Poslanici Skup\u0161tine Srbije ispisali su istoriju usvajanjem Zakona o o\u010duvanju kulturno-istorijskog nasle\u0111a Hilandara koji je osigurao podr\u0161ku u o\u010duvanju manastira.<\/p>\n
Zakon nec\u0301e \u0161tititi samo Svetu srpsku carsku lavru, vec\u0301 i na\u0161e kulturno nasle\u0111e na celoj teritoriji Svete Gore. Dr\u017eava Srbija c\u0301e po prvi put zakonski brinuti o o\u010duvanju kulturno \u2013 istorijskog nasle\u0111a manastira Hilandar, ali i onog koje nije materijalno.<\/p>\n
Zakon o Hilandaru<\/p>\n
Zakonom se ure\u0111uje stalna briga za o\u010duvanje nasle\u0111a na Hilandaru. Podr\u0161ka je usmerena prema ciljevima koji sami po sebi defini\u0161u zna\u010daj i va\u017enost Hilandara. To podrazumeva brigu za manastirski tekuc\u0301i \u017eivot, ali iznad svega za za\u0161titu nepokretnog nasle\u0111a, graditeljskog nasle\u0111a, kao i za\u0161titu pokretnog nasle\u0111a, a tu je i posebna podr\u0161ka istra\u017eiva\u010dkim aktivnostima i prezentaciji nasle\u0111a, blaga Hilandara, od njegove riznice, koja je svojevrsni muzej, do \u017eivog nasle\u0111a manastira.<\/p>\n
Hilandar sabira, on nije jedan prost manastir. Re\u010d je o prostorno kulturno \u2013 istorijskoj celini, odnosno interakciji vi\u0161e faktora, manastirskog bratstva, manastirskih zdanja, posebnog na\u010dina \u017eivota koji se ovde gaji i onoga \u0161to je u okru\u017eenju manastira. Na teritoriji od Hilandara ka morskoj obali ima jo\u0161 nekoliko desetina spomenika kulture koji su deo manastirskog nasle\u0111a.<\/p>\n
Srpska riznica na Svetoj Gori<\/p>\n
Pored Hilandara, na Svetoj Gori je pravo bogatstvo \u00a0srpskog kulturnog nasle\u0111a u smislu pripadnosti po poreklu. Re\u010d je o isposnici Svetog Save u Kareji, o Molivoklisiji, jednoj prelepoj keliji sa divnim slikarstvom iz 14. veka. Govorimo o jo\u0161 nekoliko kelija, o tome da nam se rukopisno nasle\u0111e nalazi i u drugim manastirima. Brankovic\u0301i su bili i ktitori manastira Svetog Pavla gde se do 19. veka nalazila i Saborna manastirska crkva koju je podigao despot \u0110ura\u0111. Brankovic\u0301i su i ktitori manastira Esfigmen. Na\u0161i vladari, posebno car Du\u0161an, a pre svih Sveti Sava pomagali su i druge manastire, tu je i Radi\u010d Postupovic\u0301 koji je bio ktitor manastira Konstamonita.<\/p>\n
Zakon o o\u010duvanju kulturnog i istorijskog nasle\u0111a Hilandara predvi\u0111a i formiranje Komisije za manastir Hilandar, kao posebno radno telo. Sli\u010dna komisija postoji i sada, sastavljena je od najvec\u0301ih stru\u010dnjaka iz oblasti kulturnog nasle\u0111a.<\/p>\n
Sredstva za obnovu izgorelog dela su uglavnom obezbe\u0111ena, sada kada se radi nadalje, moraju da se odre\u0111uju prioriteti. Njih c\u0301e pre svega c\u0301e na predlog manastira, ali i Zadu\u017ebine Hilandara u Srbiji i ustanova za\u0161tite, odre\u0111ivati komisija.<\/p>\n
Istra\u017eivanje kulturnog nasle\u0111a<\/p>\n
Trec\u0301a celina Zakona odnosi se na istra\u017eiva\u010dke delatnosti vezane za Svetu srpsku carsku lavru. Hilandar je nepresu\u0161na duhovna, ali i istorijska riznica iz koje su, upravo tokom obnove izbijali novi slojevi.<\/p>\n
Graditeljski radovi koji su obavljeni na rekonstrukciji, dali su novi uvid, ne samo u tehnike gradnje, vec\u0301 i u bolje razumevanje strukture kojom je manastir nastajao i na koji na\u010din se razvijao. To je pomoglo i u razumevanju \u0161ire slike o manastiru Hilandar.<\/p>\n
Obnova<\/p>\n
U toku je obnova preostala dva konaka Dohije i Igumenarije, jedina dva konaka koji jo\u0161 nisu rekonstrusiani. Dohija bi do kraja godine trebalo da bude pod krovom, na njoj c\u0301e biti posla i sledec\u0301e godine, kada kona\u010dno po\u010dinju i radovi na Igumenariji, konaku iz koga se 2004. godine pro\u0161irio po\u017ear.<\/p>\n
Srbija je do sada za obnovu Hilandara dala 1,7 milijardi dinara, najvi\u0161e u 2021. godini, 360 miliona dinara. Procena je da c\u0301e obnova manastira u celosti biti zavr\u0161ena do kraja 2023. godine.<\/p>\n
Akademik Matija Be\u0107kovi\u0107 je rekao da je manastir Hilandar jedina neprekidna srpska karika, jedini srpski identitet i pe\u010dat od osnivanja 1198. godine do sada.<\/p>\n
Zakonom je ispunjen\u00a0 zavet Svetog Save da svaka srpska glava vodi ra\u010duna o srpskoj ku\u0107i, o manastiru Hilandar. Dr\u017eava \u0107e na institucionalizovan na\u010din voditi ra\u010duna o manastiru Hilandara. Svetu Goru \u010dine 20 manastira, 17 su gr\u010dki i tri su Hilandar srpski, Sveti Pantelejmon ruski i Zograf bugarski. Hilandar je u svetogorskoj hijerarhiji me\u0111u \u010detiri najva\u017enija manastira, daje svake \u010detiri godine prota Svete Gore, odnosno prvog me\u0111u monasima. U manastiru Hilandar je 50 monaha i deset isku\u0161enika, godi\u0161nje oko 20.000 ljudi poseti manastir, preno\u0107i, dobiju dva obroka i prevoz \u00a0besplatno. Sveti Sava je ostavio zavet da je Hilandar ku\u0107a svih Srba. Zakonom se svaka ku\u0107a,svaka srpska glava sjedinjuje sa Hilandarom. U tome taj va\u017ean istorijski \u010din dono\u0161enja zakona.<\/p>\n
Srpski dr\u017eavnici su pomagali kroz vekove Hilandar. Danas kao nikada ranije dr\u017eava odvaja za Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i manastir Hilandar. Zakon predstavlja naraskidivu kariku izme\u0111u Hilandara i srpskog naroda.<\/p>\n
Rusi i Bugari imaju zakon o finansiranju i o\u010duvanju svojih svetinja na Svetoj Gori, kao i Rumuni o svom skitu. Tre\u0107ina imovine Svete Gore pripada Hilandaru, kao i zna\u010dajna imovina u Gr\u010dkoj, pre svega manastir Kakovo. Obi\u010daj krsnih slava potekao je sa Hilandara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poslanici Skup\u0161tine Srbije ispisali su istoriju usvajanjem Zakona o o\u010duvanju kulturno-istorijskog nasle\u0111a Hilandara koji je osigurao podr\u0161ku u o\u010duvanju manastira. Zakon nec\u0301e \u0161tititi samo Svetu … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":15878,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,5644,2,887,12],"tags":[3681,4167,5757],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30845"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30845"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30845\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30846,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30845\/revisions\/30846"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15878"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30845"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30845"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30845"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}