JAGODINA- Novi zemljotres ja\u010dine 5,7 stepeni po Rihteru, \u010diji je epicentar u Rumuniji, zatresao je U 14:16 gradove u Srbiji. \u00a0Od jutros ovo je 17. potres koji se osetio u Srbiji, a \u0161to su gra\u0111ani najvi\u0161e do sada primetili. U januaru Jagodinu su pogodila \u010detiri potresa ni\u017eeg inteziteta, kaoi jedan u februaru u Despotovcu.<\/p>\n
Geolo\u0161ki informacioni sistem Srbije razdvaja osam podru\u010dja sa mogu\u0107im jakim zemljotresima.<\/p>\n
Jadranska priobalna zona, Vojvodina (Kanji\u017ea, Be\u010dej, Novi Sad, Ruma), zapadna Srbija (Loznica, Krupanj, Bajina Ba\u0161ta), centralna Srbija (Lazarevac, Aran\u0111elovac, Rudnik, Kraljevo, Kopaonik), podru\u010dje Velike Morave (Svilajnac, Jagodina, Stala\u0107), podru\u010dje isto\u010dne Srbije (Golubac, Negotin), podru\u010dje izme\u0111u Ni\u0161ave i srednjeg i gornjeg toka Ju\u017ene Morave (Dimitrovgrad, Bosilegrad, Ni\u0161, Vranje) i Kosmet (Pe\u0107, Prizren, Pri\u0161tina, Lipanj, Uro\u0161evac).<\/p>\n
Na seizmi\u010dkoj karti Srbije kao najtrusnija podru\u010dja mapirani su Rudnik, Kopaonik, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac i Lazarevac.<\/p>\n
Od po\u010detka pro\u0161log veka u Srbiji je registrovano 10 zemljotresa ja\u010dih od pet jedinica Rihterove skale.<\/p>\n
Na podru\u010dju Svilajnca i Despotovca jaki zemljotresi zabele\u017eeni su jo\u0161 krajem 19. veka, a tlo je u poslednje vreme ponovo postalo nemirno, pa je tako 2002. kod Despotovca bio zemljotres magnitude (4.4), a svega \u010detiri godine kasnije i jo\u0161 jedan magnitude (4.1), dok je 1999. jedan magnitude (4.0) zabele\u017een bli\u017ee Svilajncu.<\/p>\n
– Istorijski zemljotresi npr. na podru\u010djima Svilajnca 1893 godine, Lazarevca 1922 godine, Rudnika 1927 godine, itd. su reiterpretirani na osnovu povr\u0161ine prostiranja i karakteristika njihovih posledica. Ustanovljeno je da je zemljotres 1927. godine imao vi\u0161u magnitudu (5.9), ali isti intenzitet (VIII) kao zemljotresi 1922. i 1893. godine – objasnili su nam u Zavodu.<\/p>\n
Najseizmi\u010dniji predeli kod nas su, navodi ona, na jugu zemlje Kopaonik, zatim prakti\u010dno cela \u0160umadija, i trougao koji zaklapa Kopaonik, Kosjeri\u0107 i Valjevo i sa tre\u0107e strane Svilajnac.<\/p>\n
Seizmolog Slavica Radovanovi\u0107 ka\u017ee da postoje prostori i u Makedoniji, i u Bugarskoj, i u Rumuniji, pa i u isto\u010dnoj Srbiji, u kojima mogu da se dogode jaki zemljotresi, a dugi niz godina nisu.<\/p>\n
– Pored Kraljeva i Mionice, na\u0161i najja\u010di zemljotresi su bili u Rudniku, Svilajncu i Lazarevcu. Treba pratiti seizmi\u010dku aktivnost jer svaka situacija u kojoj se desi jak zemljotres za kojim ni\u0161ta ne sledi samo svedo\u010di u prilog tome da se seizmi\u010dka energija skuplja – zaklju\u010duje ona.<\/p>\n
Seizmi\u010dka aktivnost je stalna. \u0160to se ti\u010de zona koje su generisale ja\u010de zemljotrese kroz istoriju su Kopaonik, Rudnik, te gnjilanska zona i potez prema Makedoniji. Tako\u0111e i dolina Morave, te deo od Kraljeva do Kragujevca. Najja\u010di zemljotres u Srbiji verovatno je bio onaj u Lazarevcu iz 1922. godine. Ka\u017eemo verovatno jer instrumentalna seizmologija tada ipak nije bila na ovom nivou – ka\u017eu za stru\u010dnjaci u Republi\u010dkom seizmolo\u0161kom zavodu<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
JAGODINA- Novi zemljotres ja\u010dine 5,7 stepeni po Rihteru, \u010diji je epicentar u Rumuniji, zatresao je U 14:16 gradove u Srbiji. \u00a0Od jutros ovo je 17. … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":34232,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1524,20,2,1514,12,1517],"tags":[6124,58,38],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34231"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=34231"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34231\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34239,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34231\/revisions\/34239"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/34232"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=34231"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=34231"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=34231"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}