![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/drenovac-paracin-g.j.-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n-Na osnovu rezultata snimanja otvorili smo sonde i nai\u0161li na ne\u0161to \u0161to se retko sre\u0107e na neolitskim nalazi\u0161tima,\u00a0 ahitekturu, enterijer je sa\u010duvan do u detalj.\u00a0 Sa\u010duvana je neolitska ku\u0107a 12 x5 metara sa tri prostorije, pregradnim zidovima i u\u00a0 prostorijama su bile pe\u0107i. Ispostavilo se da se radi o spratnim ku\u0107ama. U Drenovcu su se u okviru Vin\u010danske kulutre gradile spratne ku\u0107e. Sprat je bio u vidu galerije i na njega se izlazilo iz donje prostorije merdevinama. Na galeriji su se obavljale aktivnosti skoro iste kao i prizemlju, pri\u010da Peri\u0107.<\/p>\n
U prizemlju su pe\u0107, \u017ervanj za mlevenje \u017eita,posuda uz pe\u0107 za me\u0161anje ka\u0161e, te posude za \u010duvanje i pripremanje hrane. To se isto ponavlja na spratu.<\/p>\n
-U ku\u0107i su prona\u0111ene 84 kerami\u010dke posude i to je izuzetno bogato doma\u0107instvo, kao u dana\u0161njim prilikama da imate 50, 60 \u0161erpi. Vodili su ra\u010duna o estetici sudova. \u00a0Kameni tegovi za tkanje su tako\u0111e prona\u0111eni u ku\u0107i. Poznavali su tehniku tkanja i bili su im potrebni kameni tegovi. Kadica od \u00a0nepe\u010dene zemlje u kojoj su tri kerami\u010dke postude.\u00a0 Prona\u0111eno je pet kerami\u010dkih sto\u010di\u0107a, kameni \u017ervnjevi. Mogu\u0107a je potpuna rekonstrukcija izgleda unutra\u0161njosti ku\u0107e, navodi Peri\u0107.<\/p>\n
To su podaci koji arheolozima daju mogu\u0107nost otvaranja pitanja dru\u0161tvene ogranizacije i organizacije naselja, hijerarhije naselja. Ku\u0107e su pravilno orjentisane i veoma blizu jedna drugoj. Re\u010d je o urbanom naselju. Obra\u0111ivali su zemlju van naselja, a u naselju se odvijao \u017eivot porodica.Paralelno sa areholo\u0161kim istra\u017eivanjaima u Drenovcu realizuje se projekat Centra za prou\u010davanje neolita na Balkanu, kao i muzeju na otvorenom. To \u0107e otvoriti nove mogu\u0107nosti za istra\u017eivanje i nau\u010dni turizam.<\/p>\n
NAJSTARIJI NALAZ 8.100 GODINA<\/p>\n
Najstariji nalazi u Drenovcu datirani su na 6.100 godina pre nove ere i to \u00a0je po\u010detak neolitizacije centralnog Balkana. Tu je egzistiralo naselje koje je trajalo nekih 300 -400 godina, a zatim imamo prekid 600 do 700 godina i onda se formira naselje vin\u010danske kulture koja je obele\u017eilo po\u010detak mla\u0111eg neolita i po\u010detak bakarnog doba, obja\u0161njava Peri\u0107.<\/p>\n
KU\u0106E IZ NEOLITA<\/p>\n
Ku\u0107e su bile od drvene konstrukcije isprepletene pru\u0107em i oblepljene blatom i slamom, debljina zidova je od 25 do 50 santiemrtara. Sve ku\u0107e na lokalitetu su gorele i tako je do\u0161lo do obru\u0161avnja. Crvena boja keramike nam govori da\u00a0 su gorele. Kermai\u010dko posu\u0111e van ku\u0107a nije crvene boje i nije bilo zahva\u0107eno vatrom. Pitanje je da li su ku\u0107e namerno paljene ili su stradale u masovnom po\u017earu ili su napu\u0161tane zbog sukoba ili epidemije, naga\u0111a Peri\u0107<\/p>\n
NEMA GROBOVA IZ NEOLITA<\/p>\n
Problem neolita je mali broj grobova. Ne znamo gde su sahranjivani, kako su sahranjivani, imamo pojedina\u010dne nalaze, na ovom prostoru su ljudi bili najmanje hiljadu godina. Neka je u naselju bilo u proseku 200, 300 stanovnika, treba o\u010dekivati barem hiljadu, dve grobova. Me\u0111utim, nemamo, odnosno ne znamo da li su spaljivani ili\u00a0 na nekom drugom mestu shranjivani ili su ostavljani da ih raznesu le\u0161inari. Nemamo nekropole u pravom smislu te re\u010di<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
PARA\u0106IN-Vi\u0161i nau\u010dni saradnik Arheolo\u0161kog instituta i rukovodilac projekta u Drenovcu kod Para\u0107ina Slavi\u0161a Peri\u0107 izjavio je da su ovogodi\u0161nja istra\u017eivanja pokazala da su ljudi pre … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3813,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2,15,12],"tags":[988,989,156],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4221"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4221"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4221\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3813"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4221"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4221"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4221"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/drenovac-2-paracin-g.j.-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/drenovac-3-paracin-g.j.-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/drenovac-4-paracin-g.j.-150x150.jpg\")
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>