ĆUPRIJA- Danas je počela primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, siromašni građani i žrtve određenih krivičnih dela, dobiće pravo na svog advokata, koga će za njih plaćati država. Ono što je jedinstveno u Pomoravskom okrugu, zahvaljući projektu „Savetodavne službe za građane Ćuprije“ biće primenjen deo zakonskih rešenja, a realizuje se u okviru programa podrška vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – SWISS PRO, koji sprovodi kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i sprovodiće se do kraja naredne godine. Reč je o delu pomoći u vidu pravnih saveta, pisanja zahteva i molbi građana i to mogu da ostvare socijalno ugroženo stanovništvo, stara lica, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposlena lica, nacionalne i verske manjine, izbeglice, interno raseljena lica. Pored rada u zgradi Opštinske uprave, po rasporedu akreditovano lice radiće i u seoskim mesnim zajednicama, odnosno građani iz udaljenih naselja neće morati da dolaze u opštinu.
Inače, Zakon je opredelio tri kategorije građana koji imaju pravo na besplatnog advokata, a to su pre svega oni koji primaju socijalnu pomoć ili dečiji dodatak.
U drugoj kategoriji su građani čija su primanja tolika da bi spala na nivo potreba za socijalnom pomoći ili dečijim dodatkom kada bi sami angažovali i plaćali advokata.
Treća grupa korisnika nije opredeljena finansijskim statusom, već oni pravo na besplatnu pravnu pomoć dobijaju kao “ranjive grupe”.
Zakon je definisao 13 takvih grupa među kojima su deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, organizovanog kriminala, terorizma, azilanti, izbeglice, građani sa upitnom poslovnom sposobnošću…
Traženje i dobijanje besplatne pravne pomoći za građane je jedno od poglavlja za pristupanje EU i u praksi će se tražilac u opštini obraćati službeniku koji obrađuje zahteve za pružanje besplatne pravne pomoći. Službenik je pravnik koji je dobio akreditaciju Ministarstva pravde da je prošao neophodnu obuku za postupanje u ovim slučajevima. Obuku je do sada prošlo oko 300 službenika opština i oni će utvrđivati da li i ko ispunjava uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći.
Kada utvrde da tražilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, službenik će ga uputiti ili u službu lokalne samouprave za pružanje besplatne pravne pomoći ili kod advokata, u zavisnosti od konkretnog slučaja.
Rok u kome mora da se odluči o zahtevu za besplatnu pravne pomoć je osam dana, a u hitnim slučajevima tri dana.
Dokazi koje će građani podnositi prilikom zahteva su potvrda da se prima: socijalna pomoć, dečiji dodatak, plata ili ukupna imovina.
Kada su u pitanju zaštićene grupe, službenik će iz zahteva tražioca videti prirodu problema zbog koje traži besplatnu pravna pomoć i utvrditi da li građanin ima pravo na nju, a u slučajevima diskriminacije i azila službenik će građane upućivati na nevladine organizacije.
Ako je u pitanju besplatna pravna podrška – za razliku od pomoći -koju pružaju samo advokati, službenik može građanina da uputi na razne nevladine organizacije, kod javnog beležnika, medijatora.
Da li građaninu treba pravna podrška ili pomoć određuje to – da li sporna situacija zahteva učešće suda, jer pred sudom postupaju samo advokati, koji su jedini ovlašćeni za pružanje besplatne pravne pomoći. Ta pravnu pomoć prijavljeno je 3.000 advokata.
Ako je u pitanju samo davanje informacija, popunjavanje formulara ili pravni savet onda podršku može da pruži civilni sektor, javni beležnici, medijatori.