U stalaćkoj kompaniji Spasić farm tradicionalno prate evropske standard i novine, tako da je kompletan proces proizvodnje u živinarsvu automatizovan. U toj kompaniji se rukovode namerom da imaju zaokružen proces u radu.
-Podešavanje svetla, ventilatori, temperatura, koke i petlovi, serviranje hrane, sakupljanje jaja na senzornoj liniji mogu se pratiti na monitorima. Ovaj poslednji sistem koji automatski prikuplja jaja belih koka, podrazumeva da jaja padnu u pokretno “gnezdo” odnosno traku koja se izvlači i podešava, ističe vlasnik Zoran Spasić i dodaje da se linija zaustavlja ukoliko radnik ne pokupi jaja i automatski nastavlja da radi.
Vrlo mali broj farmi koje se čak bave proizvodnjom konzumnih jaja primenjuje ovu tehnologiju.
-Izvozimo u zemlje regiona BIH, Crnu Goru i Makedoniju, kao i KIM. Bili bi smo konkurentni i na tržištu EU, koje nije otvoreno za srpske proizvođače. Najveća konkurencija na domaćem tržištu je uvoz, najviše iz EU. Borimo se cenom i kvalitetom. Proizvođači su marginalizovani, ne vode politiku. Možda će neko shvati da mi plaćamo poreze i doprinose u Srbiji i da u tom smislu treba da imamo podršku, priča ogorčeno Spasić.
Ta živinarska firma je koristila državne subvencije, koje simbolično iznose na godišnjem nivou od 1,5 do 1,7 miliona dinara za matično jato.
-Pokrivamo blizu 40 odsto srpske proizvodnje. To se meri kroz količinu nabavljenih vakcina za živinu, a naše matično jato lake linije “loman braun” najveće je na prostoru bivše SFRJ. Proizvodimo jednodnevu pilad ”lake linije” za konzumna jaja “loman braun” i “teške linije” – “ros 308” za tov, pojašnjava Spasić.
Na farmi se godišnje proizvede od 1,5 do dva miliona pilića lake, odnosno oko milion pilića teške linije.
-Sarađujemo sa najboljim i najvećim proizvođačima genetskog materijala u svetu. Tehnološki pratimo sva kretanja u svetu, tu su česti susreti sa predstavnicima tri giganta koji se bave genetikom živine, objašnajva Spasić i potvrđuje da su ostvreni rezultati identični kao na farmama u EU.
-U EU se, međutim, izbacuje kavezni sistem i živina je puštena da izlazi. Avijarni sistem je takođe u primeni i podrazumeva da su koke zatvorene, ali mogu slobodno da se kreću. Još uvek ova praksa nije kod nas zaživela, ali mi u svakom slučaju pratimo trendove. Plan nam je da svakako proširimo proizvodnju. Cilj je da zadovoljimo kupce koji u danu traže 100.000 pilića i to nameravamo da dostignemo za pet godina, zaključuje Spasić.
Spasić farm od 1995. godine uspešno posluje. Pogoni su locirani na teritoriji Grad Stalaća. Dve vrste eksploatacije matičnog jata i putem inkubatora obavljaju se u četiri objekta od 1.000 do 1.200 kvadrata. Inkubatorska stanica površine je oko 800 kvadrata i po kapacitetu je peta po veličini u Srbiji. Godišnji prinos je sedam miliona priplodnih jaja.
Razglednica iz Ćićevca– Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Ćićevac
