om predvi\u0111eno je da se pre pravosna\u017enosti tog plana isplate zaostale zarade radnicima.<\/span><\/p>\n \u2013 To stanje toleri\u0161u ne samo dr\u017eava i sud, nego i Narodna banka Srbije, koja \u010dak ni po isteku uvedene zabrane ne skida blokadu ve\u0107 \u010deka da joj sud ka\u017ee kako je \u0161est meseci isteklo. Dr\u017eava dozvoljava i da 71-godi\u0161nji direktor i uglavnom vreme\u0161ni \u010dlanovi Nadzornog odbora podno\u0161enjem UPPR-a sami sebi produ\u017eavaju mandat, a fabrika je davno propala i o\u010digledno je da niko ne \u017eeli da je kupi. Pitanje je kako se ispla\u0107uju obaveze prema dr\u017eavi, pa i ove isplate koje su malo krenule, kada je ra\u010dun godinama blokiran \u2013 ka\u017ee advokat Vladimir Todori\u0107 koji u ovom postupku zastupa Udru\u017eenje.<\/span><\/p>\n On nagla\u0161ava i da je, sude\u0107i po prvim presudama, Privredni apelacioni sud stao na stranu fabrike a na \u0161tetu radnika koji \u0107e, umesto da dobiju zara\u0111ene plate, sada morati da izmire i sudske tro\u0161kove.<\/span><\/p>\n \u2013 Sud je sam sebi \u201eusko\u010dio u usta\u201c kada je u re\u0161enju kojim odbija zahtev radnika, naveo da je \u201epotra\u017eivanje ovde izvr\u0161nog poverioca predvi\u0111eno za isplatu pre po\u010detka primene plana, \u0161to zna\u010di da izvr\u0161ni du\u017enik (Fabrika) tek tada dolazi u docnju\u201c. To zna\u010di da radnici treba da sa\u010dekaju pravosna\u017enost UPPR-a, koji 14 dana posle toga po\u010dinje da se primenjuje, i tek onda da podnesu tu\u017ebe. Dok se o tome ne odlu\u010di, njihova potra\u017eivanja mogu da zastare. Ali, o\u010digledno je da vi\u0161e pravo ne tuma\u010de ni sudije ni advokati, ve\u0107 ono zavisi od stava politi\u010dara \u2013 ka\u017ee Todori\u0107.<\/span><\/p>\n Navodi i da je taj stav apelacije u potpunoj suprotnosti sa tuma\u010denjem u Biltenu sudske prakse, nastalom upravo na presudi tog apelacionog suda, gde se isti\u010de da je pravosna\u017enost UPPR-a uslov za podno\u0161enje predloga za izvr\u0161enje samo ako je to potra\u017eivanje obuhva\u0107eno UPPR-om. Me\u0111utim, zaostale zarade jagodinskih radnika nisu obuhva\u0107ene UPPR-om koji je Fabrika podnela, ve\u0107 je ugovoreno da se one izmire pre njegovog stupanja na snagu, a najkasnije do sredine pro\u0161le godine.<\/span><\/p>\n Prevareni radnici<\/span><\/strong><\/p>\n \u2013 Oko 7.000 uglavnom biv\u0161ih radnika Fabrike kablova ne\u0107e mo\u0107i da naplati svoje zarade iz prethodnih godina ni ostala primanja \u010dija je ukupna vrednost oko 2,5 milijardi dinara. Naime, bez znanja i pristanka radnika, Skup\u0161tina preduze\u0107a je to potra\u017eivanje pretvorila u obi\u010dne akcije, bez ikakve prakti\u010dne vrednosti. Ako se tome pridodaju i potra\u017eivanja koja su kona\u010dnim sudskim re\u0161enjima tako\u0111e obuhva\u0107ena odlukom o konverziji, o\u010digledno je da su radnici prevareni i li\u0161eni mogu\u0107nosti da bilo kada naplate \u010dak ni deo svoje zarade. Nismo uspeli da predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a, preko instagrama zamolimo za pomo\u0107, ali smo pitanja poslali direktno u njegov kabinet \u2013 ka\u017ee za Danas Nenad Lazarevi\u0107, predsednik Udru\u017eenja radnika IKS i dodaje da je predsednik jagodinske Skup\u0161tine, Dragan Markovi\u0107 Palma, obe\u0107ao da \u0107e im pomo\u0107i da problem izlo\u017ee u Ministarstvu privrede.<\/span><\/p>\n Jo\u0161 uvek dru\u0161tvena fabrika<\/span><\/strong><\/p>\n Iako je izmenama zakona o privatizaciji iz 2015. bilo predvi\u0111eno da sav neprivatizovani dru\u0161tveni kapital preduze\u0107a prelazi u dr\u017eavnu svojinu, te statusne promene u jagodinskoj Fabrici kablova jo\u0161 nisu sprovedene i u Centralnom registru HoV 99,4 odsto kapitala vodi se kao dru\u0161tveni, neiskazan kroz akcije, dok je preostalih 0,6 odsto udela u vlasni\u0161tvu sada\u0161njih i biv\u0161ih radnika.<\/span><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Posle pisanja Danasa i inicijative Udru\u017eenja poverilaca radnika Fabrike kablova iz Jagodine, po\u010dela je delimi\u010dna isplata zaostalih zarada za maj 2016. onima koji su prihvatili … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1993,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[22,1524,2,1514,12,1],"tags":[368,58],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16572"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16572"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16572\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16575,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16572\/revisions\/16575"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1993"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16572"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16572"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16572"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}