{"id":23791,"date":"2020-05-01T13:22:41","date_gmt":"2020-05-01T13:22:41","guid":{"rendered":"http:\/\/centralmedia.rs\/?p=23791"},"modified":"2020-05-07T00:29:12","modified_gmt":"2020-05-07T00:29:12","slug":"os-17-oktobar-intervju-pede-trajkovica-kad-radis-sta-volis-a-druge-ne-bolis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/2020\/05\/01\/os-17-oktobar-intervju-pede-trajkovica-kad-radis-sta-volis-a-druge-ne-bolis\/","title":{"rendered":"O\u0160 17. OKTOBAR- INTERVJU PE\u0110E TRAJKOVI\u0106A: ,,KAD RADI\u0160 \u0160TA VOLI\u0160, A DRUGE NE BOLI\u0160!”"},"content":{"rendered":"

Na nalogu dru\u0161tvene mre\u017ee O\u0160 17. oktobar iz Jagodine objavljen je intervju de\u010dijeg pisca Pe\u0111e Trajkovi\u0107a.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Dobrodo\u0161licu najlep\u0161em mesecu prole\u0107a po\u017eeleli smo onako kako dolikuje- uz mnogo osmeha, radosti i ljubavi i uz poseban dar za sve vas- ekskluzivni intervju sa pesnikom Pe\u0111om Trajkovi\u0107em.<\/p>\n

INTERVJU Pe\u0111a Trajkovi\u0107<\/p>\n

Trude\u0107i se da dane izolacije bar na neki na\u010din u\u010dinimo lep\u0161im, pripremili smo vam jedno lepo iznena\u0111enje.
\nOno \u0161to iznad svega \u017eelimo je da sa\u010duvamo osmeh, duhovnu vedrinu i polet i da iz ovoga \u0161to je zadesilo \u010ditavu planetu, iza\u0111emo kao bolji i osve\u0161\u0107eniji ljudi. Uvereni smo da smo kona\u010dno postali svesni pravih vrednosti, po\u010dev od toga koliko smo sre\u0107ni jer su uz nas oni koje volimo, koliko su va\u017ena prava prijateljstva, duh kolektiva, koliki je zna\u010daj zdravlja i slobode… Tome su nas u\u010dili od malih nogu, no vrlo \u010desto smo poneseni brzinom \u017eivljenja, to podrazumevali. S obzirom na to da se danas vi\u0161e ni\u0161ta ne podrazumeva, \u017eelimo da na\u0161i najmla\u0111i nikad ne zaborave na ove \u017eivotne dragocenosti i da razumeju njihovu va\u017enost.<\/p>\n

A ko \u0107e im lep\u0161e to objasniti od onog koga vole i ko njih najvi\u0161e voli!?<\/p>\n

Ovog, malo neobi\u010dnog, majskog dana, sa nama je na\u0161 nekada\u0161nji \u0111ak i veliki prijatelj \u0161kole “17.oktobar”, pesnik, Pe\u0111a Trajkovi\u0107.<\/p>\n

    \n
  1. Po\u0161to je u proteklom periodu sve \u010dudno, recite nam kako provodite ove \u010dudne dane?<\/li>\n<\/ol>\n

    Ja uglavnom \u017eivim u Zemlji \u010duda i upravo sam se izvukao iz jedne velike avanture u kojoj sam tragao za odgovorom na pitanje svih pitanja \u201eZa\u0161to gavran li\u010di na pisa\u0107i sto\u201c. Poga\u0111ate, to je tema moje budu\u0107e knjige. Mene je, ina\u010de, vrlo te\u0161ko odvojiti od pisanja i crtanja, pa mi ova situacija nije zna\u010dajno izmenila tempo i re\u017eim \u017eivota.<\/p>\n

      \n
    1. \u010cini se da nas je planeta Zemlja \u017eestoko opomenula ovim virusom. Kako da povratimo njeno poverenje i na koji na\u010din da budemo bolji prema njoj? Kako da budemo bolji prema sebi?<\/li>\n<\/ol>\n

      Poslu\u017ei\u0107u se jednom divnom pri\u010dom \u010duvenog filozofa Artura \u0160openhauera, koju sam ja, po obi\u010daju, pribli\u017eio deci pretvoriv\u0161i je u pesmu, a koja je klju\u010d za ukupnu \u017eivotnu ravnote\u017eu kao jedinu \u0161ansu da izbegnemo ovakve i druge stra\u0161ne doga\u0111aje.<\/p>\n

      Zna se
      \nDa bodljikavo prase
      \nKada zahladi
      \nNe zna \u0161ta da radi,
      \nPa si\u0111e u rupu
      \nI formira grupu
      \nSvojih drugara
      \nBodljara.
      \nTu se oni stisnu,
      \nAli odmah vrisnu
      \nJer se u ovom mimohodu
      \nJedni na druge nabodu.
      \nO, naopako!
      \nTo nije lepo, jel tako?
      \nNo,nije lepo ni da se mrznu
      \nsamo zato \u0161to nisu pri krznu.<\/p>\n

      Zato se male bodljikave gude
      \nNajpre potrude
      \nDa nau\u010de idealno rastojanje
      \nZa grejanje –
      \nTo se zove vaspitanje,
      \nIli, lepo pona\u0161anje:
      \nKad radi\u0161 \u0161ta voli\u0161
      \na druge ne boli\u0161!<\/p>\n

        \n
      1. \u017divot je se sastoji od lepih i manje lepih trenutaka. Kako prona\u0107i inspiraciju, motivaciju i gde prona\u0107i pokreta\u010dku snagu da bismo stvarali nova dela, da bismo u\u010dili, radili, bili i dalje kreativni?<\/li>\n<\/ol>\n

        Kad ste pesnik uvek se mo\u017eete izvu\u0107i i na te\u0161ka pitanja odgovoriti stihom, pa neka drugi razmi\u0161ljaju \u0161ta ste hteli da ka\u017eete.<\/p>\n

        U svemu lepota neka \u010du\u010di
        \nTreba ti samo dobre volje \u2013
        \nProna\u0111i put, pa je doku\u010di
        \nI svet \u0107e izgledati lep\u0161e i bolje.<\/p>\n

          \n
        1. Koja je Va\u0161a preporuka za na\u0161e \u0111ake, kako da provode slobodno vreme, \u0161ta da \u010ditaju, kako da se zabave i dane u\u010dine sadr\u017eajnijim i lep\u0161im?<\/li>\n<\/ol>\n

          Deca treba da rade sve ono \u0161to im pri\u010dinjava zadovoljstvo, ako u tome prona\u0111u pravi smisao.<\/p>\n

          Svet je ina\u010de surov, poku\u0161ava da ih ukalupi i napravi aplikacije u kojima \u0107e ona funkcionisati po unapred utvr\u0111enim \u0161emama. Ja navijam za kreativnost, navijam za igru, naravno, navijam i za pametne razgovore, dobre filmove i \u0161ta drugo – nego knjige. Jako \u0107e biti siroma\u0161an onaj ko iz detinjstva iza\u0111e bez Marka Tvena, \u017dila Verna, \u010carlsa Dikensa, Aleksandra Dime, Tolkina, Pra\u010deta, mog omiljenog Luisa Kerola… ili Branka \u0106opi\u0107a, Du\u0161ka Radovi\u0107a… Igora Kolarova i Du\u0161ana Pop \u0110ur\u0111eva…<\/p>\n

            \n
          1. Da li nam pripremate neko iznena\u0111enje? Kad mo\u017eemo da o\u010dekujemo novu knjigu?<\/li>\n<\/ol>\n

            Nova knjiga mo\u017ee biti sve drugo, samo ne iznena\u0111enje. Izlaze \u010dak br\u017ee i \u010de\u0161\u0107e nego \u0161to bih i sam \u017eeleo. Ovde promovi\u0161em tek svaku tre\u0107u da ne bih previ\u0161e boo o\u010di Ne\u0161to sam nagovestio na po\u010detku…Bi\u0107e toga jo\u0161 … onda kada nam se vrati normalan \u017eivot.<\/p>\n

              \n
            1. Molimo Vas da podelite sa na\u0161im u\u010denicima neko se\u0107anje iz \u0161kole. Ispri\u010dajte im kakvi su nekada bili nastavnici, kako se radilo, u\u010dilo, ocenjivalo.<\/li>\n<\/ol>\n

              Ja pripadam onoj praistorijskoj, dinosaurus-generaciji sa samih po\u010detaka \u201eSedamnaestog oktobra\u201c koja nije imala ni \u0161kolu, ve\u0107 se seljakala od zgrade do zgrade. Ne se\u0107am se da nam je to smetalo… ma nije, nimalo. .. ni pe\u0107i na ugalj, ni olajni podovi, od kojih su nam bila prljava kolena, ni to \u0161to nekad nismo imali prave u\u010dionice, ni salu za fiskulturu, ma ni \u010destito dvori\u0161te… Voleli smo svoju \u201evirtuelnu\u201c \u0161kolu i borili se za njenu \u010dast. Dalje ne\u0107u da evociram uspomene, jer \u0107u zvu\u010dati kao svaki dosadni matorac. Umesto toga, evo stiha koji uvek koristim na ovu temu jer mnogo toga kazuje.<\/p>\n

              …Kada sam ja i\u0161ao u Sedamnaesti
              \nBilo je manje asfalta, vi\u0161e blata,
              \nVi\u0161e cokula, manje patika,
              \nVi\u0161e igara, manje aparata
              \nI mnogo vi\u0161e slova nego slika.<\/p>\n

                \n
              1. Vrlo \u010desto od nekad\u0161njih \u0111aka koji nas rado pose\u0107uju i ne zaboravljaju, \u010dujemo re\u010di da je Sedamnaesti “\u0161kola s du\u0161om”.
                \nKako Vi obja\u0161njavate taj fenomen, tu posebnost na koju smo ponosni?<\/li>\n<\/ol>\n

                Ja i \u201eSedamnaesti\u201c se dru\u017eimo na razne na\u010dine ve\u0107 decenijama. Da se to \u010dak i u vekovima izraziti. Bio sam \u0111ak, pa \u0111a\u010dki roditelj u dva ciklusa, pa onda saradnik u brojnik akcijama. Toliko toga smo preturili zajedno. Dobro se znamo… U du\u0161u, \u0161to se ka\u017ee… A du\u0161u \u0161kole su stvorili dobri ljudi. \u201eSedamnaesti\u201c je mogao da se uobrazi, da postane snobovska \u0161kola iz centra grada, ali nije branili su je od toga mudri direktori kao Olga , kao Bla\u017ea, kao Tanja, kao Bilja… rekao bih- odlu\u010duju\u0107e va\u017ean tandem iz kancelarije sa staklenim vratima- Cica i Marina, i uvek po\u017ertvovani, divni u\u010ditelji i nastavnici: kao nekad To\u0107ko, \u017dika Pevac, Selimir… ili danas Ivica, Vlada, Vera,dve Sla\u0111e, Maja i sve Srpkinje i mnogi, mnogi drugi koji su od svojih \u0111aka pravili, pre svega, dobre ljude.<\/p>\n

                  \n
                1. Uz \u017eelju da sve ovo \u0161to pre pro\u0111e i da se uskoro svi sretnemo u \u0161koli i na promociji Va\u0161e nove knjige, zahvaljujemo Vam se \u0161to ste odvojili vreme za nas.
                  \nKoja je Va\u0161a poruka za na\u0161e sada\u0161nje i budu\u0107e \u0111ake?<\/li>\n<\/ol>\n

                  Neka to bude malo prilago\u0111eni stih pesme koju su pevali i mnogi \u0111aci \u201eSedamnaestog\u201c kroz razli\u010dite generacije:<\/p>\n

                  Deci je potrebno vi\u0161e no i\u0161ta
                  \nDa mi odrasli odrasli budemo bolji.
                  \nOnda im zaista ne treba ni\u0161ta
                  \nSve \u0107e im biti ba\u0161 po volji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                  Na nalogu dru\u0161tvene mre\u017ee O\u0160 17. oktobar iz Jagodine objavljen je intervju de\u010dijeg pisca Pe\u0111e Trajkovi\u0107a. Dobrodo\u0161licu najlep\u0161em mesecu prole\u0107a po\u017eeleli smo onako kako dolikuje- … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":23792,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1524,2,1514,15,12],"tags":[58,630,1333],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23791"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23791"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23791\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23794,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23791\/revisions\/23794"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/23792"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23791"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23791"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23791"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}