Duga\u010dak put od Jagodine do Au\u0161vica traje oko 14 sati, koliko je potrebno da se automobilom pre\u0111e blizu 1100 kilometara, ra\u010dunaju\u0107i i \u010dekanje na jedinoj granici sa Ma\u0111arskom, odnosno sa Evropskom unijom. Da biste do\u0161li do gradi\u0107a na samom jugu Poljske, potrebno je pre\u0107i Ma\u0111arsku, Slova\u010dku i na kraju \u010ce\u0161ku. Putevi su odli\u010dni i bez ikakvih pote\u0161ko\u0107a u snala\u017eenju, osim , mo\u017eda u Budimpe\u0161ti. I tako sve do slova\u010dkog grada na severozapadu zemlje, \u017diline. Iako se odredi\u0161te tada \u010dini blizu, put postaje sve kompleksniji i zahtevniji, tako da je dolazak u Au\u0161vic bez navigacije ili ranijeg poznavanja puta gotovo nemogu\u0107. Dodatna nepovoljnost je \u0161to, u\u0161av\u0161i u Poljsku, o\u010dekujete da \u0107e vam saobra\u0107ajni putokazi znatno olak\u0161ati pronala\u017eenje mesta hodo\u010da\u0161\u0107a miliona ljudi. Ali to nije slu\u010daj. Poljski gradi\u0107 O\u015bwi\u0119cim, odnosno O\u0161vijen\u0107in ili na nema\u010dkom Au\u0161vic, na prvi pogled se ni po \u010demu ne razlikuje od ostalih gradi\u0107a u tom delu Poljske.<\/p>\n
Kada se u\u0111e u ovo mesto sa \u010detrdesetak hiljada stanovnika i sa dva veka starijom istorijom od jagodinske, prvi utisak je da se radi o dobro ure\u0111enom, modernom mestu u kome se relativno gust saobra\u0107aj u centru grada, \u010dak i u ranim jutarnjim satima, ure\u0111uje kru\u017enim tokovima. Nailazite na tr\u017ene centre i na najpoznatije restorane brze ishrane. A u stvari, u pozadini, stoji jedan stari grad sa prepoznatljivom arhitekturom, koja najvi\u0161e podse\u0107a na onu u vojvo\u0111anskim gradovima, na primer u Somboru. Ina\u010de, \u00a0grad le\u017ei na saobra\u0107ajnoj raskrsnici puteva koji povezuju zapadnu sa isto\u010dnom Evropom, kao i Poljsku sa jugom Evrope. To jedan od glavnih razloga za\u0161to su se nacisti odlu\u010dili da u ba\u0161 u ovom gradi\u0107u sagrade zloglasni logor smrti.<\/p>\n
Nepunu godinu dana nakon nema\u010dke invazije Poljske i aneksije ovog dela teritorije od strane Tre\u0107eg Rajha, postoje\u0107u kasarnu poljske vojske na periferiji Au\u0161vica sredinom 1940. godine, nacisti najpre koriste kao radni logor za nema\u010dke kriminalce i poljske politi\u010dke zatvorenike. Logor se u tom trenutku sastoji od 30-ak paviljona zidanih ciglom i prvi konvoj od oko 800 poljskih zatvorenika pristi\u017ee juna te godine. Broj zatvorenika \u0107e do 1944. godine narasti i do 16.000. Od septembra 1941. godine po\u010dinju masovna ubistva logora\u0161a, \u010dija se struktura menja, sve je vi\u0161e Jevreja, najpre poljskih, a zatim iz \u010ditave Evrope, koji bivaju brutalno i sistematski deportovani, plja\u010dkani, mu\u010deni i ubijani u ovom koncentracionom logoru.<\/p>\n
Sigurno da je jedan od klju\u010dnih datuma u istoriji koncentracionih logora i zlo\u010dina po\u010dinjenih u ll svetskom ratu, bila nacisti\u010dka Konferencija u Vansiju, predgra\u0111u Berlina, odr\u017eana januara 1942. Predvo\u0111ena visokim SS oficirima, Hajdrihom i Ajhmanom, a na osnovu direktnog nare\u0111enja Geringa, odnosno Hitlera, na ovoj konferenciji se donosi odluka o \u201eimplementaciji kona\u010dnog re\u0161enja jevrejskog pitanja\u201c. Na osnovu \u010duvene Ajhmanove liste, bilo je potrebno uni\u0161titi 11.000.000 evropskih Jevreja. Ajhman na ovoj listi navodi i 10.000 srpskih Jevreja, a u Nedi\u0107evoj Srbiji je tokom rata deportovano ili ubijeno vi\u0161e od 15.000 Jevreja.<\/p>\n
Iz ovih razloga ve\u0107 krajem 1941. godine menja se struktura i koncept koncentracionih logora u \u010ditavoj Evropi, pa samim tim i u Poljskoj. U Au\u0161vicu se dodatno gradi mre\u017ea od 40-ak logora, od kojih su najve\u0107i, pomenuta poljska kasarna, koja je sada poznata pod nazivom koncentracioni logor Au\u0161vic l, ali i zloglasni logor za istrebljenje, Birkenau ili Au\u0161vic ll Birkenau, u selu B\u0159ezinka, tj. B\u017ee\u017einka, na nema\u010dkom Birkenau, na 3 km od Au\u0161vica. Tre\u0107i po veli\u010dini je radni logor Buna-Monovic, tj Au\u0161vic lll.<\/p>\n
Nacisti\u010dki logori razlikovali su se po nameni i strukturi na radne, koncentracione i logore za istrebljenje. Zatvorenici u radnim logorima prvenstveno su slu\u017eili kao radna snaga. Velike nema\u010dke kompanije, poput \u010deli\u010dane Krup, imale su svoje fabrike u Au\u0161vicu u kojima su radili logora\u0161i. Pored Bune-Monovica u Au\u0161vicu, sigurno da je zaslugom Spilbergove \u201e\u0160indlerove liste\u201c, najpoznatiji radni logor Pla\u0161ov u okolini Krakova, sa zloglasnim upravnikom Amonom Getom. Koncentracioni logori, poput Au\u0161vica l, imali su vi\u0161e namena: bili su tranzitni kampovi, logori za ratne zarobljenike, invalide, homoseksualce, kriminalce \u00a0itd., dok su logori za istrebljenje imali isklju\u010divo jednu svrhu: masovno istrebljenje, u prvom redu Jevreja, ali i drugih \u201enepo\u017eeljnih grupa\u201c.<\/p>\n
Pored Birkenaua, u Tre\u0107em Rajhu je bilo izgra\u0111eno jo\u0161 pet logora za istrebljenje i svi su bili locirani u Poljskoj: \u0160elmino, Bji\u017eec, Treblinka, Sobibor i Majdanek. U ovim logorima je pobijeno oko 3 miliona i 100 hiljada uglavnom Jevreja, a samo u Birkenauu preko milion i 200 hiljada.<\/p>\n
Na\u0161 vodi\u010d, kustos Memorijalnog centra i muzeja Au\u0161vic-Birkenau, Miroslav Opstar\u010dik, istori\u010dar sa Univerziteta u Krakovu, prati nas u troiposatnom obilasku najpre Au\u0161vica, a zatim i Birkenaua. U svom izuzetnom poznavanju istorije Au\u0161vica i stradanja Jevreja, Poljaka, Roma, ruskih ratnih zarobljenika, ali i Jevreja iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, i na\u010dinu na koji tuma\u010di de\u0161avanja u jednom od najmra\u010dnijih perioda ljudske istorije, indikativno je da sve vreme govori o zlo\u010dinima nacista, a ne Nemaca. Vi\u0161e puta ponavlja da Au\u0161vic-Birkenau pokazuje koje su krajnje, gotovo nezamislive granice ljudskog zla. Poduhvat koji je iniciran i motivisan metafizi\u010dkom ideologijom o vi\u0161oj rasi, a koji se u poslednjoj instanci svodi jedino na brutalno ubijanje, otima\u010dinu i plja\u010dku.<\/p>\n
Paviljoni \u00a0u Au\u0161vicu danas su pretvoreni u izlo\u017ebeni prostor. Jasne i \u017eive fotografije zatvorenih i uskoro ubijenih ljudi. Prepla\u0161ena i uplakana deca ugu\u0161ena nedugo zatim Ciklonom B. Nepregledna koli\u010dina ljudske kose o\u0161i\u0161anih zatvorenika, zatim poslatih u krematorijum. \u00a0Ljudsku kosu nacisti su slali na recikla\u017eu u Nema\u010dku i pravili od nje tkaninu. Otete torbe sa natpisima jevrejskih vlasnika, nao\u010dare, cipele, de\u010dija garderoba. \u00a0Tamnice u zloglasnom Bloku smrti 10, u kojima su ljudi zverski mu\u010deni i ubijani.<\/p>\n
Memorijalni centar svakoga dana poseti vi\u0161e stotina ljudi. Od 1947. godine, kada je otvoren, na inicijativu pre\u017eivelih zatvorenika, do sada je Au\u0161vic-Birkenau posetilo vi\u0161e od milion i po hodo\u010dasnika. Ono \u0161to mo\u017eda iznena\u0111uje jeste \u010dinjenica da ve\u0107inu posetilaca \u010dine uglavnom mladi ljudi, do 30 godina starosti. Iskustvo koje se do\u017eivi na ovom mestu je duboko intimno, neizbrisivo i do kraja neizrecivo, i ono pravi upitnim dotada\u0161nji na\u010din gledanja na stvarnost i ustaljeni sistem vrednosti.<\/p>\n
Na vi\u0161e paviljona u Au\u0161vicu nalazi se poruka ameri\u010dkog \u00a0filozofa i pesnika \u0161panskog porekla Santajane: \u201eOni koji ne pamte pro\u0161lost su osu\u0111eni da je ponavljaju\u201c. Obavezu da se zapamte i prenesu ovi stra\u0161ni doga\u0111aji iz pro\u0161losti imaju prvenstveno oni koji su najvi\u0161e stradali, ali i mi ostali, zbog budu\u0107nosti i \u017eivota dostojnog ljudske egzistencije.<\/p>\n
Aleksandar Milo\u0161evi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
ONI KOJI NE PAMTE PRO\u0160LOST OSU\u0110ENI SU DA JE PONAVLJAJU Duga\u010dak put od Jagodine do Au\u0161vica traje oko 14 sati, koliko je potrebno da se … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":376,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[23,31],"tags":[151,152,153],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=375"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/376"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=375"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=375"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=375"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}