Narodna biblioteka u Jagodini prvi put, posle 81 godine, obeležila je slavu Sveti Nikolaj Žički i Ohridski – Velimirović. Sveti vladika Nikolaj Velimirović ostao je upamćen kao „srpski Zlatousti” – čovek koji je uspeo da najdublje tajne vere pretoči u jednostavan jezik koji razume i seljak i intelektualac. „Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti” – bila je jedna od njegovih vodilja.
Vladika Nikolaj: Glas vapijućeg u pustinji i uteha narodu Nikolaj Velimirović nije bio samo episkop; bio je filozof, pesnik, diplomata i duhovni otac koji je obeležio čitavu jednu epohu. Rođen u planinskom selu Leliću, od malena je naučio da u prirodi i tišini prepoznaje Božije prisustvo. Iako je imao dva doktorata sa prestižnih evropskih univerziteta, za svog pravog učitelja uvek je smatrao svoju majku Katarinu.
Duhovni obnovitelj – Između dva svetska rata, vladika Nikolaj je pokrenuo Bogomoljački pokret, koji je probudio veru u srpskom narodu nakon stradanja u Prvom svetskom ratu. Njegove besede su privlačile hiljade ljudi, a manastiri Žiča i Ohrid postali su centri duhovne obnove pod njegovim vođstvom.
Stradanje za veru – Njegov život je bio krst. Tokom Drugog svetskog rata, zbog svog ugleda i antinacističkih stavova, postao je jedan od retkih evropskih crkvenih dostojanstvenika koji je bio zatvoren u zloglasnom logoru Dahau. I u najtežim trenucima, pisao je molitve na parčićima toalet papira, ne gubeći nadu.
Nasleđe u rečima – Vladika je iza sebe ostavio okean mudrosti. Njegov „Ohridski prolog” je i danas najčitanija verska knjiga u srpskim domovima posle Biblije. Pisao je o ljubavi, srpskoj neslozi, Evropi koja zaboravlja Hrista i o lepoti srpske duše.
Povratak kući – Iako je umro u tuđini, daleko od svog Lelića, njegova zavetna misao bila je da se vrati u otadžbinu. To se desilo 1991. godine, kada su njegove mošti prenete u rodni kraj. Danas se njegovo ime pominje sa strahopoštovanjem, a njegove pouke služe kao svetionik u teškim vremenima.
-Za manje od godinu dana potpuno su uređeni krov i gornji sprat Biblioteke, to nije urađeno protekle dve decenije. Okrečene su prostorije na spratu, postavljene nove police, podovi, u seoskim i gradskoj bibliotekama postavljeno dvadesetak novih račuanra. Organizovali smo preko 100 događaja I obali preko 10 hiljada korisničkih uslusga, jedina smo bibliteka koja je organizovala dan posvećen generalu Vladimiru Lazareviću i književno veče Radovanu Karadžiću. Zanovljena su izdanja na ćirilici, osveštane su prostorije i po prvi put uvedena krsna slava Biblioteke Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Potpisani su sporazumi o saradnji sa tri ministarstva, odlična saradnja sa Narodnom biliotekom Srbije, moram da istaknem saradnju sa gradom Jagodina i rukovodstvom, jedina smo Biblioteka koja je imala veče posvećeno stradanju Srbima u Oluji, Vidovdan.Naredni planovi su otkup zgrade Bibliteke koja je u restituciji. Zgrada će zauvek ostati u vlasništvu grada i svih građana Jagodine. Trajno rešenje, najavljuje Stojković.
Vlada Srbije I Ministarstvo kulture će pomoći će formiranje Informacionog kutka za decu i odrasle u vrednosti 1,8 miliona dinara. Za narednu godinu Biblioteka će zajedno sa gradom Jagodinom pripremiti projektno-tehničku dokumentaciju i posle toga počeće uređenje da bi 2029. Godinu, kada se obeležava 120 godina od formalnog osnivanja, ta ustanova dočekala jubileju u mnogo lepšem ruhu.