{"id":8274,"date":"2017-06-09T14:19:52","date_gmt":"2017-06-09T14:19:52","guid":{"rendered":"http:\/\/centralmedia.rs\/?p=8274"},"modified":"2017-06-09T14:19:52","modified_gmt":"2017-06-09T14:19:52","slug":"iz-narodne-biblioteke-u-jagodini-pad-arkone-ili-propast-slovenskog-paganizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/2017\/06\/09\/iz-narodne-biblioteke-u-jagodini-pad-arkone-ili-propast-slovenskog-paganizma\/","title":{"rendered":"IZ NARODNE BIBLIOTEKE U JAGODINI-PAD ARKONE ILI PROPAST SLOVENSKOG PAGANIZMA"},"content":{"rendered":"

JAGODINA-U Narodnoj biblioteci u Jagodini odr\u017eana je promocija knjige Rastka Kosti\u0107a \u201ePad Arkone ili propast slovenskog paganizma\u201c. O padu poslednjeg upori\u0161ta nepokr\u0161tenih Slovena i ru\u0161enju hrama njihovog boga Svetovida na severu Nema\u010dke na Vidovdan 1168. ili 1169. godine nadahnuto su govorili Zvonimir Kosti\u0107, izdava\u010d knjige, Dejan Tani\u0107, istori\u010dar, Borislav Radosavljevi\u0107, knji\u017eevnik i publicista, kao i autor knjige, Rastko Kosti\u0107.<\/p>\n

Zvonimir Kosti\u0107, koji je i izdava\u010d knjige govorio je o nastanku prvog i drugog izdanja, ali i o li\u010dnoj motivaciji autora da se upusti u istra\u017eivanje. On se osvrnuo i na metodolo\u0161ki pristup autora, naro\u010dito apostrofiraju\u0107i strogi nau\u010dni pristup postoje\u0107im izvorima danskih, nema\u010dkih, arapskih, jevrejskih i skandinavskih autora 10. i 11. veka.<\/p>\n

Dejan Tani\u0107 se zadr\u017eao na istorijskim pretpostavkama i arheolo\u0161kim dokazima o poreklu Slovena, \u00a0odjeku njihovog postojanja kod Herodota i ostalih anti\u010dkih istori\u010dara, a prisutne je upoznao i sa istorijatom baltoslovenske jezi\u010dke i etni\u010dke zajednice i njenim odjecima u srednjevekovnoj istoriji Slovena.\"\"<\/a><\/p>\n

Borislav Radosavljevi\u0107 je delo analizirao stilski i po knji\u017eevnim osobinama. Rekao da je knjigu do\u017eiveo kao svojevrsni putopis, ali i kao \u201eli\u010dni\u201c projekat autora iza kojeg ne stoji dr\u017eava, a trebalo bi. Iznev\u0161i niz poznatih i manje poznatih pri\u010da iz srpske istorije, on je nnaro\u010dito podvukao razliku izme\u0111u pravoslavnog i katoli\u010dkog pokr\u0161tavanja Slovena, ilustruju\u0107i tu razliku \u010dinjenicom da su Sloveni \u0106irila i Metodija usvojili kao svoje svece.\"\"<\/a><\/p>\n

Autor Rastko Kosti\u0107 je u svom izlaganju napravio svojevrsnu \u201etopografiju knjige\u201c, izdvajaju\u0107i iz nje one \u010dinjenice koje mo\u017eda danas mogu i da iznenade, a ponekad i \u0161okiraju \u010ditaoca. U svom izlaganju naro\u010dito je osvetlio lik Bernara od Klervoa koji je pokr\u0161tavaju\u0107i Slovene severne Evrope prvi prekr\u0161io pravilo svetog Avgustina da se hri\u0161\u0107anska vera me\u0111u paganima mo\u017ee \u0161iriti samo ube\u0111ivanjem i mirnim putem. Iznev\u0161i \u010dinjenice o zajedni\u010dkom poreklu, ali i obrascu pona\u0161anja svih monoteisti\u010dkih avramovskih religija \u2013 hri\u0161\u0107anske, islamske i jevrejske \u2013 autor je prednost dao savremenoj varijanti slovenskog paganizma \u2013 za\u0161titi i o\u010duvanju \u017eivotne sredine, ali i \u017eivotu koji po\u0161tuje prirodu i na\u0161u planetu.<\/p>\n

Interesantna promocija knjige zavr\u0161ena je postavljanjem pitanja posetilaca i bogatom diskusijom o razlozima i uzrocima pre\u0107utkivanja ovog zna\u010dajnog dela na\u0161e istorije.<\/p>\n

PI\u0160E
\nMilun Vasi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

JAGODINA-U Narodnoj biblioteci u Jagodini odr\u017eana je promocija knjige Rastka Kosti\u0107a \u201ePad Arkone ili propast slovenskog paganizma\u201c. O padu poslednjeg upori\u0161ta nepokr\u0161tenih Slovena i ru\u0161enju … <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":8275,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1524,2,1514],"tags":[879,58,2024],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8274"}],"collection":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8274"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8274\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8275"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8274"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8274"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centralmedia.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8274"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}