JAGODINA-Nezaposleni rudarski inženjer Slobodan Marković (51) iz Jagodine najpoznatiji je ,,kopač” po kontejnerima u tom gradu, njega je glad naterala da se ponizi i ,,zaroni” u potrazi za hranom. Izlazi voću u ,,akciju”, stavi lampu u usta ili na čelo i ,,zaroni” u dubine kontejnera, samo noge vire dok traga za hranom. On je majstor džudoa i karatea, posle jednogodišnjeg staža u rudniku nije mu produžen ugovor, pa je započeo sa odgojem koza na Đurđevom brdu, ali ih ne prodaje, niti se time bavi komercijalno bavi. U slobodno vreme svira trubu pored gradske crkve. 
-Ne interesuje me mišljenje Jagodinca, niti šta komentarišu kada me vide u kontejneru. Okreću glavu, prave se da me ne poznaju, možda me se i plaše kada me vide sa lampom. Praznikom je kvalitenija hrana i više je ima, sada je malo teže i mora više da se ,,kopa”, kaže on kroz osmeh Marković dok ga prekidamo u njegovoj večernjoj aktivnosti.
On na placu odgaja dvadesetak pasa, kao i 40 koza, jaradi i jaraca. Živi sa njima i oni su mu porodica. Rado bi otišao iz Jagodine ili u inostranstvo, ali nema kome da ostavi svoje stado.
-Kada mi je frižider pre tri, četiri godine ostao prazan, počeo sam da sakupljam hranu iz kontejnera. Ostao sam bez posla i novca. Prvo sam počeo za životinje da skupljam hranu iz kontejnera, pa rekoh kada mogu one da jedu i nije im ništa, mogu i ja. Nisam imao drugi izvor hrane, priča Marković.
On sakuplja hranu iz kontejnera u glavnoj ulici na trasi od stana do placa gde čuva koze i pse.
-Kada bi obilazio sve kontejnere u gradu mogao bi da nahranim sve korisnike narodne kuhinje. Verujte mi hrana iz kontejnera je bolja i kvalitenija nego u restoranu. Najbolja hrana iz kontejnera pored ,,gastarbajterskih“ zgrada. Oni bukvalno bacaju više od polovine veoma kvalitetnih obroka, valjda zbog dijete. Ima svega, recimo kolače uopšte ne kupujem jer bacaju cele torte. Imam punu kuću zimnice, kaže Marković i ističe da iz pet kontejnerskih kesa sakupi dovoljno hrane za svoje životinje.