PI\u0160E: Nemanja Jovanovi\u0107
\nPredsednik OO Nove stranke Para\u0107in<\/p>\n
Za\u0161to smo mladi, a bolesni?<\/p>\n
\u201eZdravlje je stanje potpunog telesnog, psihi\u010dkog i dru\u0161tvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti\u201c. \u2013 Svetska zdravstvena organizacija.<\/p>\n
Iz definicije jasno mo\u017eemo zaklju\u010diti da najve\u0107i udeo na\u0161eg zdravlja (\u010ditaj bolesti) imaju psihi\u010dka stabilnost koja ogromnim delom zavisi od dru\u0161tvenih faktora i zajedno \u010dine dvotre\u0107insku ve\u0107inu na\u0161eg celokupnog zdravstvenog stanja.
\nNaru\u0161eno dru\u0161tveno, naru\u0161ava psihi\u010dko, a zatim telesno stanje i na kraju se dobija finalni proizvod \u2013 bolesna nacija. Zli jezici bi rekli da je ba\u0161 to krajnji cilj dr\u017eave u kojoj \u017eivimo, odnosno ljudi koji njome upravljaju, da im ba\u0161 takvi, bolesni, demotivisani, prazni, dezorjentisani i trebamo.
\nSu\u0161tina je da mi njima trebamo vi\u0161e nego oni nama. Razlikuje ih stanje u kome smo im potrebni jer na\u0161e stanje defini\u0161e i na\u0161 izbor. \u0160to du\u017ee obezbe\u0111uju stanje koje im odgovara, du\u017ee i opstaju.
\nBez obzira na kreirano hipnotisano stanje koje samo njima ide u prilog, uvek postoje oni koji su na te uticaje imuni i koji \u010dine osnovnu i glavnu pokreta\u010dku snagu svakog dru\u0161tva i svake promene.
\nSmatram da sva ta snaga i pozitivna energija le\u017ei ve\u0107im delom u mladima i ovim tekstom se upravo nama i obra\u0107am.
\nRo\u0111eni smo verovatno u najgore vreme, u vreme ratova, inflacije, kriminala, korupcije i bezakonja. U vreme kada nije narod \u010dinio dr\u017eavu ve\u0107 odre\u0111ena grupa ljudi. Zvu\u010di poznato? To je ne\u0161to na \u0161ta nismo mogli da uti\u010demo, ne\u0161to za \u0161ta smo mi najmanje krivi i za \u0161ta mo\u017eemo kriviti na\u0161e roditelje. Posledice i o\u017eiljke iz tog vremena \u0107emo nositi ceo \u017eivot ali ne smemo dozvoliti da ih i na\u0161a deca naslede od nas. Nedvosmisleno to \u010dini na\u0161 \u017eivotni cilj. Ubla\u017eiti sebi posledice i potpuno ih eleminisati onima koji tek dolaze. Ne mo\u017eemo promeniti to \u0161to smo mi ro\u0111eni bolesni, ali mo\u017eemo izabrati put ka ozdravljenju i omogu\u0107iti svojoj deci da se rode zdrava u pravom smislu te re\u010di.
\nSe\u0107am se, dok smo se skrivali od bombi i raketa, vreme mi su mi prekra\u0107ivali crtani filmovi, naravno onih par sati kada nije bilo nestanka struje, a obavezno u pauzi izme\u0111u dva crta\u0107a, dru\u0161tvo su mi pravile \u010dike u odelima i kravatama sa nekim bu\u010dnim i tada meni nerazumljivim porukama koje su kod mojih roditelja izazivale ose\u0107aj ga\u0111enja i neretko rafal psovki koje su se mogle \u010duti iz druge sobe. Mislio sam se za\u0161to ih to toliko tangira, \u0161ta to oni govore, a da njih toliko provocira, ali bi ta misao odletela istog trenutka kada ponovo ugledam Tomija i D\u017eerija kako se jure po ku\u0107i.
\nKako sam rastao, tako su i te \u010dike zajdeno sa njihovim stomacima i podbradcima rasli sa mnom \u010desto menjaju\u0107i odela, boje, bed\u017eeve i zastave dok sam na roditeljima prime\u0107ivao sve ve\u0107u bol, bore, o\u017eiljke i bes. Prerastao sam Tomija i D\u017eerija i Knjigu o d\u017eungli, pre\u0161ao na Pustolova, Dobro ve\u010de deco ali i tada u pauzi mi pravi\u0161e iste \u010dike dru\u0161tvo. Neverovatno, ali su i mene po\u010deli polako sa godima da nerviraju kada mi prekidaju omiljni program neshvataju\u0107i da mi pored programa naru\u0161avaju i \u017eivot.
\nNajzad, danas uvi\u0111am bol, nemo\u0107 i o\u010daj svojih roditelja, jer 15-20 godina posle i dalje isti ti ljudi, isti stomaci, opet druga\u010dija odela, zastave i parole mi prave dru\u0161tvo samo bez onakvog uticaja na moje roditelje. Valjda su ih\u00a0toliko dotukli da u njima ne mogu da izazovu nikakvu emociju.
\nTaj Milo\u0161evi\u0107, Da\u010di\u0107, \u0160e\u0161elj, Vulin, Toma, Vu\u010di\u0107\u2026 Toliko su me kroz detinjstvo maltretirali njihovim pojavama da sam i dan danas u stanju da u po no\u0107i lak\u0161e nabrojim njihova imena nego Zvezdin tim iz \u201891. To govori u prilog kreiranom dru\u0161tvenom stanju i psihozi na \u010dijoj bazi vladaju.<\/p>\n
Drugari, prijatelji, bra\u0107o i sestre po godinama,ne po oru\u017eju, svi mi mladi\u2026
\nZa sve \u0161to se dogodilo mi smo najmanje krivi, ali za sve \u0161to \u0107e se tek dogoditi mi \u0107emo biti najve\u0107i krivci.
\nU svojim rukama dr\u017eimo svoj izbor i od na\u0161eg izbora zavisi kako na\u0161 tako i \u017eivot na\u0161e dece.
\n1989. su na\u0161i roditelji imali izbor i neznaju\u0107i \u0161ta biraju, izabrali su ili izborom potpomogli sve ono \u0161to nam se desilo i \u0161to nam se de\u0161ava. Do\u0161lo je vreme da mi donosimo odluke, na osnovu njihovog iskustva i na\u0161e energije, biramo za na\u0161u decu. Do\u0161lo je vreme kada ne mo\u017eemo da pobegnemo od odgovornosti i kada moramo da prihvatimo odgovornost za ono \u0161to izaberemo ili ne izaberemo. Ne smemo dopustiti drugima da biraju umesto nas jer smo tu privilegiju i roditeljima davno ukinuli.
\nUskoro \u0107e pred vama biti dva izbora. Jednim izborom udi\u0161ete novu energiju ljudima koje sam pomenuo, prepora\u0111ate ih i ohrabrujete da nastave da rade sve ono \u0161to su radili nama i na\u0161im roditeljima, samo jo\u0161 ja\u010de i bolje po njih a gore i te\u017ee po nas. Legalizujete sve \u0161to su u\u010dinili, gazite svaku bol i patnju koju su izazvali i zaboravljate svaku \u017ervu, rat i bombe koje su nam doneli, sramotite svakog na\u0161eg vr\u0161njaka po godinama koji je poginuo na pravdi Boga zarad njihovih interesa. Ismevate osramo\u0107enu dr\u017eavu, poni\u017eene institucije, zga\u017een zakon i pora\u017een Ustav.
\nSa druge strane, ima\u0107ete izbor u koji ne mogu da se zakunem, ali koji nesumnjivo predstavlja klicu razuma u korovu bezvla\u0161\u0107a i bezakonja, koji je pokazao i dokazao na koji na\u010din se \u0161titi gra\u0111anin, dr\u017eava, institucija i Ustav, na koji na\u010din se bori za pravo, zakon i Ustavom zagarantovane ljudske potrebe. Za pravo da ne budete vezivani i maltretirani jer \u0161etate u pogre\u0161no vreme, pogre\u0161nom ulicom. Za pravo da vam niko sa fantomkama u pola no\u0107i ne ru\u0161i ne\u0161to \u0161to ste godinama sticali. Za pravo da budete roditelji va\u0161e dece, za pravo da vas za\u0161tite od nasilnika i da ne ispa\u0161tate zato \u0161to ste ga prijavili. Za pravo da vas niko javno ne poni\u017eava i sramoti zato \u0161to ne mislite isto. Za pravo da ne ginete zarad tu\u0111in interesa, bilo vas prevozili helikopterom do bolnice bilo na rati\u0161tu. Za pravo da budete za\u0161ti\u0107eni zakonom i da zakon va\u017ei podjednako za sve. Za pravo da u svojoj zemlji radite a ne da tudjoj zemlji budete jeftina radna snaga. Za pravo da va\u0161a zemlja ima privredu a ne da slu\u017ei tu\u0111oj. Za ure\u0111eno dru\u0161tvo koje \u0107e nedriti zdrave ljude.
\nJa ne \u017eelim da i svoje dete, u podrumu, pod paljbom aviona, te\u0161im i zajedno sa njim pla\u010dem dok mu u pauzi izme\u0111u Parova, Farme i Velikog brata prave dru\u0161tvo iste \u010dike kao i meni,izazivaju\u0107i iste reakcije kao mojim roditeljima. Ne \u017eelim da i u meni dete vidi one o\u017eiljke, nemo\u0107, tugu i bol koje sam video u svojim roditeljima. Ne \u017eelim da i ono pije \u010dokoladno mleko kao beba jer nisam uspeo u Bugarskoj da na\u0111em belo mleko u prahu. Ne \u017eelim da po definiciji bude bolesno iako se jo\u0161 nije ni rodilo. Ne \u017eelim da posle 20 godina \u017eivota bude starije od mene.
\nNe \u017eelim.
\nAko ne \u017eeli\u0161 ni ti, ima\u0161 izbora.
\nIma\u0161 koga da bira\u0161.
\nNema\u0161 koga da \u010deka\u0161.
\n\u010coveka koga \u010deka\u0161 si ti.
\nLjude koje \u010dekamo smo mi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
PI\u0160E: Nemanja Jovanovi\u0107 Predsednik OO Nove stranke Para\u0107in Za\u0161to smo mladi, a bolesni? \u201eZdravlje je stanje potpunog telesnog, psihi\u010dkog i dru\u0161tvenog blagostanja, a ne samo … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":6921,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1524,19,1516,12],"tags":[1696,299,156],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6920"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6920"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6920\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6921"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6920"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6920"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6920"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}