JAGODINA-Selo Topola nalazi se na pola puta od Jagodine ka Rekovcu, kada se sa glavnog druma skrene desno pa još nekoliko kilometara u brdo i šumu, tamo se dolazi sa namerom, nikako slučajno. Legenda kaže da je knez Lazar prokleo selo da zauvek ima samo sedam domova, a to se i obistinilo u naše vreme. Prašnjavim i uskim drumom posle desetak minuta vožnje kilometara dolazi se do prvih kuća. U prvom dvorištu sede stariji ljudi željni priče i nekog dobronamernika da im svrati.
-Svi su nas se odrekli, samo još po koji novinar dođe. Niko više ne zalazi u naše selo, pričaju sumnjičavo meštani Topole dok vrše procenu stranca, zagledaju u ruke, da li je zaista novinar i tek kad pogledaju legitimaciju kažu ,,možemo da pričamo, ali bez slikanja i snimanja”.
Sada je Topola zaseok Mesne zajednice Medojevac. Polako se gasi, bez javnog prevoza, loših prašnjavih puteva, zaboravljeni od svih meštani sela zaziru od svakog stranca koji skrene sa puta Jagodina – Rekovac i želi sa njima da komunicira. Stranci ovde nikad slučajno ne dolaze.
-Putevi su se smanjili na metar i po, kuće opustele, biciklama i magarićima se transportujemo nekoliko kilometra do puta gde čekamo autobus. Ali dobili smo prirodni gas, pored ovolike šume, kopali su i polagali cevi iz Srbija gasa, uništili ono malo puta. To je za verovali ili ne, samo kod nas može tako nešto da se radi, kažu oni ne želeći da se predstave.
U selu živi sedam porodica sa tridesetak članova, a tako upravo i kaže kletva kneza Lazara, koji je pre bitke na Kosovu polju, poručio tadašnjim stanovnica sela da ,,nikad nemaju više od sedam kuća”. Po predanju selo je pre te bitke bilo veliko i mnogoljudno. Pružalo se ,,od Lukara do Rekovca”. Na Kosovo je iz ovog sela trebalo da pođe 700 konjanika, ali pošlo ih je samo sedam. Zbog toga je knez Lazar prokleo Topolu da nikada nema više od sedam kuća. Iako se za selo zna od starina, danas su u njemu većinom doseljenici, dok starosedelaca nema. Topola je vremenom gubila na značaju, smanjivao se broj stanovnika, baš kao što je i knez u kletvi rekao.
Starina Milenko Andrejić (84) i njegova supruga Slavka (86), među najstarijim su meštanima u Topoli. Žive u teškim uslovima, kuća oronula, ne mogu da rade, bolesti pritisle, ali dug za smeće narastao na 30.000 dinara neda im mira.
-Ne znam šta da radim, nemam para da platim dug za smeće. Mi i nemamo šta da bacacimo u smeće. Niko ne želi da mi pomogne, ne mogu da radim, nemoćan sam, sada su me tužili. Nema mi pomoći, priča starina suznih očiju i priseća se da je nekada radio i bio predsednik mesne zajednice Topola.
Ipak, vraća se na temu o Lazerevoj kletvi.
-Topola se gasi, stigla nas je kletva kneza Lazara. Sedam je domova ostalo u selu. Teško je u selu, mnogi su otišli, nema posla. Sveli smo se na sedam živih domaćinstva to su Avramovići, Đorđevići, Stojadinovići, Andrejići, Radosavljevići, moja i komšije Miodraga kuća. Kako je Lazar rekao, tako se obistinilo. Ni ja nisam poreklom odavde, već iz su Dragoševca došli moji dedovi, priča starina Andrejić i dodaje da nema uslova da se selo oporavi i ponovo oživi, ,,osuđeni smo na gašenje”.
Daliborka Gligorijević živi u obližnjem Dragoševcu, ali dolazi u svekrvinu staru kuću da obrađuje baštu.
-Znamo za kletvu, svi to znaju u okolini. Selo je opustelo, kuće su stare i oronule, stare preko 100 godina. To više niko ne može da popravi, jer su od blata, slame i drveta. Niko ne ostaje u Topoli, svi odlaze , priča ona dok zahvata vodu sa bunara.
Predsednik mesne zajednice Medojevac Goran Panuković ipak ima radosnu vest pre ,,dve, tri godine porodica Radosavljević dobila je unuka“
-Topola je deo Medojevca. Zaista živo je samo sedam kuća sa tridesetak meštana, većinom su starine tu ostale na ognjištima, ali Radosavljevići su dobili prinovu, tako selo opstaje i ima budućnost. Legenda o selu i kletvi Kneza Lazara je živa,ali nadam se da će se selo opstati, kaže Paunković.
Kuća sa okućnicom u Topoli može da kupi za 2.000 evra, a ar zemlje do 10 do 15 evra. To je sudbina većine srpskih sela.