<\/p>\n
Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2024. godine<\/p>\n
<\/p>\n
PORFIRIJE<\/p>\n
<\/p>\n
po milosti Bo\u017ejoj pravoslavni Arhiepiskop pe\u0107ki, Mitropolit beogradsko-karlova\u010dki i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve \u2013 sve\u0161tenstvu, mona\u0161tvu i svim sinovima i k\u0107erima na\u0161e svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda na\u0161ega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskr\u0161nji pozdrav:<\/p>\n
<\/p>\n
HRISTOS VASKRSE!<\/p>\n
Kada si si\u0161ao k smrti, \u017divote besmrtni,<\/p>\n
tada si umrtvio ad blistanjem Bo\u017eanstva,<\/p>\n
a kada si umrle od praiskoni vaskrsao,<\/p>\n
sve sile nebeske Ti klicahu:<\/p>\n
\u017divotodav\u010de, Hriste Bo\u017ee na\u0161, slava Tebi!<\/p>\n
<\/p>\n
Izgovaraju\u0107i smelo i nepokolebivo re\u010di ove bogonadahnute himne, pridru\u017eimo se svetim praocima, patrijarsima, prorocima, apostolima, mu\u010denicima, prepodobnima, pravednicima, ispovednicima i u\u010diteljima vere, kao i svim an\u0111elskim horovima, koji danas na nebesima slave sveto i \u017eivotodavno Vaskrsenje Gospodnje! Pohitajmo i mi sa \u017eenama mironosicama ka praznom grobu Hristovom, da i mi \u010dujemo re\u010di an\u0111eoske, ispunjene neprolaznom rado\u0161\u0107u:<\/p>\n
<\/p>\n
\u201eVreme pla\u010du prestade; ne pla\u010dite<\/p>\n
nego Vaskrsenje apostolima javite!\u201d<\/p>\n
<\/p>\n
Vaistinu, nestado\u0161e suze sa lica onih koji su bili pod vla\u0161\u0107u smrti, ispunjena je nada svih veruju\u0107ih i ute\u0161ena su srca onih koji su tugovali. \u201eNeka se veseli nebo i neka se raduje zemlja! Hristos vaskrse i \u017eivot caruje!\u201d \u2013 pobedonosno odzvanjaju nebom i zemljom u vekove vekova blagovestvuju\u0107e re\u010di svetog Jovana Zlatousta, velikog propovednika Crkve Vaskrsloga Hrista.<\/p>\n
<\/p>\n
Draga na\u0161a deco duhovna, sve sve\u0161tene knjige Starog i Novog Zaveta upu\u0107uju na istinu, istinu o Vaskrsenju. Bogonadahnuti psalmopojac David prorokuje o stradanju i Vaskrsenju Hristovom ovim re\u010dima:<\/p>\n
<\/p>\n
\u201eKolike si mi pokazao nevolje mnoge i zle<\/p>\n
i povrativ\u0161i se o\u017eiveo si me<\/p>\n
i iz bezdana zemlje opet si me izveo\u201d (Ps. 70, 20).<\/p>\n
<\/p>\n
Veliki starozavetni prorok Isaija, koga bogonosni Oci Crkve s pravom zovu starozavetnim jevan\u0111elistom, unapred jasno vidi stradanje i Vaskrsenje Hristovo i zapisuje: \u201eA on bolesti na\u0161e nosi i nemo\u0107i na\u0161e uze na sebe, a mi mi\u0161ljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i mu\u010di. Ali on bi ranjen za na\u0161e prestupe, izbijen za na\u0161a bezakonja; kazna be\u0161e na njemu na\u0161ega mira radi i ranom njegovom mi se iscelismo. [\u2026] I bi metnut me\u0111u zlo\u010dince, a s\u00e2m nosi grehe mnogih i za zlo\u010dince se moli\u201d (Is. 53, 4 \u2013 5 i 12).<\/p>\n
<\/p>\n
Zajedno sa velikim Isaijom, na tajanstven i zadivljuju\u0107i na\u010din, i mi postajemo svedoci svega ovoga \u0161to se nas radi zbilo. I ne samo da smo svedoci nego bivamo i u\u010desnici ove \u010dudesne tajne slave\u0107i danas Praznik nad praznicima. Zato se u ovaj veliki i svetli dan radujemo Istini, radujemo se jer je smrt pobe\u0111ena u susretu sa \u017divim, Ovaplo\u0107enim Bogom. Uostalom, nije \u010dudno \u0161to narod na na\u0161em Jugu Vaskrs \u010desto naziva Velikdan, a u Gr\u010dkoj Lambri, \u0161to \u0107e re\u0107i Svetli Dan. Sve \u0161to \u010dinimo dobra radi, svaki trud, pregnu\u0107e i samopregor, svaka \u017ertva, svaka suza i svaki podneti bol dobili su smisao u ve\u010dnosti trijumfom \u017eivota nad smr\u0107u, Vaskrsenjem Gospodnjim. Ipak, i u ove sveradosne prazni\u010dne dane svedoci smo da oko nas odjekuje neute\u0161ni pla\u010d majki za postradalom decom, dece za postradalim roditeljima, bra\u0107om i sestrama, \u017een\u00e2 za izginulim mu\u017eevima, i taj pla\u010d razdire grudi pripadnik\u00e2 mnogih naroda, a me\u0111u njima i na\u0161ega, srpskog naroda. Nasilje se vr\u0161i i mimo ratova, jer u vremenu u kojem \u017eivimo ni odsustvo rata \u2013 a rat je, na\u017ealost, vazda tu \u2013 nije garant istinskog mira; zlo\u010dini i nasilje su postali deo svakodnevice. \u017dene, kojima je Gospod dao \u010dast da budu prve blagovesnice Njegovog Vaskrsenja, naj\u010de\u0161\u0107e su \u017ertve nasilja. Kroz stradanja \u017een\u00e2 stradaju i cele porodice. Deca su, na \u017ealost i sramotu sveta koji se licemerno hvali \u201edemokratijom\u201d i \u201eljudskim pravima\u201d, \u017ertve zlo\u010din\u00e2 i u ratu i u miru. Uza sve to, mi ljudi smo sve vi\u0161e bezvoljni i apati\u010dni, sebi\u010dni i ravnodu\u0161ni prema tu\u0111oj nevolji, prema stradanju bli\u017enjih, pa se s pravom mo\u017eemo zapitati: nije li ve\u0107 nastupila gnusoba opusto\u0161enja o kojoj govori sveti prorok Danilo? Drugim re\u010dima, ne \u017eivimo li ve\u0107 uveliko ne u takozvanom posthri\u0161\u0107anskom svetu ve\u0107 u antihri\u0161\u0107anskom ili, \u0161tavi\u0161e, antihristovskom svetu, svetu bez vere, morala i na\u010del\u00e2?<\/p>\n
<\/p>\n
\u010covek dana\u0161njice vapi: Gospode, za\u0161to si nas ostavio? Ali, istom \u010doveku dana\u0161njice Bog bi mogao da uzvrati pitanjem: \u010cove\u010de, za\u0161to si ostavio drugog \u010doveka? Gde je tvoj bli\u017enji? Samim tim, gde sam za tebe Ja, Tvorac, Spasitelj i jedini ve\u010dni i pravi Prijatelj i Dobrotvor tvoj?<\/p>\n
<\/p>\n
Sin Bo\u017eji Ovaplo\u0107eni, Gospod Isus Hristos, Spasitelj i Izbavitelj na\u0161, Koji je stradao za mnoge, za sve, uklju\u010duju\u0107i i one koji Ga mrze, i dalje strada za nas kroz sva na\u0161a stradanja. Na svom krstonosnom putu i mi, narod srpski, nose\u0107i krst svoj, nosimo i Krst Hristov. Poneli smo ga i u Prvom svetskom ratu kada smo, u odnosu na broj na\u0161ih sunarodnika, bili najve\u0107i stradalnici sveta. Na\u0161 krstonosni hod se nastavio i u Drugom svetskom ratu, kada su, u zloglasnoj i sramnoj Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj, pravljeni logori \u010dak i za na\u0161u decu u kojima su deca umirala od gladi, studeni, bolesti i zlostavljanja. Samo su kod nas, u okupiranoj Srbiji, pod mitraljeskim mecima nema\u010dkih nacista posle \u0161kolskih \u010dasova umirale \u010dete \u0111aka u jednom danu. Stradali smo u svakom zaseoku, selu, gradu. Istinitost toga stradanja nisu morale da potvr\u0111uju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedo\u010dila sama stradanja, bez la\u017enih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvr\u0161ilaca stvarnog genocida.<\/p>\n
<\/p>\n
Kao pastiri slovesnoga stada Hristovog, sa \u017ealjenjem podse\u0107amo sve na \u010dinjenicu da je svet u kome \u017eivimo zaboravio genocid nad srpskim narodom u dvadesetom stole\u0107u, kao i u vekovima koji su mu prethodili. Svako drugo brdo na mestima gde \u017eive Srbi svojevrsna je Golgota.<\/p>\n
<\/p>\n
Te\u0161i nas i uspokojava \u010dinjenica da pripadamo narodu koji je u godinama mira, koje su dolazile posle stra\u0161nih vremena smrti, slede\u0107i Jevan\u0111elju Vaskrsloga Hrista na kome je utemeljen, pra\u0161tao du\u017enicima svojim, a sa pripadnicima drugih naroda \u017eeleo i nastojao da izgradi bolju i zajedni\u010dku budu\u0107nost. Zbog toga danas sna\u017eno podi\u017eemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i poku\u0161aj nebivalog istorijskog revizionizma, u kome se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, \u017ertva vi\u0161estrukih genocida i etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja, bude progla\u0161en za po\u010dinioca genocida. Ne umanjujemo razmere zlo\u010dina u Srebrenici, ali, kao pravoslavni Srbi, ne pre\u0107utkujemo ni zlo\u010dine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice. Na\u017ealost, na te zlo\u010dine po srpskim selima u kojima su zatirane cele porodice i koji su se kontinuirano de\u0161avali od 1992. do 1995. godine, ne obaziru se predlaga\u010di rezolucija. Po njima, postoji ekskluzivno pravo na \u017ertvu i bol zbog iste. Po nama, sve nevine \u017ertve su nevine \u017ertve, bile one muslimanske ili hrvatske ili pak srpske, \u0161to \u201emudro\u201d pre\u0107utkuju savremeni revizionisti i neprijatelji istorijske istine, koji svojim nametanjem ekskluzivnog prava na bol i \u017ertve, ostavljaju svima nama koji \u017eivimo na ovim prostorima kamen spoticanja za budu\u0107nost.<\/p>\n
<\/p>\n
U prirodi stvorenog bi\u0107a je sadr\u017eana njegova povezanost sa svetom, sa prirodom, odnosno sa zemljom na kojoj \u017eivi, koja je njegova kolevka, dom i mesto pogreba. Kosovo i Metohija su i na\u0161a kolevka i na\u0161 dom. Na Kosovu i Metohiji, u Staroj Srbiji, nalaze se na\u0161i \u017eivi i na\u0161i pokojnici. Mrtvih nema. Mi smo Crkva \u017eivih. Mi smo hri\u0161\u0107anski narod, narod Golgote i Vaskrsenja. Mi smo narod hri\u0161\u0107anskog identiteta izra\u017eenog kroz zadu\u017ebine, koje \u010dine najgu\u0161\u0107i molitveni venac hramova na svetu, venac koji smo ispleli na Kosovu i Metohiji. I to je istina \u0161to na gori stoji! Tu se prepli\u0107u na\u0161a pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost. Jer, ova sveta i krsnovaskrsna zemlja za nas nije obi\u010dna teritorija nego upravo ona sveta zemlja iz koje \u0107e se probuditi i vaskrsnuti na\u0161e \u201epolje suhih kostiju\u201c. Treba da se uvek molimo i da budemo uz na\u0161u stradalnu bra\u0107u i sestre na Kosovu i Metohiji, koji su \u017eivi izraz nade, ljubavi, trajanja i pretrajavanja u Raspetom i Vaskrslom Hristu Gospodu, uz njih koji su meta nasilja samo zato \u0161to su pravoslavni hri\u0161\u0107ani, pravoslavni Srbi, \u0161to su svoji na svome. Oni \u017eive u takozvanom miru, u \u201emiru\u201d u kojem nema slobode, u \u201emiru\u201d u kojem ima samo straha i nepravde. Opet smo, kao i mnogo puta ranije, suo\u010deni sa neda\u0107ama i pritiscima, ali su nam svagda na umu re\u010di svetoga proroka Nauma: \u201eAko i jesu u sili i mnogo ih ima, opet \u0107e se ise\u0107i i pro\u0107i\u201d (Naum 1, 12).<\/p>\n
<\/p>\n
Gospod na\u0161 Isus Hristos, Koji je prineo Sebe na \u017ertvu, jednom za svagda, za \u017eivot sveta, kako bi poneo grehe mnogih, na\u0161 Emanuil, \u0161to zna\u010di Sa nama je Bog, nije nas nikada do sada zaboravio niti ostavio. Njemu se u ove svete dane obra\u0107amo kolenopreklonom molitvom da za\u0161titi, spase, pomiluje i sa\u010duva rod na\u0161 pravoslavni od svih po\u0161asti, nepravdi i nasilja. U tom molitvenom susretu sa Njim, \u017divim Bogom, Vaskrslim, verujemo i znamo da svaka tragi\u010dnost postaje prostor nade i smisla, dok bez Njega svuda caruju, bez obzira u kakve haljine bili odeveni, bezna\u0111e i besmisao. Ovo predstavlja jedan od najve\u0107ih izazova na\u0161eg vremena, naspram kojeg mi hri\u0161\u0107ani, kao oni koji su satelesnici Ovaplo\u0107enog Smisla i Re\u010di, moramo stajati \u010dvrsto i nepokolebivo, svedo\u010de\u0107i da postoje pravi Put, Istina i \u017divot \u2013 naspram la\u017enih.<\/p>\n
<\/p>\n
Stoga vas pozivamo, draga deco duhovna, da neumorno negujemo, \u0161to zna\u010di da molitveno i trudoljubivo izra\u017eavamo, legitimnu i prirodnu potrebu za narodnim jedinstvom. To na\u0161e narodno jedinstvo ostvarujemo pod omoforom Svetog Save, u Crkvi Hrista, Boga \u017divoga, \u010dije Raspe\u0107e i Vaskrsenje srpski pravoslavni narod pro\u017eivljava i ikonizuje u svom hodu kroz istoriju. Sveta Crkva Hristova temeljni je dom svakog na\u0161eg ovozemaljskog prebivali\u0161ta i ne poznaje granice. Ko mo\u017ee da odredi granice Vaskrsenja i \u017eivota na kojima se temelji na\u0161a Crkva? Re\u010d je Hristova: \u201eJa sam vaskrsenje i \u017eivot. Ko veruje u mene, ako i umre, \u017eive\u0107e. I svako ko \u017eivi i veruje u mene, ne\u0107e umreti vavek\u201d (Jov. 11, 25 \u2013 26). Stoga, starajmo se da blagodatno i bogoslu\u017ebeno uranjamo u Tajnu Krsta i Vaskrsenja Hristovog, da ljubimo jedni druge kao \u0161to Hristos ljubi nas. \u201eA kada se ovo raspadljivo obu\u010de u neraspadljivost, i ovo smrtno obu\u010de u besmrtnost, onda \u0107e se ispuniti ona re\u010d \u0161to je napisana: Pobeda pro\u017edre smrt (IKor. 15, 54), i utr\u0107e Gospod suze sa svakoga lica, i sramotu naroda svojega ukinu\u0107e sa sve zemlje\u201d (Is. 25, 8).<\/p>\n
<\/p>\n
Hristos vaskrse!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2024. godine PORFIRIJE po milosti Bo\u017ejoj pravoslavni Arhiepiskop pe\u0107ki, Mitropolit beogradsko-karlova\u010dki i Patrijarh srpski, … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":38298,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,2,12],"tags":[5239,6514,894],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/38297"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=38297"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/38297\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":38299,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/38297\/revisions\/38299"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/38298"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=38297"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=38297"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=38297"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}