![\"\"](\"https:\/\/centralmedia.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/vlasta-1.jpg\")
<\/a><\/p>\nOn dodaje da se obradovao nagradi Zlatni \u0107uran na Danima komedije, vi\u0161e nego odlikovanju predsednika Srbije.<\/p>\n
-Lepe su sve nagrade, ali \u0107uran je ne\u0161to posebno u svetu glumaca. Ima raznih nagrada, raznih fesivala, ali ni jedan festival u gluma\u010dkom smislu ne zna\u010di toliko koliko zna\u010di ovaj \u0107uran, jagodinski. Skoro sam dobio odlikovanje\u00a0 od predsednika Tomislava Nikoli\u0107a. Zlatno odlikovanje, nosio sam ga. \u010coveka ne znam, nikada ga nisam upoznao, ali na tom prijemu svi koji su odlikovani, \u00a0\u0160panovi\u0107ka je sedala pored mene, prilazili su Nikoli\u0107, svi ga znaju, grle, ljube se i tako. Kada su mene prozvali, \u00a0u tom hodu shvatio sam da nisam ni re\u010d progovorio sa njim u \u017eivotu, me\u0111utim, spasilo me je pozori\u0161te, jer su najednom ovi koji primali odlikovanja shvatili da izlazi jedan glumac i, osetili su potrebu valjda, po\u010deli da aplaudiraju. Prilazim predsedniku i ka\u017eem ,,Ala ovi aplaudiraju, sre\u0107an ti ro\u0111endan, daj mi to molim te\u201c. O tom doga\u0111aju je pisano, ali niko to nije fermao \u0161to ka\u017ee narod. Ali kada sam dobio Zlatnog \u0107urana za \u017eivotno delo, svi me zovu. Pun mi je telefon \u010destitki, pune novine intervjua, sve televizije me zovu. Sa RTS me zvali dva puta da ka\u017eem ne\u0161to. Jagodinski festival ima umetni\u010dki svoju cenu. \u010cuvajte ga, poru\u010dio je Velisavljevi\u0107 studentima i Jagodincima.<\/p>\n
On je u Jugoslovenskom dramskom pozori\u0161tu dobio zvanje do\u017eivotnog po\u010dasnog \u010dlana i u\u010destvuje radu pozori\u0161ta. -To je najve\u0107a na nagrada za glumca. Ja sam svetski prvak u igranju jednog komada, re\u010d je o ,,Bubi u uhu\u201c, pa za\u0161to sam sedeo pored \u0160panovi\u0107ke. Rada \u0110uri\u010din i Branka Petri\u0107 su, pored mene, ostale iz prve podele. Preko 40 godina igrali smo tu predstavu po celom svetu. Za premijeru sam dobio kostim i cipele. \u010cetrdesete godine igranja te cipele su se raspale, cipele nisu izdr\u017eale, ali ja jesam. Branka i Rada su tako\u0111e izdr\u017eale, ali nisu igrale sve predstave zbog privatnih razloga,jedino sam ja sa pokojnim Nikolim Simi\u0107em odigrao sve. Me\u0111utim, mi nismo u\u0161li u Ginisovu knjigu rekorda, a zaslu\u017eili smo. Jo\u0161 se igra ,,Buba u uhu\u201c, u novoj podeli. Rada i Branka su me zvale da igramo u novoj podeli, pitao sam ih ,,\u0160ta bi vi da igrate, mlade lepe devojke iz javne ku\u0107e. Ja bi jo\u0161 mogao da igram gazdu, ali \u0161ta vi da igrate\u201c. Bile su malo ljute, razumele su da se \u0161alim, posle su shvatile da ne mogu da igraju \u0161iparice, pri\u010da Velisavljevi\u0107.<\/p>\n GLUMA MI JE SPASILA \u017dIVOT<\/p>\n -Volim \u017eivot i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije radim posao koji volim. To je vrlo va\u017eno. Bio sam u logoru u Dahau, pa kod ovih Titovih na Golom Otoku. Gluma me je izvadila malo, jer sam stalno kukao. Vozili su nas brodom, hteli su da nas tuku, ja sam \u010duo jednog narodnog milicajca kako ka\u017ee drugom ,,njega smo ve\u0107 tukli\u201c, odmah sam zavapio ,,nemojte mene ve\u0107 ste me tukli\u201c, ovaj ka\u017ee ,,vra\u0107aj budalu pod palubu\u201c. Tako me je gluma spasila. Da sam pogre\u0161io i \u0161mirao, ubili bi me od batina, prise\u0107a se Velisavljevi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n Njegove mla\u0111e kolege iz JDP su da primili u svoju gluma\u010dku klasu. – Ja sam poslednji u \u017eivotu sa moje klase, a to je prva klase Pozori\u0161ne akademije koju je vodio Mata Milo\u0161evi\u0107. Doskora samo bili dvojica \u0110uza i ja, ba\u0161 sam se svakom susretu radovao. Kada smo radili predstave u Ateljeu 212, ja sam igrao u podrumu, a on gore ili obratno, jedva smo \u010dekali da se sastanemo u bifeu, da malo porazgovaramo, popijemo po ne\u0161to, jer smo tako nau\u010dili. To smo i radili. On je oti\u0161ao i sada sam sam ostao. To pri\u010dam mojim kolegama klincima. Ka\u017eem ,,Ja sam sada ostao bez klase\u201c, a oni ,,Mi \u0107emo te primiti u na\u0161u klasu\u201c. Prihvatio sam. Tako da ja sada ponovo imam svoju klasu i pona\u0161am se kao da sam primljen u pozori\u0161te, sa osmehom prepi\u010dava dogodov\u0161tine Velisavljevi\u0107.<\/p>\n On je osu\u0111en na tri godine zatvora posle Rezolucije IB i robijao je na Gomom Otoku od 1950 do 1953 godine. -Te tri godine proveo sam na Golom otoku uludo. Te godine nisu mi ura\u010dunate u radni sta\u017e kada sam se penzionsiao, tako da primam penziju sa umanjenjem od 3 odsto. E, sa\u0107u da potegnem to pitanje. Sud me je rehabilitovao. Tra\u017eio sam da mi ka\u017eu \u0161ta sam kriv i sudija \u010dita dosije, veliki neki, ona \u010dita i ka\u017ee ,,Au ala ste vi bili avantusta, pa sve ste pro\u0161li\u201c, reko ,,Nije to bila avantura, to je bio \u017eivot\u201c, odmah me je rehabilitovala. Po\u0161to sam rehabilitovan, ja \u0107u tih 3 odsto da tra\u017eim da mi plate retroaktivno. Tako da \u0107u dobiti neke pare, \u010dasti\u0107u na slede\u0107em festivalu, ako budem dobio, a moraju da mi daju, obja\u0161njava Velisavljevi\u0107.<\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n