{"id":6824,"date":"2017-02-13T16:18:12","date_gmt":"2017-02-13T16:18:12","guid":{"rendered":"http:\/\/centralmedia.rs\/?p=6824"},"modified":"2017-02-13T16:18:12","modified_gmt":"2017-02-13T16:18:12","slug":"neprekidna-borba-za-prava-rudara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/2017\/02\/13\/neprekidna-borba-za-prava-rudara\/","title":{"rendered":"NEPREKIDNA BORBA ZA PRAVA RUDARA"},"content":{"rendered":"

Sindikat radnika Ibarskih rudnika obele\u017eio je 80 godina od formiranja sindikata i Velukog zimskog \u0161trajka u jami.\u00a0Ibarski rudnici su po\u010deli organizovano kopanje, veoma kvalitetnog kamenog uglja, 1924. godine. Rad se odvijao u veoma te\u0161kim uslovima, bez ikakve za\u0161titne opreme, mehanizacije i bez prava na godi\u0161nji odmor, kao i dvanaesto\u010dasovnim radnim vremenom. Rudari nisu imali obezbe\u0111enu ishranu, a o kupatilima su samo mogli da sanjaju, tako da su se izgladneli i garavi uve\u010de dovla\u010dili ku\u0107i ne vi\u0111aju\u0107i ni zrak sunca.\"\"<\/a> Surovi gazda rudnika Savi\u0107 im je ispla\u0107ivao bedne nadnice, koje su mesecima kasnile, a svoju robu u rudni\u010dkom magacinu im je, po paprenim cenama, davao na veresiju. Zbog surovih uslova koji su vladali u rudniku odmah se javio veoma jak radni\u010dki otpor koji je od vlasnika rudnika, bezuspe\u0161no, poku\u0161avao da izdejstvuje humanije uslove rada. Kako do toga nije do\u0161lo, 1929. godine organizovan je \u0161trajk, i tra\u017eeno je: da im se ne smanjuju, ionako bedne, nadnice i da im se isplate sve zaostale zarade koje su kasnile i vi\u0161e od godinu dana, da se upla\u0107uje zdravstveno i penzijsko osiguranje, izrada prozivnice i kupatila, osmo\u010dasovno radno vreme, izgradnja radni\u010dkih stanova… Obe\u0107anje koje je dao rudarima gazda nije dugo po\u0161tovao tako da je ponovo dolazilo do nezadovoljstva rudara. \"\"<\/a>Dugovanja radnicima su se, umesto smanjivanja, drasti\u010dno pove\u0107avala, a ni uslovi u rudniku nisu bivali mnogo bolji. Ponovo dolazi do \u0161trajka 1934. godine, kada rudari pe\u0161ice odlaze kod sreskog na\u010delnika u Ra\u0161ku, a delegacija rudara u Beograd, na sastanak u ministarstvo. Dr\u017eava oduzima rudnik od Savi\u0107a i preuzima vo\u0111enje rudnika, a rudarima obe\u0107ava da \u0107e im ispuniti zahteve. Me\u0111utim, finansijska kriza nastala posle atentata na Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a donosi nove probleme rudarima, stanje u rudniku postaje sve te\u017ee, zarade i dalje kasne, za\u0161tita na radu sve gora, nedefinisano radno vreme. Sve to primorava rudare da u decembru 1936. godine formiraju sindikalnu organizaciju URSS-a, pod \u010dijim su vi\u0111stvom ponovo zapretili \u0161trajkom, na \u0161ta uprava rudnika ne reaguje i sindikalne poverenike izbacuje iz kancelarije. Suo\u010deni sa prethodnim la\u017enim obe\u0107anjima donose jednu te\u0161ku odluku – \u0161trajk u jami ili takozvani ,,mrtvi \u0161trajk\u201d do ispunjenja zahteva.<\/p>\n

PREVARA<\/p>\n

Prvog februara 1937. godine rudari prave smene u jami ,,Jarando”, ne izlaze iz jame, u jami im se pridru\u017euje i druga smena (ukupno oko 300 rudara), a ispred jame se okuplja ostatak od 760 tada zaposlenih. Uprava rudnika poziva u pomo\u0107 \u017eandarmeriju, koja sa stotinak \u017eandara okupira rudnik. Nadzornici bezuspe\u0161no poku\u0161avaju da ubede rudare da napuste mra\u010dna rudarska okna. Rudarima je u pomo\u0107 u hrani odmah priteklo lokalno stanovni\u0161tvo dopremaju\u0107i je skrivenim putevima i napu\u0161tenim oknima.\"\"<\/a> Vlast pokazuje svoju surovost zabranom lokalnim trgovcima da porodicama rudara prodaju svoju robu. U pomo\u0107 pristi\u017eu rudari ,,Trep\u010de” iz Kosovske Mitrovice, koji su u Baljevac dopremili dva vagona bra\u0161na i ve\u0107u nov\u010danu pomo\u0107. \u017dandarmi blokiraju sve jamske ulaze i onemogu\u0107avaju dopremu hrane u jamu. Osmog dana \u0161trajka iz Beograda dolaze predstavnici Ministarstva \u0161uma i ruda i rudarima nude milostinju, \u0161to oni odbijaju, donose odluku da nastave \u0161trajk. \u017dive\u0107i u veoma te\u0161kim uslovima, rudari u jami sve vi\u0161e poboljevaju, a drugovi ih vagonetima \u0161alju napolje, gde ih do\u010dekuju ,,spoljni” \u0161trajka\u010di. Beogradska centrala sindikata se povla\u010di iz \u0161trajka, uprava obustavlja dopremu vode u jamu i zatvara ventilacione hodnike, tako da u jami ponestaje i vazduha… Da bi slomila \u0161trajk, uprava rudnika donosi odluku o privremenom zatvaranju rudnika i proterivanju spoljnog \u0161trajka\u010dkog odbora. Posle dvanaest dana \u0161trajka, 12. februara, jamski \u0161trajka\u010di, prepu\u0161teni sami sebi, na izmaku snage i zdravlja, izgladneli i \u017eedni, 300 sati bez dnevne svetlosti… poverovali su upravi rudnika da \u0107e im ispuniti zahteve i da \u0161trajk ne\u0107e biti sankcionisan, donose odluku o prekidu \u0161trajka i izlaze na svetlost dana… Po izlasku iz jame shavtaju da su prevareni. Napolju su ih \u010dekali \u017eandarmi, vo\u0111e \u0161trajka su pohap\u0161ene, 300 rudara otpu\u0161teno, a rudari iz drugih krajeva Jugoslavije proterani… Proizvodnja je nastavljena posle \u0161est meseci, ali ovi doga\u0111aji nisu prekinuli borbu izme\u0111u rudara i vlasnika rudnika. Ona je nastavljena u nizu novih sukoba, koji su imali manje o\u0161tar karakter, ali su neprekidno trajali. Iako je \u0161trajk imao delimi\u010dan uspeh, on je bio kruna dugogodi\u0161nje borbe rudara Ibarskih rudnika za \u017eivot dostojan \u010doveku. \u0160trajk je udario temelje Sindikatu Ibarskih rudnika koji se, ve\u0107 70 godina, uspe\u0161no nosi sa svim neda\u0107ama koje su prisutne u najte\u017eem zanimanju na svetu. Sre\u0107no! Sindikat Ibarskih rudnika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sindikat radnika Ibarskih rudnika obele\u017eio je 80 godina od formiranja sindikata i Velukog zimskog \u0161trajka u jami.\u00a0Ibarski rudnici su po\u010deli organizovano kopanje, veoma kvalitetnog kamenog … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":6825,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,2,12],"tags":[242,1676,52,211],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6824"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6824"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6824\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6825"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6824"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6824"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6824"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}