JAGODINA-U \u010detvrtak u 19 \u010dasova u Zavi\u010dajnom muzeju Jagodina bi\u0107e otvorena izlo\u017eba stakla iz zbirki Zavi\u010dajnog muzeja Jagodina.<\/p>\n
Fabrika\u00a0stakla u Jagodini podignuta je na reci Belici ispod Crnog vrha na terenu izme\u0111u dana\u0161njih sela Belice i Mi\u0161evi\u0107a. Bila je, prakti\u010dno, prva fabrika u Srbiji, \u010dime se otvara proces spore i dugotrajne industrijalizacije, skop\u010dan sa mngim te\u0161ko\u0107ama doma\u0107eg i stranog porekla. Neposredne pripreme za otvaranje fabrike po\u010dele su 1843. godine, molbom Avrama Petronijevi\u0107a koju upu\u0107uje Sovjetu ”tra\u017ee\u0107i isklju\u010divo pravo za podizanje staklare”. Molba je sadr\u017eala i neke karakteristi\u010dne detalje kojim bi trebalo da dr\u017eava pru\u017ei podsticaj i beneficije koji bi ovu industriju pomogli kao primer za nove poduhvate. Petronijevi\u0107 tra\u017ei ”isklju\u010divo pravo na 14 godina da niko drugi staklaru ne mo\u017ee podi\u0107i u zemlju.” Dalje tra\u017ei besplatnu se\u010du i kori\u0161\u0107enje drveta za vatru i pepeo na crnom vrhu kao i eksploataciju potrebnog kamena za dizanje furuna i fabrikaciju stakla.<\/p>\n
Avram\u00a0je bio dobio odmah tra\u017eenu koncesiju, a posle tri godine, u jesen 1846. staklara je proradila. U Toplani je odr\u017eana sve\u010danost koja je imala karakter centralne dr\u017eavne manifestacije o \u010demu su pisale ”Srpske novine” 29. novembra 1846. godine. Sasvim razumljivo \u0161to se ovom prvencu srpske industrije pridavao takav zna\u010daj.<\/p>\n
Koja\u00a0se preimu\u0107stva opredelila izgradnju ovog objekta na terenu ispod Crnog Vrha?<\/p>\n
Pre\u00a0svega, Jagodina je svojim polo\u017eajem, veli\u010dinom i privrednim nivoom bila pri vrhu lestvice u Srbiji. Svakako je i subjektivni faktor odigrao prvorazrednu ulogu. Jagodina je u Li\u010dnosti Avrama Petronijevi\u0107a imala \u010doveka velike snage i ugleda.<\/p>\n
U\u00a0najranijoj fazi nastanka industrije sve do izgradnje \u017eeleznice odlu\u010duju\u0107i kriterijum za podizanje fabrika na jednom terenu je postojanje sirovinskog materjala na mestu. Nesta\u0161ica kapitala i nerazvijen saobra\u0107aj jako su ograni\u010davale uslove izgradnje, zato je na\u0161 kapacitet podignut na mestu gde su u obilju prisutni materjali koji treba da se slu\u017ee kao sirovinska ili pogonska snaga (kamen, pesak, drvo). Prva industrija je isklju\u010divo orjentisana na kolalne sirovine.<\/p>\n
Jagodinska staklara Avrama Petronijevi\u0107a, znana pod nazivom ”Avramovac” zbog niza nepovoljnih uslova bila je kratkog veka. Prva vaza njene proizvodnje trajala je 1846 – 1852. godine. Po kapacitetu bila je mala i zapo\u0161ljavala manji broj radnika. Prvi radnici bili su \u010cesi (Bohemci) i Bavarci koji su kao strani radnici specijalisti bili dobro pla\u0107eni.<\/p>\n
Staklara ”Avramovac” uspe\u0161no je plasirala svoje proizvode u Srbiji i Turskoj. Svakako da je bilo problema, naro\u010dito u organizaciji proizvodnje. Jedne godine je \u010dak imala \u010dist prihod od 96.000 gro\u0161a \u010dar\u0161ijskih, \u0161to je za ono vreme bila velika suma. Fabrika je radila do Avramove smrti 1852, kada je dr\u017eava otkupila od njegovih naslednika za 7.000 dukata cesarskih, \u0161to je bilo ravno Avramovom dugu dr\u017eavi.<\/p>\n
Za\u010deci\u00a0industrije u Jagodini \u010cetrdesetih godina 19. veka u uslovima burnih ekomoskih procesa prvobitne akumulacije i napora na izgra\u0111ivanju moderne bur\u017eoaske dr\u017eave, javila se potreba za prvim investiranjem u industriji. Interes se izra\u017eavao sa stvaranje sopstvene industrije, za proizvodnju robe<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
JAGODINA-U \u010detvrtak u 19 \u010dasova u Zavi\u010dajnom muzeju Jagodina bi\u0107e otvorena izlo\u017eba stakla iz zbirki Zavi\u010dajnog muzeja Jagodina. Fabrika\u00a0stakla u Jagodini podignuta je na reci … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":31261,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1524,2,5643,1514,15,887,12],"tags":[58,1401,5162],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31260"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31260"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31260\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31262,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31260\/revisions\/31262"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31261"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31260"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31260"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31260"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}