Autor : Du\u0161an Stamenkovi\u0107<\/p>\n
Aprilski dani mogu da budu hladni i ki\u0161oviti, ali je misao da dolazi maj mesec uvek bila kao u svim duginim bojama. Ne samo zbog dolaska sun\u010danih i toplih dana, nego i zbog niza praznika koji su predstojali.<\/p>\n
Pogled na detinjstvo budi lepe uspomene.<\/p>\n
Najve\u0107i praznik Uskrs se nije kao danas obele\u017eavao neradnim danima, ve\u0107 je bio skrivan od javnosti. Kri\u0161om smo se u \u0161koli ispod klupa tucali crvenim jajima paze\u0107i da nas nastavnici ne vide.<\/p>\n
Mnogo godina kasnije sam saznao da je u visokom zidu koji je razdvajao crkvu od milicijske stanice postojala rupa kroz koju su ovla\u0161\u0107ena slu\u017ebena lica gvirila u portu bele\u017ee\u0107i ko je sve u\u0161ao u crkvu. Takva su bila vremena.<\/p>\n
U \u0161koli se svakog dana spremao slet. Odmah nakon zavr\u0161etka zimskog raspusta nastavnik fiskulture bi nas izvodio u dvori\u0161te gde smo morali da uve\u017ebavamo igru namenjenu proslavi Dana mladosti. Jedan, dva, tri, \u010detiri, \u010detiri, tri, dva, jedan\u2026 nebrojano mnogo puta, pogled levo, glavu gore, raskorak\u2026 Gre\u0161ka, opet sve ponovo. Prosto sam namrznuo sletske ve\u017ebe i kasnije vi\u0161e nikada nisam odlazio na stadion da gledam obele\u017eavanje Dana mladosti.<\/p>\n
Proslava Prvog maja je bio pravi praznik. Slavio se po nekoliko dana, uz dobru klopu i odlazak u prirodu. Na uranak se i\u0161lo uve\u010de uo\u010di Prvog maja. Palile su se velike logorske vatre okolo kojih je tre\u0161tala muzika. Oni najuporniji su montirali svoje \u0161atore, da bi u njima pred zoru malo odremali, a onda bi sa prvom rosom zapo\u010deli okretanje ra\u017enja. Prase je moralo da bude pe\u010deno do doru\u010dka.<\/p>\n
Jagnje na ra\u017enju je \u010dekalo \u0110ur\u0111evdan.<\/p>\n
No\u0107 uo\u010di Prvog maja u Severnoj i Centralnoj Evropi naziva se Valpurgina no\u0107 (po svetoj Valpurgi). To je proslava plodnosti, prilikom koje se peva i pije do dugo u no\u0107 i pale se vatre.<\/p>\n
U Evropi se Dan pobede obele\u017eavao 9. maja, kao i danas u Srbiji, me\u0111utim u Jugoslaviji je Dan pobede bio 15. maja. Razlika od skoro nedelju dana je postojala, jer su borbe za oslobo\u0111enje cele teritorije dr\u017eave trajale malo du\u017ee na granici prema Austriji.<\/p>\n
Povodom Dana pobede vojna parada u Beogradu nije bila samo vojna, ve\u0107 i radni\u010dka, sa svim obele\u017ejima vrednih samoupravlja\u010da koji su prvi defilovali ispred voljenog Predsednika i Komandanta.<\/p>\n
U malim varo\u0161icama kao \u0161to je bila \u0106uprija, uo\u010di Dana pobede organizovan je defile gra\u0111ana glavnom ulicom sa zastavama i upaljenim bakljama. Pamtilo se to kao bakljada. Uli\u010dni vatromet je bio mnogo skromniji nego drugim povodima. Po\u010delo se tada i sa uli\u010dnim \u0161tafetnim trkama od Para\u0107ina do Jagodine ili obrnuto. Uglavnom su pobe\u0111ivali momci iz \u0106uprije.<\/p>\n
Majski praznici su zavr\u0161avani na Dan mladosti. Sve je bilo posve\u0107eno drugu Titu i njegovom ro\u0111endanu.<\/p>\n
Centralna manifestacija Dana mladosti je odr\u017eavana na stadionu JNA u Beogradu. U sve\u010danoj lo\u017ei bi sedeli Tito i Jovanka u dru\u0161tu sa predsednikom omladinske organizacije i mnogobrojnim zvanicama. Hiljade ljudi na tribinama su bili najsre\u0107niji pojedinci svoje dr\u017eave, jer se to smatralo najve\u0107im presti\u017eem. A dole na terenu su pioniri, omladinci i vojnici sa ushi\u0107enjem izvodili danima uve\u017ebavane pokrete. Na kraju scenskog dela iz mase okupljene na sredini stadiona izlazio bi sre\u0107nik sa \u0161tafetom. Tr\u010de\u0107i uz stepenice do sve\u010dane lo\u017ee izgubio bi dah i koncentraciju i na kraju bi dah\u0107u\u0107i jedva izgovorio spremljenu ro\u0111endansku \u010destitku voljenom najve\u0107em sinu na\u0161ih naroda i narodnosti.<\/p>\n
Od \u0110ev\u0111elije do Jesenica narod je sedeo ispred svojih crno-belih televizora i ne trep\u0107u\u0107i pratio kako drug Tito s osmehom gleda \u0161arenu predstavu. Sre\u0107nici koji su u to vreme ve\u0107 imali televizore u boji odjednom su postajali doma\u0107ini celom kom\u0161iluku. Ispijale su se kafe, a i mezetilo se.<\/p>\n
Na jednom od centralnih mitinga na stadionu JNA u\u010destvovale su i \u0107uprijske starije omladinke. Filmske novosti, \u010duveni \u017eurnal pre svake bioskopske predstave, preneo je deo te ve\u017ebe. U gro planu bila je Daliborka Stoj\u0161i\u0107 sa dugom trakom na kratkom \u0161tapu. U ta tri dana, koliko se u \u0106upriji prikazivao film sa tim \u017eurnalom, takore\u0107i cela \u0106uprija se sjatila da vidi svoju Daliborku, koja je kasnije bila i mis Jugoslavije u lepoti.<\/p>\n
Ta predaja \u0161tafete drugu Titu je bila poslednja scena vi\u0161emese\u010dne predstave koja se odigravala u celoj Jugoslaviji. \u0160tafetu su nosili ronioci pod vodom, planinari su je uzdizali na vrhove planina, mornari su s njom jedrili prekom mora, padobranci su iskakali iz aviona, golubari su prenosili poruke golubovima pismono\u0161ama\u2026<\/p>\n
Putanja kretanja \u0161tafete je svake godine bila druga\u010dija, pa se nikada nije znalo kog dana \u0107e \u0161tafeta da pro\u0111e kroz \u0106upriju. A taj dan, bilo da je padao u aprilu ili maju mesecu, bio je veliki praznik za sve gra\u0111ane.<\/p>\n
Iz svake \u0161kole, iz svake radne organizacije, iz svakog sela\u2026 kretale su lokalne \u0161tafete sa ro\u0111endanskim pozdravima voljenom vo\u0111i. Najsre\u0107niji su bili pojedinci koji su imali \u010dast da sve te \u0161tafete nose kroz glavnu ulicu do sve\u010dane bine gde je bila predaja Prvom omladincu cele op\u0161tine. Kada bi se sve te silne \u0161tafete pore\u0111ale na sve\u010danoj bini, onda je iz susedne op\u0161tine dolazila glavna, dr\u017eavna \u0161tafeta. Omladinke i omladinci, radnici, u\u010denici i vojnici, s ponosom su tr\u010dali glavnom ulicom uz aplauze i parole okupljenih na trotoarima du\u017e cele glavne ulice. Onda bi se \u017eelje iz svih lokalnih \u0161tafeta ujedinile u jednu \u017eelju koja je no\u0161ena u slede\u0107i grad.<\/p>\n
Poslednja \u0161tafeta dok je drug Tito bio na samrtnoj postelji, preno\u0107ila je u Senjskom Rudniku. To je bilo prvi i poslednji put da rudari imaju \u010dast da cele no\u0107i \u010duvaju \u0161tafetu. Uz dobru rakiju, nije bilo te\u0161ko rudarima da ne spavaju cele no\u0107i i da ujutru bezbedno predaju \u0161tafetu. A radnicima stare fabrike kablova je bilo svejedno \u0161to \u0161tafetna palica no\u0107i ba\u0161 u njihovoj hali, morali su da cele no\u0107i rade za normu. Niko nije imao vremena ni da pogleda u \u0161tafetu. Pamtilo se da je neke ranije godine \u0161tafeta no\u0107ila u jednoj \u0161koli. De\u017eurali su pored \u0161tafete jedan nastavnik i \u0161kolski poslu\u017eitelj. Rano su se naljoljali i \u0111aci su iskoristili priliku da se malo zaigraju sa \u0161tafetom. Na kraju su je ostavili na nekom drugom, manje vidljivom mestu. I kada je ujutru trebalo da \u0161tafeta krene na put, nigde je nije bilo. Panika je nastupila, kako je bilo mogu\u0107e da je \u0161tafeta ukradena. Zar da pukne bruka u celoj dr\u017eavi? Ali se ipak sve lepo zavr\u0161ilo kada su \u0111aci rekli gde su ostavili \u0161tafetu.<\/p>\n
DeBejci su se preznojavali dok je \u0161tafeta prolazila preko teritorije koju su obezbe\u0111ivali. Laknulo im je kada su tu obavezu izgubili. Mo\u017eda je sudbina ume\u0161ala svoje prste da se prepletu dan bezbednjaka 13. maj i dan Titove smrti 04. maj?<\/p>\n
Godine 1988. no\u0161ena je poslednja \u0161tafeta posve\u0107ena Danu mladosti. Sletska priredba na stadionu JNA je bila druga\u010dija od svih prethodnih. Nekako je bila mra\u010dna, kao i dolaze\u0107e vreme.<\/p>\n
Nije Dan mladosti obele\u017eje samo omladinaca iz Jugoslavije. U Kini se slavi, u Indiji, u Turskoj, u Venecueli, u Ju\u017enoafri\u010dkoj Republici\u2026<\/p>\n
\u0160tafetna palica je kao simbol mo\u0107i poznata jo\u0161 iz anti\u010dkog doba kada je predstavljaju\u0107i skra\u0107eni vladarski \u0161tap ozna\u010davala vlast. To \u0161to su Titu \u0161tafetu predavali obi\u010dni gra\u0111ani je bio simbol da Titu vlast i mo\u0107 upravo daju gra\u0111ani.<\/p>\n
Tada niko od nas nije znao da su omladinci iz Kragujevca davne 1945. godine samo obnovili ono \u0161to je u predratnoj dr\u017eavi radio Savez sokola Kraljevine Jugoslavije. U septembru mesecu 1940. godine, povodom sedamnaestog ro\u0111endana Petra Drugog Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, prestolonaslednika i stare\u0161ine \u201eSokola\u201c, stigle su u Beograd \u010detiri sokolske \u0161tafete, koje su no\u0161ene od Skoplja, Ni\u0161a i Kragujevca do Beograda.<\/p>\n
Ina\u010de, da se zna, tu prvu Titovu \u0161tafetu 1945. godine je nosio Vidovi\u0107, koga su mnogi u \u0106upriji upamtili kao profesora matematike, strogog i po\u0161tenog \u010doveka.<\/p>\n
Majska lepota postoji i danas, iako vi\u0161e nema uranaka, bakljade, sleta, \u0161tafete, kulta li\u010dnosti,\u2026, prole\u0107nog zaljubljivanja\u2026 Tu i tamo se neko seti svega, neko opsuje, neko pusti nostalgi\u010dnu suzu. Vreme \u010dini svoje. Sve je sada samo davna iluzija.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Autor : Du\u0161an Stamenkovi\u0107 Aprilski dani mogu da budu hladni i ki\u0161oviti, ali je misao da dolazi maj mesec uvek bila kao u svim duginim … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7773,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1515,1524,2,23,31],"tags":[770],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7772"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7772"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7772\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7773"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7772"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7772"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7772"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}