DESPOTOVAC- Tomica Simić u pismu građanima Despotovca objasnio je svoj stav vezan za podnošenje ostavke na funkciju direktora OŠ ,,Despot Stefan Visoki“ i pritom je optužio opštinsko rukovodstvo i predsednika Nikolu Nikolića za niz nezakonitih radnji koje preduzeo prema njemu lično i školi.
Ostavku na mesto direktora Osnovne škole “Despot Stefan Visoki“
u Despotovcu podneo sam ministru prosvete kao lični čin 15. oktobra 2021.
Ostavku sam podneo zbog neslaganja i sukoba sa predsednikom
opštine Despotovac, a posle pritisaka od strane pojedinih prosvetnih
inspektora Ministarstva prosvete.
Sukob sa predsednikom opštine N. N. je otpočeo zbog različitog
gledišta vođenja lokalne politike i odnosa N. N. prema školi.
Kao što je poznato, po zakonu lokalna samouprava je u obavezi da
obezbedi finansijska sredstva za funkcionisanje škola na svojoj
teritoriji – materijalni troškovi, dok plate zaposlenima obezbeđuje
Ministarstvo. Sredstva se izdvajaju iz budžeta opštine, a izvršilac
budžeta je predednik opštine. Poznato je da je budžet opštine poslednjih
godina (ja bih rekao zbog neodgovornog ponašanja predsednika opštine) u
kolapsu, mnogo se trošilo, dugovi su narasli, te se obaveze školi nisu
isplaćivale redovno. Mnoge obaveze nisu isplaćivane po CRF-u, pa smo
molili dobavljače i izvođače radova da račune odlažu. Radnicima nisu
više meseci isplaćivani putni troškovi, a jubilarne nagrade kasne i
više od godinu. Pojavio se problem početka drugog polugodišta prošle
školske godine, zbog neisplaćenih putnih troškova. Na kraju smo se
dogovorili na Nastavničkom veću da se radi, a lokalnoj samoupravi je dat
rok za isplatu. Poslali smo pismeni zahtev predsedniku opštine, na koji
nije odgovoreno. Mnogi radnici su svoja prava pokušali da ostvare preko
suda. To su bile prve tužbe otkako sam odgovorno lice škole. Govorilo se
da je nedostatak u budžetu opštine oko sto miliona, dakle šestina budžeta.
Predsednik opštine očito smatra da sve poslove u školi treba da on
ugovara, od nabavke materijala do krupnijih investicija – on dogovara po
nekoliko desetina puta veće cene, a ja kao odgovorno lice treba da
potpisujem. Takav „sistem“ nisam mogao da prihvatim. Potpisivao sam samo
ono što sam ugovorim i za to sam odgovoran.
Usledili su svakovrsni pritisci, pa i neplaćanje računa. Nezakoniti
dopis koji smo dobili da ni jedan račun ne može biti veći od 50.000
dinara, a da za njega nije predhodno pribavljena pismena saglasnost
predsednika opštine, govori o nameri N. N. da devastira i upropasti
osnovnu školu, da u svakom pogledu unizi učitelje, nastavnike i
profesore i zbog lične sujete uskrati generacijama kvalitetno obrazovanje
koje im sleduje. Napominjem da samo matična škola ima oko 7500 kvadrata
prostora, a krov 2500 kvadrata, dok sa seoskim školama kvadratura dolazi
do blizu 9500! Valjda je sve jasno! Ipak, zahvaljujući požrtvovanosti
radnika škole, ova namera nije došla do izražaja. Ostaje činjenica, da
kao škola, u predsedniku opštine nismo imali partnera ili u najmanju
ruku saradnika, već nažalost protivnika.
U mnogo čemu je ova škola bila prva. Prvi smo u opštini obezbedili
donaciju iz nevladinog sektora – Fond B92 je renovirao školu u Beljajci.
Uveli smo elektronski dnevnik među prvima u zemlji, a iz donacija,
obezbedili za sve nastavnike laptopove, te smo spremno dočekali koronu i
onlajn nastavu. Naši đaci i profesori učestvuju u međunarodnim
projektima i posećuju evropske i druge zemlje, a učenici iz tih država
dolaze kod nas. Ušli smo u saradnju sa jednim velikim univerzitetom u
Rusiji, čime smo otvorili vrata budućoj razmeni nastavnika, studenata i
učenika. Škola je dobila visoku ocenu na vrednovanju od strane
Ministarstva prosvete. Škola nije za proteklih nekoliko godina imala
sudske procese, osim skorašnjih tužbi za neisplaćene putne troškove. U
školi je vladala izuzetno pozitivna atmosfera, za vreme mog mandata niko
nikad nije bio kažnjen, niti je protiv koga ikada pokretan i vođen
disciplinski postupak. Čini mi se da smo nadolazeće probleme rešavali
na bazi stvarnog autoriteta, visokog uvažavanja i poštovanja, kako
pomoćnog osoblja, tako i kolega nastavnika.
Posle niza pokušaja da unizi i skloni sa mesta odgovornog lica
čoveka koji se ne slaže ne samo sa takvim ponašanjem prema školi, već i
sa evidentnim upropaštavanjem opštine Despotovac, N. N. je počeo da
„šalje“ razne inspekcije. Posle niza kontrola finansijskog poslovanja
Škole od strane revizora lokalne samouprave, rečeno je da se sredstva
troše u skladu sa Budžetom i zakonom.
Dakle, više puta sam dobronamerno isticao da naša „opštinska
kola“ ne idu više nizbrdo, nego u sunovrat. Broj stanovnika se smanjuje
neverovatnom brzinom, te od ove školske godine, nema više đaka u dve
područne škole, a taj trend će se nastaviti – za manje od dvadeset godina
biće prevelika i sama despotovačka škola. Sve to za sobom vuče radna
mesta, ne samo u prosveti, nego i u drugim sektorima. Zbog potpunog
nepoverenja u lokalnu vlast, odlaze iz opštine kako mladi, tako i
srednjovečni u druge gradove i u inostranstvo. Odlaze čitave porodice,
odvode decu, sa namerom da se nikad ne vrate. Na teritoriji opštine je 1961.
godine živelo više od 38000 ljudi, politika lokalne samouprave,
(za šta delom i sam snosim odgovornost), dovela je i dovodi do toga da će
za deceniju ovde živeti oko 12.000, ljudi a za dve decenije ispod 5.000!
Biće nam, dakle, nažalost, prevelika ova naša lepa škola, a u varoši
dovoljna jedna pekara i jedna gvožđara. Nisam se složio niti se slažem sa
politikom „jedne pekare i jedne gvožđare“ koju vodi N. N, smatram da je
nedopustivo umanjivanje vrednosti ne samo imovine i materijalnih
resursa, već i i ljudskih resursa koji su nam najbitniji. Kuće u koje smo
ulagali desetine i stotine hiljada evra, ne vrede na tržištu ni trećinu
uloženog novca, a ljudi koji u opštini ne vide perspektivu, odlaze odavde
kao sa broda koji tone.
Dakle, pošto se lokalnom finansijskom kontrolom nije postigao
željeni cilj, pretpostavljam da je stupio na snagu „krajnji plan“ – N. N.
interveniše u Ministarstvu prosvete.
„Direktore, predsednik opštine je bio u Ministarstvu, naređeno je
iz Ministarstva da te smenimo, moramo da ti nađemo dlaku u jajetu“, rekao
je inspektor, a koleginica pored njega je dodala: „ Vi valjda razumete, to je
politika“. I to sve pre nego što su pogledali i jedan dokument. Ja, koji sam
studirao i diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u
Beogradu i koji po struci razumem sve ljudske prevare, podvale i
podmetačine kojih je puna prošlost, nisam mogao da shvatim, da na takav
način funkcioniše naša država. Ne mogu da verujem da je moja država
takva! Pitam se da li se usluge kod neodgovornih činovnika u Ministarstvu
prosvete plaćaju, koliko i čijim novcem, da li možda narodnim? Živo me
interesuje koliko je koštala moja glava ?
Od 9.00 do 15.00 sati tog dana su pregledali dokumente. Sve
primedbe smo ispravili posle izdatog naloga za nekoliko sati. Kad sam
pozvao saradnike iz Ministarstva, rekli su da je ta stvar rešena, nalog je
izdao pomoćnik ministra za inspekcijske poslove, a dopis – pritužbu je
potpisao „zabrinuti roditelj“. Inače ovo je „šifra“ koja se koristi u
ovakvim slučajevima ( u Paraćinu, Svilajncu…). Ako treba dolaziće još pet
puta, rekoše. Predsednik opštine je ljudima u Ministarstvu dao ime svog
kandidata, koji treba da bude naimenovan.
Svestan sam da je N.N. imao nameru da politički sukob prebaci u
školu, gde mu nije mesto. Nedopustivo je da moji kolege i pre svega, učenici
trpe zbog ovakvog odnosa. Politika se vodi van škole, u školama se
obrazuju i vaspitavaju deca.
Zato sam podneo ostavku.
U Despotovcu, novembar 2021. godine Tomica Simić s.r.