I TO JE NEW YORK

PIŠE MAJDA MEMIŠI
Kada kažemo Njujork, prvo pomislimo na Menhetn. Kvins i Bruklin kao da su nam drugi gradovi, a o Harlemu i Bronksu da i ne pričam. Kroz medije i filmove loše predstavljeni i najpoznatiji po kriminalu i bandama. No, sve je to grad Njujork.
Nekako smo navikli da nam sve metropole liče jedna na drugu-umivena, čista lica i ulica, turističke atrakcije,muzeji, trgovi i mostovi-čuda moderne arhitekture. Medjutim , kada putnik namernik zadje van centra grada, vidi se i ono drugo lice, malo zaprljano od života-radnički kvartovi, industrijske zone, delovi grada koji se baš i ne moraju videti.

Medjutim , Njujork je jedan veliki kontrast. Urbanističkom čudu od grada i zapanjujućim oblakoderima se najviše divite leškareci u Central parku. Može vam se desiti da obedujete u najekspluzivnijem restoranu u Vest Vilidzu,uživajući u pogledu na čuvene zgrade od crvene cigle i senovite ulice prepune krošnji (da, poput ulice Keri Bredšo ), a da na trotoaru ispred vas stoje uredno složene, velike crne kese prepune djubreta. U haustorima pokraj najelitnijih klubova, neretko spavaju beskućnici. Izobilje i beda nisu tako strikno razdvojeni, kako sam navikla i očekivala, zato me i ne čudi da je jedan od najlepših dragulja Njujorka skriven u ozloglašenom i siromašnijem Bronksu – Njujorška Botanička bašta.

Sama Botanička bašta u Bronksu je osnovana pre više od 100 godina, pod premisom očuvanja sredine i ugroženih vrsta biljaka. Klasičan, liberalan izgovor za kupovinu čiste savesti-buni se balkanski cinik u meni, jer ako im je stalo do prirode zašto je toliko uništiše? Medjutim , od prvog momenta provedenog tu shvatam da nisam i koliko nisam u pravu.

,,Bašta” se proteže na više od 240 ari , i nije samo neki travnjak sa par zgrada sa ”nekim tamo biljkama”, niti je posećuju samo biolozi, ekolozi i ostali “olozi”. Zgrade i paviljoni su same po sebi remek dela arhitekture, a sem stalnih postavki služe i za izložbe umetničke vrste, koncerte, radionice….

Izložba Fride Kalo u Botaničkoj bašti u Bronksu je bila užitak za sva čula. Dok su Fridine slike i reprodukcije murala njenog muža Dijega krasile unutrašnjost zgrada, čitava bašta je bila u znaku meksičkog rastinja. Poseban paviljon je pretvoren u u čuvenu PLavu Kuću /Casa Azul, u kojoj je živela Frida, i koja je danas jedan od najposećenijih muzeja u Meksiku. Veštački izazvana, tropska temperatura ( NJujork u novembru-duva , bre ! ) i umilni zvuci marijača, kao da sam u vremeplovu. Plava, zelena, crvena, raskoš bilja i rastinja. Dok se čeka u redu , prilaze vam volonteri obučeni u tradicionalnu meksičku nošnju i nude vam da vas slikaju I izfotošopiraju Fridine obrve. Zaista lepo osmišljena aktivnost da se prekrati čekanje u redu, a čekanje u redu je činjenica života u Njujorku. Bilo da čekate na šoljicu kafe, večeru ili Fridine slike.

Izložba traje mesec dana i nije samo klasična postavka slika, pa sad vi dodjite i gledajte. Sastoji se od niza debata o značenju Fride Kalo kao meksičke revolucionarke i feministkinje, kao umetnice , kao političke figure. Razni umetnici izlažu svoja dela i instalacije inspirisane Fridinim radom. Diskutuje se i spoznaje se suština povezanosti čoveka i prirode. Cinik u meni je odmah primetio kako je smešno da “Ameri”, najveći uživaoci potrošačkog društva, diskutuju o prirodi i povratku istoj, kao i o Fridi koja je, ipak, socijalista i revolucionar. Ali , kao što već napisah, Njujorčani su svestrani, načitani, mada ne obavezno formalno obrazovani, i nadasve veliki antikapitalisti i antiglobalisti. Kako je to moguće u Njujorku, toj prestolnici kapitalizma.. Čist, nepatvoreni kontrast.

Medjutim, da ne bude sve tako ozbiljno,ipak smo i u svetskoj prestolnici zabave , organizuju se kokteli pod otvorenim nebom , zabave, izbor za dvojnicu Fride, Sve je ovo ostvareno uz vrlo mali budzet i na volonterskoj osnovi. Profesori držaše predavanja i diskutovaše za naše popularno dz, medijsko pokriće i marketing na volonterskoj bazi.

I to je ono što mi se najviše i svidja – to uživanje u društveno korisnom radu,iako svi rade po čuvenih “deset “ sati dnevno. Intelektualna povezanost raznih slojeva društva, jer ne mora se ići na fakultet da bi se steklo obrazovanje, i kultura bi trebalo da je svima dostupna. Za manje od 20 dolara,ako”ubodete” kartu na promociji, a za 25 ako je kupite redovnim putem. A sve to u jednoj Botaničkoj bašti. Kulturno “vozdizanje” na nivou, zaključila je Jagodinka u meni .