Centralna manifestacija obele\u017eavanja 30. godi\u0161njice Muzeja \u017ertava genocida odr\u017eana je danas na Dan se\u0107anja na \u017ertve holokausta, genocida i drugih \u017ertava u Drugom svetskom ratu u Narodnom muzeju Srbije u prisustvu brojnih zvanica iz politi\u010dkog, crkvenog, kulturnog i dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n
Direktor Muzeja \u017ertava genocida Dejan Risti\u0107 istakao je da je Muzej svojom nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkom delatno\u0161\u0107u dao zna\u010dajan doprinos u osvetljavanju genocida izvr\u0161enog nad Srbima na podru\u010dju Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, bave\u0107i se sa pijetetom i Holokaustom nad Jevrejima i Samudaripenom nad Romima.<\/p>\n
“Zbog nas i onih koji tek treba da budu ro\u0111eni moramo da znamo i pamtimo, li\u0161eni stereotipa i predrasuda i svega \u0161to mo\u017ee da optereti istorijsko znanje”, ocenio je Risti\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, srpski narod je stekao istorijsko iskustvo genocida tokom Drugog svetskog rata koji ima “svoju vi\u0161edecenijsku genezu, stra\u0161nu \u010detvorogodi\u0161nju manifestaciju i podjednako zastra\u0161uju\u0107e posledice koje ose\u0107amo danas”.<\/p>\n
“Na\u0161e znanje i odnos pre toj tragediji ne treba da bude breme koje \u0107e nas optere\u0107ivati, ve\u0107 ideja i zalog za stvaranje mirnije i prosperitetnije budu\u0107nosti na\u0161eg naroda i svih koji \u017eive sa nama”, ocenio je Risti\u0107.<\/p>\n
Primetiv\u0161i da je prostor biv\u0161e Jugoslavije premre\u017een brojnim strati\u0161tima i da ne postoji nijedna porodica u srpskom, jevrejskom i romskom narodu koja nije do\u017eivela tragediju Drugog svetskog rata, Risti\u0107 je dodao da je “ta tragedija opominju\u0107a, ali i katarzi\u010dna, jer nam daje obavezu da pamtimo bez mr\u017enje i \u017eelje za osvetom, sa nama tipi\u010dnom plemenito\u0161\u0107u i dostojanstveno\u0161\u0107u”.<\/p>\n
“Svedo\u010de\u0107i o sopstvenim \u017ertvama svedo\u010dimo i o svim drugim \u017ertvama Drugog svetskog rata”, rekao je Risti\u0107 dodaju\u0107i da je genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, koji je “ostavio dramati\u010dne i zastra\u0161uju\u0107e posledice”, jedan od najzna\u010dajnijih segmenata na\u0161eg identiteta uz Kosovsku bitku.<\/p>\n
“Treba da se naoru\u017eamo znanjem, iskustvom i ve\u0161tinama analize doga\u0111aja koji su se desili… Na\u0161e svedo\u010denje bi\u0107e najubojitije oru\u017eje za sve koji minimiziraju i devalviraju genocid po\u010dinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima. U narednim decenijama treba da plemenito i odlu\u010dno svedo\u010dimo sopstveno iskustvo, da bude lekovito i katarzi\u010dno za nas i pripadnike drugih naroda”, zaklju\u010dio je Risti\u0107.<\/p>\n
Predsednik Upravnog odbora Muzeja \u017ertava genocida i episkop pakra\u010dko-slavonski Jovan je u svom govoru podsetio da je 21. jula 1992. godine stupio na snagu Zakon o Muzeju \u017ertava genocida.<\/p>\n
Podse\u0107aju\u0107i na stradanje srpskog naroda na Kozari 1942 godine, vladika Jovan je kazivao potresne stihove poeme Skendera Kulenovi\u0107a “Stojanka majka Kne\u017eopoljka”, pomenuv\u0161i i da je nema\u010dki ratni dopisnik zapisao kao “nevi\u0111eno u istorijama ratovanja – da su \u017eene i deca golim rukama hvatali u\u017earene cevi nema\u010dkih mitraljeza i probijali obru\u010d”.<\/p>\n
“Pri\u010da o stradanju je neodvojiva od pri\u010de o pobedi. Danas kao narod imamo pravo da podignutog \u010dela kora\u010damo Crvenim trgom 9. maja”, istakao je vladika Jovan.<\/p>\n
Podsetiv\u0161i da je spomen podru\u010dje Jasenovac ustanovljeno 1966. godine, episkop Jovan je napomenuo da se ne zavaramo da je u Jugoslaviji postojao narativ o stradanju u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n
“Jasenovac, kako je govori istori\u010dar Jovan Mirkovi\u0107, nije bio tabu tema u Jugoslaviji, ali je vladao tabu pristup – tamo su apstraktni fa\u0161isti ubijali apstraktne antifa\u0161iste, kojima se nije znalo ime…Tek osamdesetih godina dolazi do stihijske provale rane na kojoj je bio flaster, ali nikad nije zale\u010dena”, rekao je episkop Jovan.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, Muzej \u017ertava genocida je jo\u0161 do pro\u0161le godine obitavao kao mala institucija, a na Beogradskom univerzitetu nije odbranjen nijedan doktorat o Jasenovcu, dok kurs o Drugom svetskom ratu nije obavezuju\u0107i.<\/p>\n
Muzej \u017ertava genocida je postao me\u0111unarodno \u010duvena i ugledna institucija, koja je 2006. godine imala zajedni\u010dku konferenciju sa uglednim izraelskim Jad Va\u0161emom, a episkop Jovan je dodao da je danas Muzej “nacionalna, mati\u010dna i centralna institucija koja ima precizne zadatke da uobli\u010di nacionalni narativ o stradanju u 20. veku”.<\/p>\n
Episkop Jovan je podsetio na sudbinu Mileta Risti\u0107a, koji je zarobiv\u0161i neprijateljski pu\u0161komitraljez omogu\u0107io proboj logora\u0161a iz Jasenovca 22. aprila 1945. godine, a koji se ubio 1980. \u010duv\u0161i za smrt predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita “jer je toliko imao poverenja u socijalisti\u010dku Jugoslaviju da se stradanje ne\u0107e ponoviti”.<\/p>\n
“Njegovo selo u ovom ratu nije stradalo”, zaklju\u010dio je vladika Jovan.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Centralna manifestacija obele\u017eavanja 30. godi\u0161njice Muzeja \u017ertava genocida odr\u017eana je danas na Dan se\u0107anja na \u017ertve holokausta, genocida i drugih \u017ertava u Drugom svetskom ratu … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":31070,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,2,12],"tags":[5258,1979,5085,5792],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31069"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31069"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31069\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31071,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31069\/revisions\/31071"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31070"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31069"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31069"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31069"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}