Koristi\u0161 mozak, ima\u0161 \u010dak i vremena za razmi\u0161ljanje i najva\u017enije, ima\u0161 i slobodu. Za to vreme, nekoliko kilometara dalje, tvoja druga polovina \u0161eta ku\u0107om kao zombi nakon \u0161to je odspavala \u010ditava dva sata tokom no\u0107i
\nBritanka Nikol Bon odlu\u010dila je da se otvorenim pismom obrati svim mu\u017eevima koji nemaju razumevanja za sve ono \u0161to njihove lep\u0161e polovine urade u toku jednog dana.
\nNaime, ova trideset\u010detvorogodi\u0161nja mama iz Londona pokrenula je blog pod nazivom “Mama napada” u kome opisuje svakodnevne situacije i doga\u0111aje sa kojima se suo\u010dava prilikom podizanja \u010detrnaestomese\u010dne devoj\u010dice Popi.
\nJedan tekst posvetila je svim “prezaposlenim” tatama, koji misle da je njihov posao prezahtevan, a kako bi kona\u010dno shvatili kako izgladaju dani njihovih \u017eena i kako bi se uklju\u010dlili u odgajanje dece.
\n“Dragi tata koji se ne mu\u010di\u0161 sa postporo\u0111ajnim kilogramima, kao prvo, \u010destitam ti na novoj \u017eivotnoj ulozi. Bebica sigurno li\u010di na tebe i sigurno si preponosan! Nego, ostavimo to po strani. Vreme je da ti i ja obavimo ovaj mali razgovor!
\nPri\u010da se da ba\u0161 i ne “petlja\u0161” mnogo oko bebe. Govore i da no\u0107u nosi\u0161 \u010depove za u\u0161i kako bi ustao odmoran i da o\u010dekuje\u0161 toplu ve\u010deru kada se vrati\u0161 sa posla.
\nKa\u017eu da si izjavio da je majka tvog deteta ustvari na nekoj vrsti godi\u0161njeg odmora koji je ispunjen gledanjem televizije, kupovinom i dugim jutarnjim ispijanjem kafe. Dok ti, sa druge strane ne sti\u017ee\u0161 da uradi\u0161 ni\u0161ta od dnevnih ku\u0107nih obaveza, jer si prezauzet zara\u0111ivanjem za pelene.
\nE pa, ovako stoje stvari: ne samo da nisi u pravu, nego si i prili\u010dno sebi\u010dan!
\nSvako jutro se probudi\u0161 posle prespavane \u010ditave no\u0107i, verovatno stigne\u0161 i da se istu\u0161ira\u0161 i da doru\u010dkuje\u0161, zatim usko\u010di\u0161 u svoj auto i ode\u0161 na posao. Tokom dana komunicira\u0161 sa odraslima, stigne\u0161 da popije\u0161 kafu i ru\u010da\u0161. Koristi\u0161 mozak, ima\u0161 \u010dak i vremena za razmi\u0161ljanje i najva\u017enije, ima\u0161 i slobodu.
\nZa to vreme, nekoliko kilometara dalje, tvoja druga polovina \u0161eta ku\u0107om kao zombi nakon \u0161to je odspavala \u010ditava dva sata tokom no\u0107i. Nije jo\u0161 uvek doru\u010dkovala, a popila je \u010dak dva gutljaja \u010daja, koji sada stoji na stolu zaboravljen i hladan. Upravo je dojila (ponovo) i, po\u0161to se beba smirila i zaspala, poku\u0161a\u0107e da otr\u010di do kupatila i da se istu\u0161ira.
\nUpravo je na\u0161amponirala kosu (prvi put posle nekoliko dana), a onda je beba po\u010dela da pla\u010de. Kako ne mo\u017ee da ignori\u0161e pla\u010d, ona mokra izlazi iz kade i upravo tr\u010di da ute\u0161i va\u0161e dete. Zaboravlja na tu\u0161iranje, i ostatak dana provodi \u010de\u0161u\u0107i glavu na kojoj je ostalo sapunice.
\nKona\u010dno, mali\u0161an je ponovo zaspao. \u0160ta pre da uradi? Ima toliko toga! Pranje, \u010di\u0161\u0107enje, prodavnica, ru\u010dak?
\n“Po\u010de\u0107u sa obla\u010denjem” – je prva njena misao jer je shvatila da je i dalje umotana u pe\u0161kir sa polumokrom kosom.
\nTr\u010di u sobu da se obu\u010de, a na \u0161poret stavlja vodu i jo\u0161 jednom poku\u0161ava da skuva i popije \u010daj. I taman kada je krenula da uzme gutljaj, beba je zaplakala. “Nemoj da pla\u010de\u0161, molim te, nemoj da pla\u010de\u0161!”, moli se u sebi, ali uzalud, beba je ponovo budna. \u0160ta je sada? \u0160ta joj treba? Da li joj je toplo? Hladno? Ne\u2026 \u010dekaj, sisa prst – sigurno je gladna – ponovo!
\nSlede\u0107ih sat vremena prolazi u dojenju. I presvla\u010denju. Vidi\u0161? Veoma te\u0161ko za izdr\u017eati, veoma iscrpljuju\u0107e i stresno, ponekada \u010dak i bolno.
\nNakon dugog hranjena, beba je zadremala. “Moram da jedem”, pomislila je, iponovo poku\u0161ava da se istu\u0161ira, pre nego \u0161to prezalogaji ne\u0161to.
\nPopodne, nakon \u0161to je na brzinu pojela kornfleks, tvoja \u017eena izlazi na kafu sa drugaricama. Kladim se da zami\u0161lja\u0161 \u017eene koje se kiko\u0107u i jedu kola\u010de.
\nAli, ona zapravo ne\u0107e imati vremena \u010dak ni da sedi malo du\u017ee, jer vrlo brzo mora da krene nazad jer va\u0161e dete mora ponovo da jede. A i na putu do kafi\u0107a se ukakilo i potrebno mu je hitno presvla\u010denje (\u0161to je i bio razlog bebinog pla\u010da i nervoze sve vreme dok je vozila). Kona\u010dno, kada se na\u0161la sa svojim, jednako iscrpljenim drugaricama, nije bilo mnogo kikotanja, samo pri\u010de o pelenama i dojenju.
\nKada su stigli ku\u0107i i po\u0161to je nahranila tvoju bebu, mali\u0161an je kona\u010dno zaspao, a to je poku\u0161ala i tvoje \u017eena. Ali ne mo\u017ee da zaspi. Grize je savest jer toliko toga ima da se uradi po ku\u0107i, a i shvata da ti treba uskoro da do\u0111e\u0161 i da o\u010dekuje\u0161 toplu ve\u010deru, a da nije ni\u0161ta kupila od namirnica.
\nO\u010digledno sam navodila samo jednu, te\u017eu stranu dana tvoje lep\u0161e polovine, namerno ti nisam opisala kako izgleda njeno ma\u017eenje sa bebom, kako bi bio skoncentrisan samo na prethodno napisano. U svakom slu\u010daju, nadam se da ti je ovo pismo pomoglo da shvati\u0161 da tvoja \u017eena upravo prolazi kroz pravi mali pakao i da joj je potrebna TVOJA pomo\u0107.
\nTako da, no\u0107as, kada stigne\u0161 ku\u0107i sa posla, mo\u017eda bi mogao da uzme\u0161 malo bebu, a njoj predlo\u017ei\u0161 da legne i odrema. Mo\u017eda bi mogao \u010dak i da joj napravi\u0161 ukusan i zdrav obrok i ka\u017ee\u0161 joj koliko je neverovatna.
\nI da, da li bi molim te mogao no\u0107as da ne stavi\u0161 \u010depove u u\u0161i i promeni\u0161 detetu pelenu kada se probudi u pola no\u0107i?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koristi\u0161 mozak, ima\u0161 \u010dak i vremena za razmi\u0161ljanje i najva\u017enije, ima\u0161 i slobodu. Za to vreme, nekoliko kilometara dalje, tvoja druga polovina \u0161eta ku\u0107om kao … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":564,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[33],"tags":[109,114,113],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/544"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=544"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/544\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/564"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=544"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=544"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=544"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}