Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o BO\u017dI\u0106U 2020. godine<\/p>\n
SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE<\/p>\n
sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve \u2013 sve\u0161tenstvu, mona\u0161tvu i svim sinovima i k\u0107erima na\u0161e svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda na\u0161ega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni bo\u017ei\u0107ni pozdrav:<\/p>\n
<\/p>\n
MIR BO\u017dJI \u2013 HRISTOS SE RODI!<\/p>\n
<\/p>\n
Hristos se ra\u0111a \u2013 proslavljajte Ga!<\/p>\n
Hristos s neba \u2013 susre\u0107ite Ga!<\/p>\n
Hristos na zemlji \u2013 uzvisite se!<\/p>\n
Pevaj Gospodu, sva zemljo!<\/p>\n
<\/p>\n
Ovim re\u010dima po\u010deo je svoju bo\u017ei\u0107nu besedu sveti Grigorije Bogoslov i njih, od tada, ve\u0107 \u0161esnaest vekova, pevamo na na\u0161em bogoslu\u017eenju. Pevaj Gospodu, sva zemljo, jer se ispunila radost koju su vekovima nagove\u0161tavali starozavetni proroci (Is 2, 2-3; 9, 6; Jer 23, 5-6; Jez 34, 23; Mih 5, 2) i pravednici (1Moj 12, 3; 1Moj 18, 15). Najte\u017ei zadatak \u010dovekovog \u017eivota je da shvati kako ta najavljena, pa ispunjena radost nije ni nalik bilo kojoj ovozemaljskoj radosti ve\u0107 predstavlja samu su\u0161tinu \u017eivota i na\u0161e vere. Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograni\u010deni vremenom i prostorom, a radost Bo\u017ei\u0107a je doga\u0111aj koji traje osmi\u0161ljavaju\u0107i sve na\u0161e odnose i sav na\u0161 \u017eivot, i to ovde i sada. Ta se radost pokazala, ona je nastupila, ona nam je ve\u0107 data, po re\u010dima Hristovim: \u201eRadost va\u0161u niko ne\u0107e uzeti od vas\u201d (Jn 16, 22).<\/p>\n
<\/p>\n
Ro\u0111enje Hristovo nam otkriva Tajnu beskrajne ljubavi Bo\u017eje. Samo je Bog, Koji je Ljubav (Jn 4, 8), mogao sebe poniziti i roditi se kao istiniti \u010covek, kao Bogo\u010dovek, ne prestaju\u0107i biti istiniti Bog i Spasitelj od greha kao izvora zla, trule\u017enosti i smrti. U Simvolu vere ispovedamo da se Ovaplo\u0107enje zbilo radi nas ljudi i radi na\u0161ega spasenja, da \u201eSin Bo\u017eji postade Sin \u010cove\u010dji da bi na kraju i \u010dovek mogao da postane sin Bo\u017eji\u201d, kako je govorio sveti Irinej Lionski. Bo\u017ei\u0107 je naro\u010dito vreme, kada Crkva silno i mo\u0107no slavoslovi tu Blagu Vest re\u010dima: \u201eDanas Bog na zemlju do\u0111e, a \u010dovek na nebesa uzi\u0111e. Slava i hvala na zemlji Ro\u0111enome, Koji je obo\u017eio zemaljsko bi\u0107e\u201d. Ra\u0111aju\u0107i se, Hristos donosi bogatstvo obo\u017eenja, donosi neiskazanu radost u koju Crkva poziva i sve ljude i svu tvar: Pevaj Gospodu, sva zemljo!<\/p>\n
<\/p>\n
Bogosinovstvo je najve\u0107i hri\u0161\u0107anski ideal, ideal koji se mora neprestano ostvarivati i dokazivati (1 Jn 3,1-3). Na to nam ukazuje celokupno Jevan\u0111elje, po\u010dev\u0161i od rodoslova Gospoda Isusa Hrista koje nam svedo\u010di da Sin Bo\u017eji, ostaju\u0107i ono \u0161to je bio, postaje i ono \u0161to nije bio (Mt 1, 1-23). Ostaju\u0107i istiniti Bog, postaje istiniti \u010covek. Time je sve ljude koji u Njega poverova\u0161e i u Njega se krsti\u0161e u\u010dinio sinovima Bo\u017ejim. Jer, ako je mogu\u0107e da Sin Bo\u017eji postane Sin \u010cove\u010dji, onda je isto tako mogu\u0107e da i sinovi \u010dove\u010dji postanu sinovi Bo\u017eji po daru i kroz usinovljenje. Na\u0161e bogosinovstvo je direktna posledica Ovaplo\u0107enja Sina Bo\u017ejeg i pokazuje se kao najvi\u0161a projava ljubavi Boga Oca prema ljudskom rodu.<\/p>\n
<\/p>\n
Hristovo Ro\u0111enje an\u0111eli su pozdravili pesmom: \u201eSlava na visini Bogu, a na zemlji mir, me\u0111u ljudima dobra volja\u201d (Lk 2, 14). Ta an\u0111eoska pesma postaje \u017eivotni moto vere i pokre\u0107e nas na stvarala\u0161tvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i \u0161irenje mira na zemlji duboko i su\u0161tinski stvarala\u010dke ljudske aktivnosti. Mir je jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih pojmova koji sre\u0107emo u Svetom Pismu (Mt 5, 9; Mk 5, 34; Jn 16, 33; Rm 15, 13). Mirom sve zapo\u010dinje i mirom se sve zavr\u0161ava. Gospod je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao. Sa blagoslovom mira se i rastao od Svojih u\u010denika, rekav\u0161i im: \u201eMir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao \u0161to svet daje. Neka se ne zbunjuje srce va\u0161e i neka se ne boji! (Jn 14, 27-28)\u201d. Apostol Pavle svaku svoju Poslanicu zapo\u010dinje i zavr\u0161ava pozdravom mira hri\u0161\u0107anima pojedinih Crkava. Pozivom na mir zapo\u010dinjemo i slu\u017eenje svete Liturgije. A mir je, draga na\u0161a bra\u0107o i sestre, stanje srca i du\u0161e. Jevan\u0111elski, Hristov mir, kako su to mnogi posvedo\u010dili, prepoznali smo u \u017eivotu i delima bla\u017eene uspomene novoprestavljenog prvojerarha na\u0161e Crkve, patrijarha Irineja, kao i u \u017eivotima dvojice vrlih jeraraha na\u0161e Crkve, mitropolita Amfilohija i vladike Milutina, koji su se ove godine preselili u Carstvo nebesko. U svesti ljudi i u pam\u0107enju Crkve oni \u0107e ostati zapam\u0107eni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u na\u0161e dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog Kneza mira (Otk 1, 5).<\/p>\n
<\/p>\n
Poruka dana\u0161njeg praznika Ro\u0111enja Sina Bo\u017ejeg obavezuje i nas da svuda oko sebe gradimo mir. Svi mi znamo \u0161ta to zna\u010di kada se nemir useli u srce, kada nemir parali\u0161e razum, kada \u010dovek po\u010dne da be\u017ei od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvr\u0111avu, izgubljen i nemo\u0107an za svako dobro delo i susret sa drugim. Mi se danas, svakako ne slu\u010dajno, pozdravljamo sa: Mir Bo\u017eji, Hristos se rodi! Ne tra\u017eimo kolebljivi, sra\u010dunati, \u010desto dvosmisleni ljudski mir, ve\u0107 mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne sa drugima, mir u savesti, ono istinsko ose\u0107anje puno\u0107e kao ispunjenje volje Bo\u017eje. Nasuprot tome, nemir koji zahvata dana\u0161nje ljude posledica je duhovne praznine i \u017eivota li\u0161enog radosti Bo\u017eje blizine.<\/p>\n
<\/p>\n
Proslavljanje Ro\u0111enja Sina Bo\u017ejeg je kod nas praznik prepun obi\u010daja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja na\u0161eg naroda. To posebno isti\u010demo u godini u kojoj obele\u017eavamo vek otkako je u Patrija\u0161ijskom dvoru u Sremskim Karlovcima Arhijerejski Sabor ujedinjene Srpske Crkve sve\u010dano proglasio vaspostavljanje i obnovu Srpske Patrijar\u0161ije. Ipak, neophodno je ukazati na to da se smisao Bo\u017ei\u0107a ne iscrpljuje u istorijskom se\u0107anju ve\u0107 da je Doga\u0111aj koji proslavljamo \u017eivotno zna\u010dajan za svaki nara\u0161taj i za svakog \u010doveka. Na\u0161i lepi obi\u010daji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se obi\u010daji pletu, da oni ne bi postali puko mehani\u010dko izvr\u0161avanje odre\u0111enih radnji li\u0161enih razumevanja. Doga\u0111a se da se zbog obi\u010daj\u00e2 \u017eivotodavni smisao i samog ovog Praznika previdi ili zaboravi. Ro\u0111enje Sina Bo\u017ejega treba da u svakom \u010doveku probudi \u017eelju za pokajanjem i da ga kroz pokajanje jasno usmeri ka prakti\u010dnom hri\u0161\u0107anskom \u017eivotu (Mk 1, 15). To konkretno zna\u010di na\u0161e usmerenje ka vrlinskom \u017eivotu i na\u0161e napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala jo\u0161 jedna u nizu ideologij\u00e2 bez \u017eivotne snage i sile. Pravoslavlje je \u017eivot po Jevan\u0111elju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju (Mt 5, 16). \u017dive\u0107i vrlinskim i svetotajinskim \u017eivotom, \u010dovek se ohristovljuje tako da njegove re\u010di i dela na\u0111u ispunjenje u Li\u010dnosti Gospoda Isusa Hrista. Iz tog razloga je potrebno da re\u010d o vrlinskom \u017eivotu po\u010dne ba\u0161 na dan kada Sin Bo\u017eji postaje \u010covek i kada zapo\u010dinje na\u0161e spasenje (Jn 1, 14). Bo\u017ei\u0107 je po\u010detak na\u0161eg vaspitavanja za vrline. A njih je mnogo i one zavise od svakog konkretnog \u010doveka i istorijskog trenutka. Ipak, sve one po\u010divaju na trijadi svevremenih i su\u0161tinski va\u017enih vrlina, a to su: vera, nada i ljubav (1Kor 13, 13). One treba da budu temelj na kome se zida na\u0161e uzrastanje u meru rasta puno\u0107e Hristove (Ef 4, 13).<\/p>\n
<\/p>\n
Na tom temelju ljubavi Hristove koja nas je danas obasjala pozvani smo da i mi takvu ljubav imamo prema svima, i to ne ljubav kao dobro raspolo\u017eenje prema nekome ili ne\u010demu. Takva ljubav ne zna\u010di mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao na\u010dinu \u017eivota. Govorimo, \u0161tavi\u0161e, o ljubavi koja je na\u010din Bo\u017ejeg postojanja (1Jn 4, 16), a mi, budu\u0107i bogoliki (1Moj 1, 27), pozvani smo da takvu ljubav imamo jedni prema drugima. Imati takvu ljubav zna\u010di da ako \u017eelimo \u017eivot, ako \u017eelimo postojanje, onda to mo\u017eemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi sa drugim \u010dovekom. Videti u drugom \u010doveku Boga, to je Hristov priziv. Njegove su re\u010di da la\u017ee onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli \u010doveka. Jer, \u201ekako mo\u017ee\u0161 voleti Boga koga ne vidi\u0161 ako ne voli\u0161 \u010doveka koga vidi\u0161\u201d? (1Jn 4, 20).<\/p>\n
<\/p>\n
Ozareni tom ljubavlju, i ovog Bo\u017ei\u0107a smo zajedno sa na\u0161om bra\u0107om i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci na\u0161eg naroda. Njihovi razoreni domovi su i na\u0161i domovi, njihova spaljena ognji\u0161ta su i na\u0161a ognji\u0161ta, vekovni hramovi koji su poru\u0161eni na\u0161i su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upu\u0107uju\u0107i im re\u010di ohrabrenja koje je Hristos uputio Svojim u\u010denicima: \u201eNe boj se, malo stado!\u201d (Lk 12, 32).<\/p>\n
<\/p>\n
Vitlejemski pozdrav upu\u0107ujemo i svoj puno\u0107i na\u0161eg bogoljubivog naroda \u0161irom sveta, poru\u010duju\u0107i mu da \u010duva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji \u017eiveo. Budite ponosni i dostojanstveni! Mi smo drevni hri\u0161\u0107anski narod, koji je kroz kr\u0161tenje, kirilo-metodijevsko nasle\u0111e i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hri\u0161\u0107anskog sveta.<\/p>\n
<\/p>\n
Ispunjeni tom ljubavlju, ovog Bo\u017ei\u0107a se se\u0107amo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je u\u010dinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim te\u0161kim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih. Njima pru\u017eamo re\u010di utehe koju nalazimo u Gospodu Isusu Hristu, \u010dije Ro\u0111enje proslavljamo, u Gospodu Koji je postao \u010dovek radi nas i radi na\u0161ega spasenja, Koji je i S\u00e2m pro\u0161ao put smrti tra\u017ee\u0107i od Oca da Ga proslavi, \u0161to Otac i \u010dini vaskrsav\u0161i ga Duhom Svetim iz mrtvih (Jn 12, 28). Zato nam svima Gospod i poru\u010duje da se ne bojimo jer koji su sa Hristom sjedinjeni, ako i umru, \u017eive\u0107e (Jn 11, 25).<\/p>\n
<\/p>\n
Ljubav novoro\u0111enoga Bogomladenca podse\u0107a nas i poziva da u ovim danima velikih isku\u0161enja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebi\u010dno trudi da pomogne svakom \u010doveku, \u010desto i po cenu sopstvenog \u017eivota. Na ovaj na\u010din, kroz svoju nesebi\u010dnu \u017ertvu, oni pokazuju da su zaista deca Bo\u017eja, spremna da \u010duju i izvr\u0161e re\u010d Hristovu da nema ve\u0107e ljubavi od ove da ko \u017eivot svoj polo\u017ei za bli\u017enje svoje (Jn 15, 13).<\/p>\n
<\/p>\n
Ta ljubav i \u017ertva obavezuju da sve vas, deco na\u0161a duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, te\u0161kim za svekoliki rod ljudski, \u010duvate svoje zdravlje i svoj \u017eivot, kao i da \u010duvate druge na na\u010din kako to preporu\u010duju zdravstvene slu\u017ebe na\u0161e mati\u010dne zemlje i zemalja u kojima \u017eivi na\u0161 narod, \u0161irom sveta. Tako \u010dine\u0107i, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje ve\u0107 svedo\u010dite da po\u0161tujete svetinju \u017eivota, da volite bli\u017enje i da ljubite Gospoda Koji je Sami \u017divot.<\/p>\n
<\/p>\n
Slave\u0107i u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Bo\u017ei\u0107u i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem (2Kor 5, 17)! A ako nam je, mo\u017eda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo Ro\u0111enje najve\u0107e Radosti, Ro\u0111enje Sina Bo\u017ejeg Isusa Hrista! Ako su nam cele godine mr\u017enja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo Ro\u0111enje nebeske Ljubavi, ovaplo\u0107ene u ljudskoj prirodi!<\/p>\n
<\/p>\n
Neka ovaj Bo\u017ei\u0107, deco na\u0161a duhovna, unese u va\u0161e domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane va\u0161eg \u017eivota! Neka nam novoro\u0111eni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na pra\u0161tanje! Ukoliko me\u0111u vama i danas ima onih koji su u sva\u0111i, pozivamo ih da u bo\u017ei\u0107noj radosti jedni od drugih zatra\u017ee opro\u0161taj, mu\u017e od \u017eene, a \u017eena od mu\u017ea, deca od roditelj\u00e2, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatra\u017eiti opro\u0161taj jedni od drugih ako ho\u0107emo da budemo Bo\u017eji i da nam Bo\u017ei\u0107 bude radostan, sre\u0107an i blagosloven, i mi u Njemu.<\/p>\n
<\/p>\n
Sa ovim \u017eeljama i molitvama Bogomladencu Hristu \u017eelimo vam svako istinsko dobro u Novoj, 2021. godini, pozdravljaju\u0107i vas radosnim bo\u017ei\u0107nim pozdravom koji u sebi nosi slavljenje Boga na nebu, na zemlji mir, a me\u0111u ljudima dobru volju.<\/p>\n
<\/p>\n
Mir Bo\u017eji, Hristos se rodi!<\/p>\n
<\/p>\n
Dano u Patrijar\u0161iji srpskoj u Beogradu, o Bo\u017ei\u0107u 2020. godine.<\/p>\n
<\/p>\n
Va\u0161i molitvenici pred Bogomladencem Hristom:<\/p>\n
<\/p>\n
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM, predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda i mjestobljustitelj trona patrijaraha srpskih<\/p>\n
<\/p>\n
Mitropolit zagreba\u010dko-ljubljanski PORFIRIJE<\/p>\n
<\/p>\n
Episkop \u0161aba\u010dki LAVRENTIJE<\/p>\n
Episkop sremski VASILIJE<\/p>\n
Episkop banjalu\u010dki JEFREM<\/p>\n
Episkop budimski LUKIJAN<\/p>\n
Episkop banatski NIKANOR<\/p>\n
Episkop novogra\u010dani\u010dko-srednjezapadnoameri\u010dki LONGIN<\/p>\n
Episkop kanadski MITROFAN<\/p>\n
Episkop ba\u010dki IRINEJ<\/p>\n
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ<\/p>\n
Episkop zapadnoevropski LUKA<\/p>\n
Episkop \u017ei\u010dki JUSTIN<\/p>\n
Episkop vranjski PAHOMIJE<\/p>\n
Episkop \u0161umadijski JOVAN<\/p>\n
Episkop brani\u010devski IGNjATIJE<\/p>\n
Episkop zvorni\u010dko-tuzlanski FOTIJE<\/p>\n
Episkop mile\u0161evski ATANASIJE<\/p>\n
Episkop budimljansko-nik\u0161i\u0107ki JOANIKIJE<\/p>\n
Episkop diseldorfski i nema\u010dki GRIGORIJE<\/p>\n
Episkop ra\u0161ko-prizrenski TEODOSIJE<\/p>\n
Episkop zapadnoameri\u010dki MAKSIM<\/p>\n
Episkop gornjokarlova\u010dki GERASIM<\/p>\n
Episkop isto\u010dnoameri\u010dki IRINEJ<\/p>\n
Episkop kru\u0161eva\u010dki DAVID<\/p>\n
Episkop slavonski JOVAN<\/p>\n
Episkop austrijsko-\u0161vajcarski ANDREJ<\/p>\n
Episkop biha\u0107ko-petrova\u010dki SERGIJE<\/p>\n
Episkop timo\u010dki ILARION<\/p>\n
Episkop ni\u0161ki ARSENIJE<\/p>\n
Episkop buenosaireski i ju\u017enocentralnoameri\u010dki KIRILO<\/p>\n
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN<\/p>\n
Episkop dalmatinski NIKODIM<\/p>\n
Episkop ose\u010dkopoljski i baranjski HERUVIM<\/p>\n
Episkop zahumsko-hercegova\u010dki DIMITRIJE<\/p>\n
<\/p>\n
Vikarni Episkop moravi\u010dki ANTONIJE<\/p>\n
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN<\/p>\n
Vikarni Episkop moha\u010dki ISIHIJE<\/p>\n
Vikarni Episkop dioklijski METODIJE<\/p>\n
<\/p>\n
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:<\/p>\n
<\/p>\n
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN<\/p>\n
Episkop polo\u0161ko-kumanovski JOAKIM<\/p>\n
Episkop bregalni\u010dki MARKO<\/p>\n
Vikarni Episkop stobijski DAVID<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o BO\u017dI\u0106U 2020. godine SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve \u2013 sve\u0161tenstvu, mona\u0161tvu … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":25897,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,2,12],"tags":[1580,894],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25896"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25896"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25896\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25898,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25896\/revisions\/25898"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25897"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25896"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25896"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25896"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}