Trenerski angažman Dragana Markova u Jagodini mogao bi da se podeli u tri dela. Prvi – dve sezone 2013/14/15., tada je osvojen Kup Srbije, drugi od sezone 2017/2018. do 2025. i treći je nastavak kroz sezonu 2026. Čovek kome je dodeljena zvanična titula Počasni građanin Jagodine, dovoljno govori o tome koliko je uradio i zadužio taj grad. Konkretno to je 14 trofeja od 2018 do 2023. i Kup Srbije 2014.
-Najznačajni je bio trofej prvenstva Srbije prve sezone u drugom mandatu 2017/2018. Jagodina je u polusezoni bila na 6. mestu, došao sam u januaru da bi se plasirali u plejof. Dobro smo radili, na kraju smo osvojili titulu i mislim da je to bila prva titula u istoriji kluba, ujedno i najznačajnija. I ostale nisu ništa manje bitne, jer je teže nešto braniti nego osvajati. Sa tim se slažem. Ta prva je nekako obležila i pokrenula sve ostalo što je dolazilo u narednim godinama, ističe Markov.
Naredne godine nisu donosile olakšanje, već je teret bio sve veći.
-Daleko od lakšeg, jer mi nismo funkcionisali po principu ,,puno para i puno gotovih igrača“. Nego uvek, neafirmisani igrači, rad na svemu. One su to prepoznavale na vreme. Klub je stajao iza tog koncepta stabilno. Puno posvećenosti, rada, nakako je to dolazilo jedno za drugim. Lako nije bilo, navodi Markov.
U prilog tome govori i podatak da je na širem spisku reprezentacije Srbije za Svetsko prvenstvo u Španiji bilo 15 rukometašica koje su igrale ili igraju u Jagodini. Tom broju treba dodati i tri koje su standradne reprezentativke u Crnoj Gori
-Veliki broj igračica koje su bile u Jagodini su na širem ili užem spisku seniorske reprezentacije Srbije i Crne Gore. Ali naše igračice su i u kadetskim i juniorskim sastavima reprezentacije. Tako se taj rad prati, ističe Markov.
Pedesetak rukometašica je otišlo u Evropu iz Jagodine, to je surova istina sa kojom se klub sučavao pred početak svake sezone.
-To je bilo prepoznatljivo. One ostanu dve, tri sezone u klubu, rade na sebi i za klub, kada prerastu ovu ligu odlaze u jače lige. Neke u veće, neke u manje klubove, ali su odlazile u Evropu. To je karakteristika koju ni jedan klub nije imao u Srbiji. Toliki odliv igračica u šest godina nije zabeležen. Nekako smo svake sezone kretali ispočetka, objašnjava Markov.
Osvajani su trofeji u nizu, ali uvek sa drugim sastavom ekipe, jer je po sezoni odlazilo od 7 do 9 igračica.
-Igračice koje su odlazile su nosioci igre, to je veliki problem za klub.Bukvalno smo sve radili ispočetka, od fizičke pripreme, preko taktike, prilagođavanja, vremena je uvek premalo. Igračice su prepoznavale šta je cilj i zadatak, trudile su se, bile posvećene ekipi, radu i onda su rezultati prelazili iz generacije u generaciju, bez obzira koliko je to zaista teško, naglašava Markov.
U trećem delu angažovanja Dragana Markova u Jagodini, bukvalno se krenulo ispočetka.
-Počeli smo sezonu bez ekipe. Sve radimo ispočetka. Mnoge stvari su bile nepoznanica. Stvari su se definisale, ali kasnili smo za drugim ekipama. Bilo je jako teško formirati ekipu, a tek nešto raditi. Znam da su nas otpisali, ali se opet Jagodina vratila, tu smo u sredini tabele. Pokušavamo da se stabilizujemo, pola ekipe su deca iz Jagodine. Pokušavamo njih da unapredimo kroz rad, a usput da pravimo rezultat, to su zaista teške i nespojive stvari. Nekako smo izgurali prvi deo. Opet je ta formula posvećenosti onome što radimo svi u klubu dala rezultat, to igračice prepoznaju, uklapaju se i to ide svojim tokom, kaže Markov.