DESPOTOVAC-Zbog opasnosti da se zubom vremena na\u010deti preostali zidovi trpezarije manastira Manisija kod Despotovca uru\u0161e, arheolozi i arhitekte predla\u017eu hitnu i kompletnu obnovu u prvobitnom izgledu trpezarije, jedinstvene po povr\u0161ini od preko 1000 kvadrata, kakve nema me\u0111u srpskim manastirima. Na svetlo dana,odmah pored trpezarije, isplivalo je novo senzacionalno arheolo\u0161ko otkri\u0107e, najve\u0107a manastirska pe\u0107 povr\u0161ine 32 kvadrata.
\n-Pronalazak manastirske pe\u0107i je jedinstveno otkri\u0107e kod nas. Re\u010d je o pe\u0107i koja je bila u sastavu kuhinjskog prostora. Ratitet je u veli\u010dini pe\u0107i, jer su u drugim manastrima pre\u010dnika tri metra, a ova u Manasiji je u osnovi 7,5 sa 4,5 metra i spada u jedinstvene srednjevekovne arhelo\u0161ke nalaze, isti\u010du arheolozi.
\nIna\u010de, kao i pe\u0107, i manastirska trpezarija je karakteristi\u010dna po svojoj veli\u010dini, orjentaciji i poziciji. Jedna od retkih trpezarija koja je bila sme\u0161tena na spratu objekta.
\n-Pribli\u017ena je veli\u010dini manastirske crkve sa dimenzijama 32 sa 17 metara i ovo je u na\u0161oj sakralnoj arhitekturi sigurno najve\u0107i objekat te namene. Smatramo da je oko 300 ljudi moglo da boravi u trpezariji. S obzirom na veli\u010dinu trpezarije i pe\u0107i smatramo da je tu boravio ve\u0107i broj ljudi, navode arheolozi.
\nManastirska trpezarija bila je dugo izlo\u017eena atmosferskim uticajima i preostali zidovi po\u010deli su da se obru\u0161avaju, pa su pro\u0161le godine zapo\u010deli restauratorsko-konzervatorski radovima. U idelanim uslovima, uz stabilno finansiranje i obavljena istra\u017eivanja, optimisti\u010dka procena je da bi za dve godine manastirska trpezarija mogla biti potpuno obnovljena, odnosno da ima izgled kao pre \u0161est vekova.
\n-Re\u010d je o potpunoj obnovi, ne samo za\u0161titi od spoljnih uticaja, ve\u0107 da manastirska trpezarija dobije funkciju. Prostor je veliki i pru\u017ea mogu\u0107nosti da recimo u prizemlju bude lapidarijum gde bio bio izlo\u017een arheolo\u0161ki materijal, kamena plastika sa crkve, a na spratu bi bila ponovo obnovljena manastirska trpezarija za sve\u010dane prilike ili manifestacije, pa \u010dak i koncerte odgovraju\u0107eg muzi\u010dkog sadr\u017eaja, isti\u010de arhitekta u RZZSK zadu\u017een za restauratosrske radove u manastiru Dragoljub Todorovi\u0107.
\nRadovi su izvedeni na ju\u017enom i severnom zidu, a ove godine se nastavljaju na isto\u010dnom i zapadnom.
\n-Trpezarija je najve\u0107i objekat te namene koji je ikad napravljen u na\u0161im manastirima. Obnova \u0107e se obavljati u vi\u0161e kampanja, radimo konzervaciju, ali i delimi\u010dnu obnovu zidova za koje imamo podatke, tako da radimo rekonstrukciju vrata i prozora na spratu. Istovremeno radimo istra\u017eivanja, kako bi u videli mogu\u0107nost potpune obnove manastirske trpezarije, jer na du\u017ei rok to bi bio jedino na\u010din kako bi trpezariju sa\u010duvali od propadanja, dodaje Todorovi\u0107.
\nMANASIJU \u0160TITI UNESKO
\n-Obnova manastira Manasija veoma je zna\u010dajna za Despotovac. Mislim da nema \u0111aka u poslednje dve decenije koji nije, pored Resavske pe\u0107ine, obi\u0161ao i manastir Manasiju. Po zavr\u0161etku radova na obnovi 2018 godine, kada se obele\u017eava \u0161est vekova od zavr\u0161etka izgradnje manastira, o\u010dekujemo da UNESKO stavi manastir Manasija na listu svetske kulturne ba\u0161tine, navode u a op\u0161tini Despotovac. <\/p>\n
DESPOT STEFAN
\n Sistematska arheolo\u0161ka istra\u017eivanja u Manasiji traju od 2005 godine.Svake godine Manasija otkrije neku od svojih tajni,najve\u0107a je pronalazak zemnih ostataka Despota Stefana 2006 godine, \u0161to je potvr\u0111eno DNK analizom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
DESPOTOVAC-Zbog opasnosti da se zubom vremena na\u010deti preostali zidovi trpezarije manastira Manisija kod Despotovca uru\u0161e, arheolozi i arhitekte predla\u017eu hitnu i kompletnu obnovu u prvobitnom … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":432,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[32],"tags":[55,56,54],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/431"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=431"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/431\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/432"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=431"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=431"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=431"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}