PI\u0160E: DR MARIJANA STOJKOVI\u0106 KO\u010cI\u0106
\nJupi 1.Oktobar.Uru\u010di index Medicinskog fakulteta.Upisala sam se.SRE\u0106A,SRE\u0106A,RADOST.Sedim u amfiteatru,ose\u0107am kao da je tesan,mali je.Srce ho\u0107e da isko\u010di ,al ja mu ne dam,treba mi.Osecaj kao da sam ve\u0107 svr\u0161eni lekar,ma specijalista.
\nAli avaj, kada su po\u010deli ispitni rokovi.Stres,muka,pla\u010d,borba znam, ne znam.Odricanje mnogih stvari (ne\u0107u do 3.00 ostati u gradu,da se vratim bar pet minuta ranije,ipak treba da se malo i spava, ujutru su ve\u017ebe,papredavanja,pa u\u010denje\u2026)
\nProdje i to,sa godinama napuni se index,prosek super.Sta\u017e,drzavni ispit,\u0107ao,gotovo. DOKTOR zvanicno. Nema vise ispitivanja,sadatreba da se isplate godine u\u010denja i mu\u010denja. JAKA SAM, MOGU SVE.CEO SVET JE MOJ!!!
\nDete pla\u010de(da, i to se desilo u medjuvremenu, negde izmedju Interne i Hirurgije,rodilo se zlatno dete)zvoni telefon.Vi ste dr taj i taj,pita fin glas preko \u017eice.Ta sam lutko. Ja sam taj kandidat koji je konkurisao ba\u0161 kod vas.Da dodjem odmah i sad.Nije Beograd daleko,za\u010das \u0107u ja. Naravno nije trebalo ni odma ni sad,ka\u017ee dan i sat.Ok, vidimo se.Spremna sam,prvi razgovor zaposao.Bog te, nije mala stvar.U busu do poliklinike tro\u0161im platu u mislima.Prva mi mala ali nemaveze.Upisi me,pa tidodjem.
\nDobar dan,dobar dan.Devoj\u010dica (ne komisija koju ocekujem) ispituje me par pitanja samo i kraj. Javicemo Vam.Ko to MI?Ok i javljaju izabrali smo drugog kandidata(ona i dalje u mno\u017eini),ali mladi ste Vi jos i na srecu imate dete, a posla ce biti. Hm,ne razumem kako dete ima veze sa poslom za koji sam konkurisala.Dobro\u2026.pala sam,USTACU.Boze moj.Nije smak sveta.
\nIdu godine ,poneki razgovor,gde se svaki put provu\u010de izabran je taj i taj kandidat,al dobro Vi bar imate dete .Po\u010dinjem da razmi\u0161ljam jel to treba da bude uteha,imas dete NE MOZE posao. Posle svakog razgovora,o\u010di ispla\u010dem. Ali,ima re\u0161enja i zato.Po\u0161to do ku\u0107e ne mogu da se suzdr\u017eim (valjda sam postal emotivnija zbog ovog zlatnog deteta koga stalno pominju) velike, najvece nao\u010dare, pola lica kriju, a kamoli te suze.Plakanje do ku\u0107e sa STILOM.
\nDete poraslo,ja I dalje bez posla.Doma\u0107ica.Sve recepte savladala.Treba li neki,samo pitajte. Muka mi vi\u0161e od toga.Ho\u0107u akciju,ho\u0107u da radim da,zaradjujem.U nedostatku ma\u0161te ,po\u010dinjem da volontiram. Ukratko da vam pojasnim RADITE AL ZA D\u017dABE.I tako dve godine.PAZITESAD.KONKURS,bas u Klinickom gde radim za d\u017eabe. Sre\u0107a( ipak je zabrana primanja) a eto \u0161anse.Usla u u\u017ei izbor.Ako me sada ne prime kadace! Pravo iz jutarnje u Direktorijum.Ulazim ko najte\u017ei bolesnik,kome treba infuzija tri boce posla,da se vratim u zivot.Sedam ispred njega. Bio mi je professor.Naglas pri\u010da sve o meni, \u0161to ja ve\u0107 znam a on kao da u\u010di,prosek taj,zav\u0161en fax tad I tad,volonter tu i tu,savladala to i to I onda kao grom iz vedra neba pitanje ,, jel imate decu?\u201dOh, ne mislim DA imam ne krijem, komada jedan.Ali znate ja sam dosla zbog posla,vri\u0161ti u meni sve.I tako, pricali smo moj profesor i ja i na kraju ponavlja ve\u0107 napamet nau\u010denu re\u010denicu, sa malom varijacijom niste ni svesni koliko ste sre\u0107ni jer imatedete,a posla \u0107e biti.PA DOBRO BRE DOKLE VI\u0160E.Od \u010dega va\u0161a deca \u017eiv? Pa i Vi ste sre\u0107ni imate decu,za\u0161ta radite onda? Deca se hrane,obla\u010de,skoluju od vazduha.POGADJATE NISAM JOS UVEK PRIMILA INFUZIJU POSLA,ALI NE ODUSTAJEM OD LECENJA.SRETNA SA DETEOM JOS UVEK U POTRAZI\u2026<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
PI\u0160E: DR MARIJANA STOJKOVI\u0106 KO\u010cI\u0106 Jupi 1.Oktobar.Uru\u010di index Medicinskog fakulteta.Upisala sam se.SRE\u0106A,SRE\u0106A,RADOST.Sedim u amfiteatru,ose\u0107am kao da je tesan,mali je.Srce ho\u0107e da isko\u010di ,al ja mu … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":493,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19,12],"tags":[77],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/491"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=491"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/491\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/493"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}