JAGODINA-Oktobar je MESEC SOLIDARNOSTI SA STARIMA. Dobar deo njih pati od depresije, pokazuju znakove, ali kada se starija osoba zatraži pomoć od fizičkih nelagodnosti, često čuje : a šta bi ste hteli to je u Vašim godinama normalno! Starija osoba se tada još više povuče. Šta je u stvari depresija, kako je prepoznati kod starijih članova porodice i kada je situacija stvarno ozbiljna da nam je potrebna stručna pomoć? O ovoj temi razgovarali smo sa stručnim radnicima iz “Nega Tim VSA” u Jagodini, koji od nedavno pruža profesionalnu pomoc i negu u kuci licenciranu od strane Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
Starenje je mnogo više od telesnog procesa, i njegova realnost se ogleda u neizbežnosti mnogih ograničenja. Može se zaključiti da su kod starih osoba gubitak i stres glavni predisponirajući faktori za pojavu depresije. Pod gubitkom i stresom kao bitnim činiocima s kojima se starija osoba suočava uglavnom se podrazumeva: fizička onesposobljenost kao posledica narušenog zdravstvenog stanja, bolni sindromi, senzorni deficit i kognitivno osiromašenje; socijalni gubitci poput smrti supružnika ili prijatelja, odbačenost od porodice, gubitak radne uloge i radnog značaja; loši finansijski uslovi, povećanje medicinskih troškova, prilagođavanje (strah) na ideju o smrti, održavanje samopoštovanja, procena “životnog bilansa” (uspeha i neuspeha). Sa starenjem se menja i priroda socijalnih uloga i odnosa. Pritom izuzetnu važnost ima tzv. sistem neformalne podrške iz okruženja čoveka. Porodica je starim ljudima primaran izvor socijalne podrške. Od neobične važnosti za mentalno zdravlje starijih osoba je i pravilna ishrana i hidracija. Pogrešno je mišljenje da je depresija normalan deo starenja. Neka istraživanja potvrđuju da je usamljenost glavni problem starijih osoba. To je dodatno pogoršano nametnutom socijalnom izolacijom uzrokovanom aktuelnom pandemijom COVID 19. Depresija je bolest ili stanje koje je pored demencije u stalnom porastu, što je praćeno pojačanim udelom srpskog staračkog stanovništva. Kaže se, da od depresije pati svaki treći pacijent koji odlazi kod interniste, dok se pravilnim lečenjem ona može u velikoj meri ublažiti ili potpuno izlečiti. Kod obolelih starijih od 65 godina, govori se o starosnoj depresiji. Uglavnom u starijem životnom dobu depresivna oboljenja se ne javljaju češće nego inače, ali će se sa stalnim produžetkom životnog veka ljudi, s vremenom sve više povećavati rizik od pojave depresija. Ipak se kod starijih ljudi depresija često previdi i zbog toga se godinama ne leči. Stariji ljudi često i prećute simptome depresije (zbog stida da pričaju o porodičnim, ličnim problemima) pa se žale na telesne tegobe. Podstaknite svoje starije članove porodice na lagane šetnje, povezivanje makar telefonom sa drugim ljudima, brigu o kućnom ljubimcu, da se bave aktivnostima koje ih usrećuju. Pitajte ih kako se osećaju jer se većina starijih oslobađa da priča kada se pokaže zainteresovanost.
Iako većina ljudi starijih ljudi kaže da su “najbolji dani njihovog života prošli”oni imaju potrebu i pravo da ostatak života provedu što kvalitetnije. Jedan korisnik usluga pomoći i nege u kući- D.T.(81) kaže: Reči “jednog dana” više ne postoje u mom rečniku. Ako je nešto vredno čuti ili uraditi, trudim se da to čujem ili uradim odmah!
Kad dođe vreme da brinete o onima koji su brinuli o vama, uz profesionalnu i licenciranu pomoć i podršku „Nega Tima VSA“ nije teško održati kvalitet života vaših starijih članova porodice.
Kontakt tel. +381 63 88 011 39
e-mail: negatimvsa@gmail.com
Kneginje Milice 162/ Jagodina