Božićni post, jedan od četiri velika godišnja, počinje u utorak, 28. novembra i završava se na Božić, 7. januara. Tih 40 dana svaki pravi vernik treba da iskoristi za pročišćenje i tela i duše, ali su mnogi ljudi skloni da taj period iskoriste kao svojevrsnu dijetu, bez preteranog udubljivanja u to šta post zapravo znači.
Post je, zapravo, vreme kada čovek pronalazi meru u svemu, izražava zahvalnost Bogu, pronalazi mir i suzdržava se od loših misli i dela.Vreme posta treba da nauči čoveka suzdržavanju, ali ne samo od masne hrane, već i od zlobe, uvreda, besa i svakog onog ponašnja koje ne treba da bude svojstveno pravom hrišćaninu.
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.
“Ne govori mi: “Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini. Kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.
U Svetom pismu piše “ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga”, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.
Ne treba telo mučiti postom ako ćemo biti besni, ako ćemo se svađati i želeti zlo bližnjem svom. U postu se treba pokajati, ispovedati, razmisliti, olakšati svoju dušu i očistiti sebe. Treba opraštati i nastupati čista srca.
Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka jer se tada posti “na vodi”. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednje nedelje Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe i po mogućstvu “na vodi”.