Srpski romanopisac, pripoveda\u010d, scenarista, dramaturg, i redovan \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti Dragoslav Mihailovi\u0107 preminuo je u nedelju u 93. godini \u017eivota.<\/p>\n
-Mislim da je Srbija najzad iza\u0161la iz tog \u0107orsokaka u koji je u\u0161la zala\u017eu\u0107i se za Jugoslaviju kao dr\u017eavu. Rekao bih da je kod nas do\u0161lo do kapitalne promene a to je da po\u010dnemo da vodimo ra\u010duna o zemlji u kojoj \u017eivimo i da ne patimo za Jugoslavijom, jer nas je ona upropastila. Mi smo sami sebe upropastili zato \u0161to smo se odlu\u010dili za Jugoslaviju, rekao je Dragoslav Mihailovi\u0107 u \u0106upriji 2017. godine prilikom obele\u017eavanja 50 godina od svoje prve knjige ,,Frede, laku no\u0107” .<\/p>\n
Mihailovi\u0107 \u0107e ostati upam\u0107en po specifi\u010dnom tipu junaka koje je uveo u srpsku knji\u017eevnost. Zatim, po tome \u0161to je rodnu \u0106upriju na\u010dinio povla\u0161\u0107enim prostorom svoje proze i po smelosti da poka\u017ee da je razgovorni jezik ravnopravan sa knji\u017eevnim, odnosno da su oba jednako pogodna za umetni\u010dko izra\u017eavanje.<\/p>\n
\u0106uprija mu je za \u017eivota psovetila mural na ulazu u grad, posle mosta na Velikoj Moravi, i ulicu u centru grada, odnosno pe\u0161a\u010dku zonu pored zgrade Gimnazije.<\/p>\n
Mihailovi\u0107 je ro\u0111en u \u0106upriji 17. novembra 1930. godine. Studirao je\u00a0Filozofskom fakultet u Beogradu\u00a0na Grupi za jugoslovensku knji\u017eevnost i srpskohrvatski jezik. Fakultet je zavr\u0161io 1957. godine, ali nije uspeo da na\u0111e stalno zaposlenje \u2013 kako je tvrdio, zbog pro\u0161losti i sukoba sa Upravom dr\u017eavne bezbednosti. Razlog za to je \u0161to se pobunio protiv hap\u0161enja svojih drugova zbog pri\u010danja politi\u010dkih viceva. Optu\u017een je da je na strani rezolucije Informbiroa, i da je izjavio da je Tito \u201eameri\u010dki \u0161pijun\u201d i da je partija \u201elikvidirala SKOJ\u201d. Zbog toga je u septembra 1950. uhap\u0161en a u februaru 1951. preba\u010den na Goli otok gde je proveo 15 meseci.<\/p>\n
Prvi poluknji\u017eevni rad, humoresku pod naslovom \u201ePismo\u201d, objavljuje krajem 1957. u Je\u017eevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sara\u0111uje u novosadskom \u010dasopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku \u0161est pripovedaka pod naslovom \u201eFrede, laku no\u0107\u201d, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda.<\/p>\n
Opet, najpre u Letopisu, isti izdava\u010d 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Tre\u0107a knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je \u201eAndri\u0107evu nagradu\u201c. Roman \u010cizma\u0161i objavio je 1983. i za njega dobio presti\u017enu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za naj\u010ditaniju knjigu godine.
\nGodine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu \u201eKad su cvetale tikve\u201d, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozori\u0161tu, ali posle mnogobrojnih napada na politi\u010dkim skupovima i u \u0161tampi, na radiju i televiziji, li\u010dne intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golooto\u010dkih zato\u010denika.<\/p>\n
Posle toga drama \u010detrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar \u2013 obnovljena je u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu 1984, a igrani film prema ve\u0107 otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina prakti\u010dno zabranjen, a isto toliko zvani\u010dni jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalisti\u010dkoj zemlji.
\nGodine 1990. po\u010deo je da objavljuje i dokumentarno-publicisti\u010dku knjigu u vi\u0161e tomova \u201eGoli otok\u201d (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine).<\/p>\n
Objavio je jo\u0161 publicisti\u010dka dela i nau\u010dne studije \u201eKratka istorija satiranja\u201d (1999), \u201eCrveno i plavo\u201d (2001), \u201eVreme za povratak\u201d (2006), \u201eMajstorsko pismo\u201d (2007), kao i dramu \u201eSkuplja\u010d\u201d (2011). U polemi\u010dkim tekstovima, izjavama i intervjuima osu\u0111ivao je dve dr\u017eavne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam.
\nIzabrana dela su mu \u0161tampana dva puta, u \u0161est knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. Osim pomenutih, dobio je Ko\u010di\u0107evu nagradu za \u017eivotno delo, \u201eRa\u010dansku povelju\u201c za celokupno knji\u017eevno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka \u201ePre\u017eivljavanje\u201d, i mnoga druga knji\u017eevna priznanja. Za dopisnog \u010dlana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine.<\/p>\n
Njegovu biografiju napisao je Robert Hodel Re\u010di od mramora, Dragoslav Mihailovi\u0107 \u2013 \u017eivot i delo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srpski romanopisac, pripoveda\u010d, scenarista, dramaturg, i redovan \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti Dragoslav Mihailovi\u0107 preminuo je u nedelju u 93. godini \u017eivota. -Mislim da … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":25253,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1515,1524,2,15,12],"tags":[6147,44,1698,6146],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34421"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=34421"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34421\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34426,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34421\/revisions\/34426"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25253"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=34421"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=34421"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=34421"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}