{"id":42899,"date":"2025-02-22T15:04:09","date_gmt":"2025-02-22T14:04:09","guid":{"rendered":"https:\/\/centralmedia.rs\/?p=42899"},"modified":"2025-05-24T15:04:29","modified_gmt":"2025-05-24T13:04:29","slug":"najznacajnije-pravoslavne-svetinje-u-zlatiborsko-kraju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/2025\/02\/22\/najznacajnije-pravoslavne-svetinje-u-zlatiborsko-kraju\/","title":{"rendered":"NAJZNA\u010cAJNIJE PRAVOSLAVNE SVETINJE U ZLATIBORSKO KRAJU"},"content":{"rendered":"\n

MANASTIR UVAC
Crkva Rodjenja Presvete Bogorodice<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Manastirski posed Uvac nalazi se u selu Stublo, na granici op\u0161tina Cajetina i Priboj, u zaseoku Uvac. Na velikom arheoloskom lokalitetu, 50×40 metara, otkrivene su 1994. godine i otkopane zidine crkve 17×12 metara. Manastirska crkva zauzimala je centralni prostor; sa juzne strane su ostaci konaka, a sa severne je manastirsko groblje.<\/p>\n\n\n\n

Ceo manastirski kompleks Uvac svedocanstvo je o postojanju jednog velikog duhovnog centra u ovom kraju. Ne zna se ko je manastir podigao, ko ga je obnavljao, niti kada je i koliko puta u svojoj burnoj istoriji rusen. Na stranicama jedne crkvene knjige iz 1622. godine saznajemo da je hram posvecen Rodjenju Presvete Bogorodice. Manastir je 1682. posetio skopski mitropolit Teofan i doneo knjige na dar. Ne zna se kojim povodom je boravio ovde i temisvarski mitropolit Josif. Nije poznato i da li je duhovni centar Uvac imao uticaja na zivotni put peckog patrijarha Gavrila (sredina XVII veka) rodjenog u ovim krajevima u porodici Raskovica.<\/p>\n\n\n\n

Na Malu Gospojinu 1995. godine ponovo je oziveo manastir, posle dva i po veka. Istog dana obavljeno je malo osvecenje crkve i sluzena sveta arhijerejska liturgija. Liturgiju je sluzio Njegovo Preosvestenstvo episkop zicki Gospodin Stefan, uz sasluzenje sve\u0161tenstva namesnistva uzickog.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

DUBRAVA<\/em><\/p>\n\n\n\n

Manastir Dubrava nalazi se pet kilometara uzvodno od manastirskog kompleksa Uvac. Nekada je bio metoh Uvca, \u010diju je tragi\u010dnu sudbinu i do\u017eiveo. Manastir je obnovljen 2008. godine, a interesantan podatak je da je prilikom arheolo\u0161kih iskopavanja u manastirskom kompleksu prona\u0111eno 160 zlatnih dukata \u2013 mleta\u010dkih cekina.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

MILE\u0160EVA<\/p>\n\n\n\n

Manastir Mile\u0161evu osnovao je kralj Vladislav, sin Stefana Prvoven\u010danog i unuk Nemanjin, u prvoj polovini 13. veka. Ugled i visoko mesto u crkvenoj hijerarhiji ovaj hram duguje i \u010dinjenici da je u njemu sahranjeno telo Svetog Save. Ta\u010dno vreme podizanja crkve nije poznato. U svakom slu\u010daju, sigurno je da je manastir nastao izme\u0111u 1219. i 1235. godine. Oko 1235. godine, kralj Vladislav dozidao je jo\u0161 jednu pripratu da bi u njoj sahranio telo svog strica Svetog Save, koji se posle dugog puta po svetim zemljama istoka, razboleo i umro u Bugarskoj. \u010cinjenica da je Savino telo sahranjeno u Mile\u0161evi podigla je ugled manastira, koji se po crkvenoj hijerarhiji nalazio na drugom mestu, odmah posle Studenice.U Mile\u0161evi se 1377. godine krunisao za kralja Bosne i Srbije kralj Tvrtko, po\u0161to se Mile\u0161eva u to vreme nalazila na teritoriji njegove dr\u017eave, a 1446. godine zahumski vladar Stjepan Vuk\u010di\u0107 Kosa\u010da uz svoju titulu dodao je naziv “herceg od Svetog Save”, pa se njegova dr\u017eava koja se prostirala do Mile\u0161eve prozvala Hercegovinom. Turci su prvi put poharali manastir 1459. godine. Krajem 16. veka odneli su telo Svetog Save u Beograd i zapalili ga.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n<\/figure>\n\n\n\n

RUJAN<\/p>\n\n\n\n

Stari manastir Rujan, posve\u0107en Svetom velikomu\u010deniku Georgiju, podignut je najverovatnije tokom 15. ili na samom po\u010detku 16. veka. O samom podizanju ovoga manastira nema pouzdanijih izvora na osnovu kojih bi se mogle temeljiti tvrdnje o njegovoj gradnji, ktitoru i toku izgradnje. Na osnovu pisanih izvora zna se da je manastir Rujan, 1529. godine, posedovao prvu \u0161tampariju u Srbiji, koju je nabavio i u njoj radio monah Teodosije. Smatra se da je on bio i iguman ovoga manastira u kome je, sa svojom bratijom, priredio i \u0161tampao prvu, u Srbiji, knjigu \u0107irilskom azbukom sa srpskoslovenskom recenzijom. To se, smatra se, dogodilo 1537. godine, a knjiga se zvala Rujansko \u010cetvorojevan\u0111elje. Jedini potpuni primerak Rujanskog \u010cetvorojevan\u0111elja, u kome se nalazi jedino pouzdano svedo\u010danstvo o ovoj knjizi i manastirskoj \u0161tampariji, \u010duva se u Nacionalnoj biblioteci u Pragu, u \u0160afarikovoj zbirci, i ima 300 listova. Drugi okrnjeni primerak od 296 listova \u010duva se u Ruskoj Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Primerak Narodne biblioteke u Beogradu uni\u0161ten je u bombardovanju Beograda 1941. godine, a jedan odlomak od 92 lista \u010duva se u Srpskoj Akademiji nauka i umetnosti. U kolofonu Rujanskog \u010cetvorojevan\u0111elja, koji je napisao monah Teodosije, na savremenom prevodu stoji:<\/p>\n\n\n\n

Po ovome se vidi da se stari manastir Rujan nalazio u selu Vrutcima blizu Bioske nedaleko od U\u017eica, u tada\u0161njoj rujanskoj kne\u017eini. Sve do 80-tih godina 20. veka iz tzv. \u0106irinog voza prema Kremnima su se, sa desne strane, mogli videti ostaci nekada\u0161njeg manastira Rujno. Tako je bilo sve dok na \u0110etinji nije podignuta brana i obrazovano ve\u0161ta\u010dko jezero radi snabdevanja U\u017eica i okoline pija\u0107om vodom. Tada je jezero potopilo ostatke ovog manastira.<\/p>\n\n\n\n

Tokom vekova manastir je bio zaboravljen sve dok na \u017di\u010dku eparhiju, 2003. godine, nije do\u0161ao Bla\u017eenopo\u010div\u0161i Episkop Hrizostom (Stoli\u0107) koji je saznav\u0161i za ru\u0161evine manastira Rujan, doneo odluku o njegovoj obnovi. Njegova \u017eelja je bila da se manastir obnovi u neposrednoj blizini starog manastira. Godine 2003. na sastanku u\u017ei\u010dkog sve\u0161tenstva, mesnih vlasti i imu\u0107nih gra\u0111ana, Episkop Hrizostom je dao svoj blagoslov za po\u010detak obnove. U tom trenutku jo\u0161 uvek nije bilo utvr\u0111eno mesto i lokacija za podizanje novog manastira. Stanovnici Vrutaka su, \u010duv\u0161i za obnovu poru\u0161enog manastira, sami ponudili svoje njive i placeve za lokaciju novog manastira kao dar za napredak i zdravlje svojih porodica a 24. avgusta 2004. godine Bla\u017eenopo\u010div\u0161i Episkop Hrizostom je kona\u010dno utvrdio izgled i plan manastira i porte od 65 ari. Temelji crkve manastira osve\u0107eni su na Svetu Petku 2004. godine.<\/p>\n\n\n\n

Deset godina kasnije, manastir Rujan je prelep manastir sa crkvom u stilu ranohri\u0161\u0107anske bazilike i zvonare u obliku svetogorskih pirgova ili onih na Ohridskom jezeru. Pored zvonare postavljen je i spomenik posve\u0107en monahu Teodosiju. Radovi na konaku su u zavr\u0161noj fazi mada je ostalo jo\u0161 dosta posla oko ure\u0111enja njegove unutra\u0161njosti. Naro\u010dita zasluga za obnovu ovog manastira pripada stare\u0161ini crkve Svetog Georgija u U\u017eicu, protojereju-stavroforu Zoranu Jankovi\u0107u koji je zadu\u017een za njegovu obnovu. Velika promisao Bo\u017eija je da se i dana\u0161nji iguman manastira tako\u0111e zove Teodosije kao i onaj u 16. veku. Manastir je duhovno \u017eiv i veliki broj vernika dolazi svake nedelje i praznika na bogoslu\u017eenja u manastir, koji poku\u0161ava da obnovi sjaj stare svetinje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MANASTIR UVACCrkva Rodjenja Presvete Bogorodice Manastirski posed Uvac nalazi se u selu Stublo, na granici op\u0161tina Cajetina i Priboj, u zaseoku Uvac. Na velikom arheoloskom … <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":42900,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2875,14,1524,12],"tags":[150,7020,2876],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42899"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42899"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42899\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":42921,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42899\/revisions\/42921"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/42900"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42899"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42899"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42899"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}