![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/rusko-ve\u010de5-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\nGostima su prikazani mali deo velikih dostignu\u0107a kojima je Rusija zadu\u017eila svetsku kulturnu ba\u0161tinu i osvrnuli se pri\u010dom na me\u0111usobne veze na\u0161a dva naroda.<\/p>\n
-Aleksandar Nevski bio je\u00a0 knez slavne svetorodne dinastije Rjurikovi\u010da, koji je Rusiji poklonio pobedu nad Zapadom! Zanimljivo je, iz dana\u0161nje perspektive, da je mladi Aleksandar odre\u0111en za naslednika 1228. godine u Kijevu, glavnom gradu dana\u0161nje Ukrajine.<\/p>\n
Aleksandar Nevski \u017eivi u kolektivnom pam\u0107enju Rusa kao vojskovo\u0111a, oslobodilac ruskih zemalja ali i kao svetitelj, \u010dudotvorac. Brojna su \u010duda koja su se dogodila u prisustvu njegovih setih mo\u0161tiju ali i kao rezultat molitvi svetom knezu. Vekovima nakon upokojenja kneza Aleksandra Nevskog, ljubav i snaga vere koju je ulio Rusima, branila je i \u0161titila Rusiju i Ruse, ali i Srbe.<\/p>\n
Hram Svetog Aleksandra Nevskog na Dor\u0107olu ima burnu i dugu istoriju, kojom se sada ne\u0107emo baviti, jer ona je prepuna politi\u010dkih previranja, a mi se ve\u010deras ne bavimo politikom ve\u0107 kulturom i ljubavlju. Za nas je va\u017eno da je taj Hram, njegovo postojanje, rezultat bratske ljubavi ruskog naroda \u010diji su dobrovoljci do\u0161li u Srbiju 1876. godine da se bore na na\u0161oj strani u Srpsko-turskom ratu. Od tog vremena i \u0161ator-crkve koju su ruski vojnici doneli sa sobom, ostala je potreba i navika Srba da se mole Svetom Knezu Aleksandru Nevskom, u trenucima bolesti, ratne opasnosti ili u spomen na pomo\u0107 koju nam je sveti knez poslao 1876, 1914. 1940tih, 1990tih.. i sve do dana\u0161njih dana. U okviru Hraa svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu radi misionarska \u0161kola koju je 1985. godine osnovao prota Ljubodrag Petrovi\u0107. Ova \u0161kola radi u vi\u0161e sekcija i kroz nju su kao predava\u010di pro\u0161li na\u0161i najvoljeniji i najmudriji duhovnici i episkopi \u2013 Atanasije Jevti\u0107, Amfilohije Radovi\u0107, Irinej Bulovi\u0107, Danilo Krsti\u0107 i drugi, kao i misionari drugih obrazovnih profila \u2013 Vladimir Dimitrijevi\u0107, Neboj\u0161a Krsti\u0107 i drugi, re\u010deno je izme\u0111u ostalog te ve\u010deri.<\/p>\n
RUSIJA<\/p>\n
-Za\u0161to Srbi vole Rusiju? \u0160ta za nas predstavlja Rusija? Da li je ta ljubav izrasla iz slavjanofila i njihovih ideja koje su postepeno klijale od pada Vizantije i nametanja Moskve kao 3. Rima\u00a0 koji bi bio za\u0161titnik, ne samo Slovena, ve\u0107 Dobra, brana prema Zlu. Ovaj san prekinut je, na\u017ealost, 1917. godine, kada je u ognju komunizma nestala ruska carevina, ali, mogli bismo da dozvolimo sebi da ka\u017eemo da je poslednja bitka za Dobro koju je vodila slavjanofilska carevina Rusija bila pomo\u0107 srpskoj vojsci i dr\u017eavi u Velikom ratu, bez koje Srbija verovatno ne bi opstala. Na\u0161 dobotvor \u2013 Car Nikolaj Drugi, tek je nedavno dobio svoj tako zaslu\u017eeni spomenik u Beogradu.<\/p>\n
Posebnu vezanost na\u0161a dva naroda iznedrila je i otvorenost Kraljevine Jugoslavije za izbeglice iz revolucijom razorenog carstva. Prete\u017eno Beograd i Srbija prigrlilu su ih i omogu\u0107ili im da se ose\u0107aju kao kod svoje ku\u0107e. Za uzvrat, ti lekari,arhitekti, slikari, in\u017einjeri, profesori pomogli su u izgraadnji jugoslovenske prestonice. Obnovili su rad baleta i pozori\u0161ta, \u010dinili su gotovo polovinu nastavnog kadra na beogradskom univerzitetu. Rat je opusto\u0161io na\u0161e bolnice, ruska emigracija popunila ih je lekarima i medicinskim osobljem. Iako je u Beogradu ve\u0107 postojao hotel Moskva kao spomenik srpsko-ruske ljubavi, ona je svoj puni sjaj do\u017eivela tek dolaskom Belih Rusa, me\u0111u kojima izdvajamo\u00a0 Nikolaja Petrovi\u010da Krasnova koji je projektovao zgrade koje su Kneza Milo\u0161a u\u010dinile veli\u010danstvenom i reprezentativnom ulicom \u2013 Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova.<\/p>\n
Njegovo delo nisu samo velelpna zdanja, poput gorespomenutih palata, pozori\u0161ta u Manje\u017eu, enterijera Narodne skup\u0161tine\u2026<\/p>\n
Jedno izgledom mnogo skromnije, ali mesto koje odi\u0161e sna\u017enim duhom, mesto koje je intimno povezano sa stradanjem srpskog ratnika, delo je ruku Nikolaja Krasnova. To je Crkva Ru\u017eica na Kalemegdanu. Rus je projektovao i skulpture srpskih ratnika (srednjevekovni vojnik i ratnik iz Prvog svetskog rata) koje krase ulaz u crkvu.<\/p>\n
Grad Beograd nedavno je podigao spomenik Nikolaju Krasnovu u znak zahvalnosti\u00a0 kao jednom od svojih najistaknutijih neimara.<\/p>\n
Bilo je jo\u0161 mnogo arhtekata koji su podizali nove simbole Beograda. Baumgarten je tako, na primer, projektovao Ruski dom. Ova Palata u Kraljice Natalije bila je mesto okupljanja Bele emigracije, a danas je simbol kulturnih veza Srba i Rusa, istaknuto je te ve\u010deri<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
DESPOTOVAC-U ponedeljak, 12. Septembra, godine na praznik Svetog Kneza Aleksandra Nevskog, u prostorijama NB “Resavska \u0161kola” u Despotovcu organizovano je Ve\u010de ruske kulture. Gostima su … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":32901,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[879,51,5967],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32900"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32900"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32900\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32907,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32900\/revisions\/32907"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32901"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32900"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32900"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32900"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/rusko-ve\u010de-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/rusko-ve\u010de1-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/rusko-ve\u010de2-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/rusko-ve\u010de3-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>