U najnovijem izveštaju “Države u tranziciji”, organizacije Fridom Haus (Freedom House, FH) koja se bavi ljudskim pravima i promovisanjem demokratije u svetu, Srbija i Crna Gora izgubile su epitet “delimično konsolidovanih demokratija”.
Na tradicionalnoj godišnjoj listi, nakon analize stanja, Fridom Haus vratio je ove dve države Zapadnog Balkana korak unazad, u grupu tranzicionih odnosno, “hibridnih režima”.
Pojam “hibridni režim” podrazumeva države u kojima su demokratske institucije krhke i u kojima postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.
“Godinama unazad uvećavanim zarobljavanjem države, zloupotrebom vlasti i taktikom strahovlade, Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori, odveli su svoje države ispod crte – prvi put od 2003. godine, nisu više u kategoriji demokratija među zemljama u tranzitu”, navode u FH.
Na drugoj strani, među državama Zapadnog Balkana ima i onih koje su napredovale – Kosovo i Severna Makedonija. U odnosu na izveštaj objavljen 2019. učinile su, navodi se, značajan napredak.
“Kosovo i Severna Makedonija zabeležile su višestruko poboljšanje rezultata. Kosovo je jedina država koja je beležila konstantan napredak poslednjih pet godina”, piše u izveštaju. Ipak, u FH iskazuju i izvesnu rezervu jer, kako navode, “nedavna dešavanja u obe zemlje izazivaju sumnju u pogledu budućeg napretka”.
Na osnovu svih navedenih promena, u grupi delimično konsolidovanih demokratija tako je sada, nakon novog izveštaja, ostala još samo Hrvatska. Položaj Bosne i Hercegovine ostao je nepromenjen, odnosno u kategoriji hibridnih režima.
Najduža lista kritika među državama Balkana upućena je na račun Srbije. Njeni rezultati su u konstantnom padu pet godina unazad. Opisujući lošu klimu i nedemokratske principe u Srbiji, FH podseća i na bojkot opozicije u radu parlamenta i kritikuje način na koji ta institucija funkcioniše.
“Od dolaska na vlast, 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski je ograničavala ulogu opozicije. Od 2016. do 2018. godine na dnevnom redu sednica Skupštine bili su samo predlozi zakona koje su predlagali vlast i koalicioni partneri. Kako bi ograničila kontrolu sopstvenih predloga zakona, SNS je isključila opoziciju iz rada skupštinskih odbora a u plenumu zatrpava sednicu neozbiljnim amandmanima koji oduzimaju vreme za raspravu“, navode u Fridom Hausu i podsećaju i na loš trend usvajanja zakona po hitnom postupku, koji bi, napominju, trebalo da se koristi samo u izuzetnim prilikama i vanrednim okolnostima.
“Više od polovine zakona usvojenih prošle godine usvojeno je po hitnom postupku a sporna legitimnost parlamentarne većine dodatno obeshrabruje opozicione poslanike”, ocenjuje se u izveštaju. FH ujedno podseća na ocene posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS “zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru” kao i da “mami birače kroz socijalne inicijative“.
Rezultat svega navedenog, konstatuju u FH, je bojkot opozicije u radu parlamenta, jer “ne osećaju mogućnost da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike” kroz ovu instituciju. Ipak u ovoj organizaciji dodaju da, iako je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe.
Crna Gora, kako kažu u FH, pridružila se Srbiji, “izlazeći iz grupe demokratija nakon što je deceniju unazad praktično lebdela iznad praga”.
I za ovu državu u FH ukazuju na slične probleme, odnosno bojkot opozicije u radu Skupštine. Podseća se na odsustvo opozicionih stranaka nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, kada je zbog slučaja, poznatog kao “Državni udar”, odlučila da stupi u bojkot parlamenta, smatrajući da je taj događaj uticao na rezultate izbora.
Pritisci na medije
Kritike Srbiji upućene su i u vezi sa stanjem u medijima koji su, kako se navodi, pod pritiskom već više godina unazad.
„Kao i proteklih godina, mediji u Srbiji nastavili su i 2019. godine da funkcionišu pod pritiskom, pre svega od strane vlasti i vladajuće Srpske napredne stranke. Iako je, inače mali broj, nezavisnih medija ostao uglavnom stabilan, pojedine medijske kuće i novinari bili su pod političkim i finansijskim pritiskom, suočeni s verbalnim a, ponekad, i fizičkim napadima“, ocenjuje Fridom Haus navodeći konkretne primere i slučajeve.
Pozitivni primeri
Novi protestni pokreti posvećeni pitanjima zaštite životne sredine, otvorili su prostor popunjavanju političke praznine u mnogim državama od centralne Azije do Balkana, ocenjuje Fridom Haus.
“Zajedno sa aktivistima civilnog društva posvećenim antikorupciji i transparentnosti, kampanja za zaštitu životne sredine postigla je niz uspeha, pokazujući neprestanu efikasnost u primeni demokratskih metoda”, navodi se u izveštaju uz predviđanje da će i aktuelni događaji u vezi sa pandemijom virusa korona, “verovatno stvoriti novi podsticaj aktivizmu i pokrenuti taktičke inovacije za prevazilaženje ograničenja okupljanja”.
Građanski aktivizam – ključ ka demokratiji
“Verovatno nije slučajnost da su Centralna Evropa i Balkan regioni koji su, nakon prvobitno najbržeg rasta u oblasti demokratije, poslednjih godina zabeležile najveći pad. Efikasnost i otpornost institucija koje su osnov demokratije, zavisi od učešća aktivnog građanstva. U izveštajima ‘Država u tranzitu’ najčešće nedostaje podatak o angažovanju javnosti u politici. Ipak, postoje nagoveštaji da se to konačno može promeniti”, poručuju iz organizacije Fridom Haus i dodaju da “za opstajanje u neprijateljskom svetu, demokratija mora stalno da se brani i podstiče”.
“To će biti glavni zadatak za ljude u državama u tranziciji”, zaključuje u godišnjem izveštaju organizacija Fridom Haus.