{"id":30240,"date":"2022-01-27T19:28:57","date_gmt":"2022-01-27T18:28:57","guid":{"rendered":"http:\/\/centralmedia.rs\/?p=30240"},"modified":"2022-01-31T00:23:21","modified_gmt":"2022-01-30T23:23:21","slug":"iguman-hilandara-metodije-na-savindan-ispravljajmo-sebe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/2022\/01\/27\/iguman-hilandara-metodije-na-savindan-ispravljajmo-sebe\/","title":{"rendered":"Iguman Hilandara Metodije na Savindan: \u201eIspravljajmo sebe\u201c"},"content":{"rendered":"

\u017divot Svetog Save, kao najbolji primer, dobro je stalno imati pred svojim o\u010dima, a osobito u ove dane kada slavimo njegov sveti spomen. Da bi ne\u010diji \u017eivot koristili kao primer sebi, potrebno je da ga duhovno sagledamo i da ga razumemo. Neophodno je videti one nevidljive sile i one neopipljive sile, koje su mnogo va\u017enije od onoga vidljivog, kako u \u017eivotu svakog \u010doveka ali isto tako i u istoriji celog ljudskog roda.<\/p>\n

Pisao je o tome prepodobni Justin \u0106elijski, napominju\u0107i da je istorija li\u010dnosti skoro uvek zamr\u0161enija i slo\u017eenija od istorije doga\u0111aja. Doga\u0111aji su obi\u010dna rezultat duhovnik sila koje deluju kroz li\u010dnosti. \u010covek je naravno vidljiv ali nevidljive su one sile koje deluju kroz njega i njime, a ono \u0161to vidimo u \u017eivotu Svetog Save jeste da je on prona\u0161ao savr\u0161en sklad izme\u0111u duhovnog i materijalnog. Dakle, duhovnih potreba svoga naroda ali i onih koje su materijalne. Sveti Sava jeste radi \u017eivota u mona\u0161kom \u010dinu ostavio sva blaga ovoga sveta ali istovremeno i gradio i stvarao. On jeste molio Boga da Bog bude zastupnik i pomo\u0107nik u borbi protiv spoljnih neprijatelja, ali je bio i onaj koji \u0107e da izmiri zava\u0111enu bra\u0107u. Molio se Bogu ali se nije ni lenjio kada je potrebno da i on sam miri i pregovara. Sveti Sava se molio Duhu Svetom da si\u0111e na njegov narod srpski, da ga nadahne, a isto tako i on sam je propovedao tom narodu i obezbedio je knjige koje su bile potrebne duhovnim i narodnim vo\u0111ama. Tako je Sveti Sava samim svojim \u017eivotom na delu potvrdio bo\u017eansku istinu, da Bog spasenje ljudskom rodu ustrojava ne deluju\u0107i sam, nego uklju\u010duju\u0107i i same ljude u delo spasenja, koliko je to mogu\u0107e.<\/p>\n

Za po\u010detak svog puta Sveti Sava je odabrao Svetu Goru jer ona je tvr\u0111ava vere, duhovni univerzitet i najpostojanija stena u mete\u017eu koji vlada Balkanom kroz vekove. \u017dive\u0107i na Svetoj Gori, Sveti Sava je prou\u010davao Sveto Jevan\u0111elje ali isto tako gledao je svetogorske pustinjake i podvi\u017enike kao \u017eiva Jevan\u0111elja. Gledao je njihov \u017eivot kao primer ispunjavanja svih jevan\u0111elskih zapovjesti. Ali i Sveta Gora je zapamtila Svetog Savu, iako je pro\u0161lo puno vremena od kad je on ovde \u017eiveo, tako da pre dve godine, kada smo slavili osam vekova njegove hirotonije za prvog arhiepiskopa autokefalne srpske crkve, svetogorski oci su sa rado\u0161\u0107u primili i prihvatili na\u0161 predlog, predlog bratstva manastira Hilandara, da se u sabornom Protatskom hramu, uz u\u010de\u0161\u0107e svih 20 igumana svetogorskih manastira, odslu\u017ei Saborna Liturgija u \u010dast Svetog Save. Ali jedan detalj bih sada podelio sa vama. Tom prilikom jedan smireni svetogorskih staraca, a takvi su obi\u010dno Svetogorci kada provedu ovde u pustinji Svete Gore decenije, pri\u0161ao mi je i nenametljivo podelio sa mnom jednu svoju pomisao: \u201e Zna\u0161 o\u010de, to \u0161to je Sveti Sava osnovao autokefalnu nezavisnu srpsku crkvu, on time nije \u017eeleo da razdvaja pravoslavne, ve\u0107 da ih jo\u0161 vi\u0161e ujedini i osna\u017ei\u201d.<\/p>\n

Ne mo\u017eemo zaobi\u0107i \u010dinjenicu da ove godine praznik Svetog Save do\u010dekujemo u te\u0161kim okolnostima velike zdravstvene krize koja je zahvatila ceo svet. Ljudi su upla\u0161eni i zbog onoga \u0161to nam se svakodnevno de\u0161ava ali i jo\u0161 vi\u0161e zbog onoga \u0161to dolazi posle svega \u2013 koje \u0107e biti posledice ovih doga\u0111aja. Zato je vera sada na velikom ispitu. Mi pravoslavni hri\u0161\u0107ani moramo u ovakvim okolnostima da poka\u017eemo ve\u0107u veru nego svi ostali. I za ovo nam je najbolji primer Sveti Sava. Te\u0161ko je, naravno, pratiti Savu u njegovoj veri. To je bilo te\u0161ko \u010dak i njegovom bratu Stefanu Prvoven\u010danom, koji se tako\u0111e posvetio, koga Sveta Crkva slavi kao prepodobnom Simona Monaha. On je u mnogim te\u0161kim slu\u010dajevima, za tada\u0161nju dr\u017eavu i narod, pribegavao ljudskim sredstvima i pokazao da nije ima tako jaku veru kao njegov mla\u0111i brat. Ali potrudimo se u tome, jer istorija na\u0161e crkve pokazuje nam da je Gospod \u010desto svoj narod propu\u0161tao kroz isku\u0161enja, postavljao ih pred razne izazove ali im je u isto vreme ostavljao izlaz. Na\u0161e je samo da se molimo Bogu da nam poka\u017ee koji je to izlaz, da nam otkrije, i da se mi ne trudimo da svojim ljudskim silama i svojom ljudskom pame\u0107u na\u0111emo re\u0161enje, skupljaju\u0107i informacije iz raznih izvora, ve\u0107 da se kroz molitvu pripremimo za sve ono \u0161to nas \u010deka i nadamo se da \u0107e Gospod, koje svoje verne propu\u0161ta kroz isku\u0161enja da bi ih o\u010distio, kao \u0161to se zlato \u010disti u ognju, isto tako propu\u0161taju\u0107i i nas sada\u0161nje hri\u0161\u0107ane kroz ovo veliko ispitivanje, da \u0107e nam istovremeno ukazati na najbolji put kojim \u0107emo iz njega iza\u0107i.<\/p>\n

Duhovne vo\u0111e i nastavnici ostavljali su svojim narodima i pisana zave\u0161tanja, a najve\u0107a zave\u0161tanja su, u stvari, bili njihovi \u017eivoti. Me\u0111utim, i ono \u0161to su napisali isto je tako va\u017eno. I Sveti Sava je sam ostavio pisana zave\u0161tanja na\u0161em srpskom narodu. I na kraju setimo se kako se on potpisivao, obi\u010dno je sebe nazivao, od svih poslednji i gre\u0161ni Sava. Pa eto i u tom njegovom potpisu da prona\u0111emo jednu duhovnu poruku i pouku koja je mo\u017eda najva\u017enija za nas njegovu duhovno decu ovog vremena. Jer u ovo vreme vidimo da je zavladao duh osu\u0111ivanja drugih. Vidimo da se u svim slojevima dru\u0161tva ljudi obi\u010dno javljaju kada ho\u0107e da uka\u017eu na gre\u0161ke i grehe drugih, kada \u017eele da ih optu\u017ee. Ako je ne\u0161to u suprotnosti sa jevan\u0111eljem, to je onda to. Jer Gospod nam je rekao da gre\u0161ke drugih ljudi smatramo kao trun u njihovom oku a na\u0161e sopstvene grehe, treba da vidimo kao brvno u na\u0161em oku. Zato da prvo izvadimo brvno iz na\u0161eg oka pa tek posle, ako uop\u0161te i to smemo da uradimo, da uka\u017eemo na trun u oku drugih. Istina koja se kroz predanja u sve vekove prenosi je, da ako ho\u0107emo da ispravimo \u010dove\u010danstvo, jedini je put da krenemo od sebe. Dakle, ako svako bude samog sebe ispravio, to \u0107e biti jedini na\u010din da se ispravi celo \u010dove\u010danstvo. Sa ovim duhovnim razmi\u0161ljanjem bratstvo Svetog manastira Hilandar, pozdravlja sve vas i \u010destita vam praznik Svetoga Save.<\/p>\n

Beseda Visokoprepodobnog arhimandrita Metodija upu\u0107ena srpskom narodu povodom praznika Svetog Save.<\/p>\n

Lik Svetog Save na prazni\u010dnom koljivu (\u017eitu) koje se priprema u manastiru Hilandaru.<\/p>\n