TOMICA SIMIĆ – ZAŠTO SAM DAO OSTAVKU NA FUNKCIJU DIREKTORA ŠKOLE

DESPOTOVAC- Tomica Simić u pismu građanima Despotovca objasnio je svoj stav vezan za podnošenje ostavke na funkciju direktora OŠ  ,,Despot Stefan Visoki“ i pritom je optužio opštinsko rukovodstvo i predsednika Nikolu Nikolića za niz nezakonitih radnji koje preduzeo prema njemu lično i školi.

Ostavku na mesto direktora Osnovne škole “Despot Stefan Visoki“

u Despotovcu podneo sam ministru prosvete kao lični čin 15. oktobra 2021.

Ostavku sam podneo zbog neslaganja i sukoba sa predsednikom

opštine Despotovac, a posle pritisaka od strane pojedinih prosvetnih

inspektora Ministarstva prosvete.

Sukob sa predsednikom opštine N. N. je otpočeo zbog različitog

gledišta vođenja lokalne politike i odnosa N. N. prema školi.

Kao što je poznato, po zakonu lokalna samouprava je u obavezi da

obezbedi finansijska sredstva za funkcionisanje škola na svojoj

teritoriji – materijalni troškovi, dok plate zaposlenima obezbeđuje

Ministarstvo. Sredstva se izdvajaju iz budžeta opštine, a izvršilac

budžeta je predednik opštine. Poznato je da je budžet opštine poslednjih

godina (ja bih rekao zbog neodgovornog ponašanja predsednika opštine) u

kolapsu, mnogo se trošilo, dugovi su narasli, te se obaveze školi nisu

isplaćivale redovno. Mnoge obaveze nisu isplaćivane po CRF-u, pa smo

molili dobavljače i izvođače radova da račune odlažu. Radnicima nisu

više meseci isplaćivani putni troškovi, a jubilarne nagrade kasne i

više od godinu. Pojavio se problem početka drugog polugodišta prošle

školske godine, zbog neisplaćenih putnih troškova. Na kraju smo se

dogovorili na Nastavničkom veću da se radi, a lokalnoj samoupravi je dat

rok za isplatu. Poslali smo pismeni zahtev predsedniku opštine, na koji

nije odgovoreno. Mnogi radnici su svoja prava pokušali da ostvare preko

suda. To su bile prve tužbe otkako sam odgovorno lice škole. Govorilo se

da je nedostatak u budžetu opštine oko sto miliona, dakle šestina budžeta.

Predsednik opštine očito smatra da sve poslove u školi treba da on

ugovara, od nabavke materijala do krupnijih investicija – on dogovara po

nekoliko desetina puta veće cene, a ja kao odgovorno lice treba da

potpisujem. Takav „sistem“ nisam mogao da prihvatim. Potpisivao sam samo

ono što sam ugovorim i za to sam odgovoran.

Usledili su svakovrsni pritisci, pa i neplaćanje računa. Nezakoniti

dopis koji smo dobili da ni jedan račun ne može biti veći od 50.000

dinara, a da za njega nije predhodno pribavljena pismena saglasnost

predsednika opštine, govori o nameri N. N. da devastira i upropasti

osnovnu školu, da u svakom pogledu unizi učitelje, nastavnike i

profesore i zbog lične sujete uskrati generacijama kvalitetno obrazovanje

koje im sleduje. Napominjem da samo matična škola ima oko 7500 kvadrata

prostora, a krov 2500 kvadrata, dok sa seoskim školama kvadratura dolazi

do blizu 9500! Valjda je sve jasno! Ipak, zahvaljujući požrtvovanosti

radnika škole, ova namera nije došla do izražaja. Ostaje činjenica, da

kao škola, u predsedniku opštine nismo imali partnera ili u najmanju

ruku saradnika, već nažalost protivnika.

U mnogo čemu je ova škola bila prva. Prvi smo u opštini obezbedili

donaciju iz nevladinog sektora – Fond B92 je renovirao školu u Beljajci.

Uveli smo elektronski dnevnik među prvima u zemlji, a iz donacija,

obezbedili za sve nastavnike laptopove, te smo spremno dočekali koronu i

onlajn nastavu. Naši đaci i profesori učestvuju u međunarodnim

projektima i posećuju evropske i druge zemlje, a učenici iz tih država

dolaze kod nas. Ušli smo u saradnju sa jednim velikim univerzitetom u

Rusiji, čime smo otvorili vrata budućoj razmeni nastavnika, studenata i

učenika. Škola je dobila visoku ocenu na vrednovanju od strane

Ministarstva prosvete. Škola nije za proteklih nekoliko godina imala

sudske procese, osim skorašnjih tužbi za neisplaćene putne troškove. U

školi je vladala izuzetno pozitivna atmosfera, za vreme mog mandata niko

nikad nije bio kažnjen, niti je protiv koga ikada pokretan i vođen

disciplinski postupak. Čini mi se da smo nadolazeće probleme rešavali

na bazi stvarnog autoriteta, visokog uvažavanja i poštovanja, kako

pomoćnog osoblja, tako i kolega nastavnika.

Posle niza pokušaja da unizi i skloni sa mesta odgovornog lica

čoveka koji se ne slaže ne samo sa takvim ponašanjem prema školi, već i

sa evidentnim upropaštavanjem opštine Despotovac, N. N. je počeo da

„šalje“ razne inspekcije. Posle niza kontrola finansijskog poslovanja

Škole od strane revizora lokalne samouprave, rečeno je da se sredstva

troše u skladu sa Budžetom i zakonom.

Dakle, više puta sam dobronamerno isticao da naša „opštinska

kola“ ne idu više nizbrdo, nego u sunovrat. Broj stanovnika se smanjuje

neverovatnom brzinom, te od ove školske godine, nema više đaka u dve

područne škole, a taj trend će se nastaviti – za manje od dvadeset godina

biće prevelika i sama despotovačka škola. Sve to za sobom vuče radna

mesta, ne samo u prosveti, nego i u drugim sektorima. Zbog potpunog

nepoverenja u lokalnu vlast, odlaze iz opštine kako mladi, tako i

srednjovečni u druge gradove i u inostranstvo. Odlaze čitave porodice,

odvode decu, sa namerom da se nikad ne vrate. Na teritoriji opštine je 1961.

godine živelo više od 38000 ljudi, politika lokalne samouprave,

(za šta delom i sam snosim odgovornost), dovela je i dovodi do toga da će

za deceniju ovde živeti oko 12.000, ljudi a za dve decenije ispod 5.000!

Biće nam, dakle, nažalost, prevelika ova naša lepa škola, a u varoši

dovoljna jedna pekara i jedna gvožđara. Nisam se složio niti se slažem sa

politikom „jedne pekare i jedne gvožđare“ koju vodi N. N, smatram da je

nedopustivo umanjivanje vrednosti ne samo imovine i materijalnih

resursa, već i i ljudskih resursa koji su nam najbitniji. Kuće u koje smo

ulagali desetine i stotine hiljada evra, ne vrede na tržištu ni trećinu

uloženog novca, a ljudi koji u opštini ne vide perspektivu, odlaze odavde

kao sa broda koji tone.

Dakle, pošto se lokalnom finansijskom kontrolom nije postigao

željeni cilj, pretpostavljam da je stupio na snagu „krajnji plan“ – N. N.

interveniše u Ministarstvu prosvete.

„Direktore, predsednik opštine je bio u Ministarstvu, naređeno je

iz Ministarstva da te smenimo, moramo da ti nađemo dlaku u jajetu“, rekao

je inspektor, a koleginica pored njega je dodala: „ Vi valjda razumete, to je

politika“. I to sve pre nego što su pogledali i jedan dokument. Ja, koji sam

studirao i diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u

Beogradu i koji po struci razumem sve ljudske prevare, podvale i

podmetačine kojih je puna prošlost, nisam mogao da shvatim, da na takav

način funkcioniše naša država. Ne mogu da verujem da je moja država

takva! Pitam se da li se usluge kod neodgovornih činovnika u Ministarstvu

prosvete plaćaju, koliko i čijim novcem, da li možda narodnim? Živo me

interesuje koliko je koštala moja glava ?

Od 9.00 do 15.00 sati tog dana su pregledali dokumente. Sve

primedbe smo ispravili posle izdatog naloga za nekoliko sati. Kad sam

pozvao saradnike iz Ministarstva, rekli su da je ta stvar rešena, nalog je

izdao pomoćnik ministra za inspekcijske poslove, a dopis – pritužbu je

potpisao „zabrinuti roditelj“. Inače ovo je „šifra“ koja se koristi u

ovakvim slučajevima ( u Paraćinu, Svilajncu…). Ako treba dolaziće još pet

puta, rekoše. Predsednik opštine je ljudima u Ministarstvu dao ime svog

kandidata, koji treba da bude naimenovan.

Svestan sam da je N.N. imao nameru da politički sukob prebaci u

školu, gde mu nije mesto. Nedopustivo je da moji kolege i pre svega, učenici

trpe zbog ovakvog odnosa. Politika se vodi van škole, u školama se

obrazuju i vaspitavaju deca.

Zato sam podneo ostavku.

U Despotovcu, novembar 2021. godine Tomica Simić s.r.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *