Prema izveštaju NVO Transparentnost Srbije Jagodina je pretposlednja po transparentnosti u radu lokalne samouprave, odnosno to je sada već zakonitost u radu, jer je rezultat isti kao i prošle godine kada je istraživanjem bilo obuhvaćeno 145 gradova i opština a jagodinska administracija zauzela 143 mesto. Transparentnost u radu je inače pokazatelj javnosti rada, a u Jagodini to očigledno nije slučaj, jer građani nemaju elementarno informisanje o radu lokalnih vlasti i donošenju odluka koje se tiču njihovih života. Lokalna samouprava ne saopštava odluke donete na sednicama Gradskog veća, čak i ne obaveštava medije o održanju tih sednica, što je najgrublje kršenje nekoliko zakona i Statuta Grada Jagodina, dok se sednice raznih saveta i komisija održavaju u ,,dubokoj” tišini i daleko od očiju javnosti, kao i javne nabavke. Svež je primer javne nabavke ,,Mine Kostić za novogodšnji koncert”, što je krivično delo ili dodele celokupnog budžeta za projektno finansiranje medija samo jednom učesniku konkursa, dok su projekti ostalih deset proglašeni neodgovarajućim, kao i dodele novčane pomoći samo jednoj nacionaloj grupi građana. Jagodinsku vlast čini koalicija JS-SPS i SNS, nema opozicije u skupštini, ali ni van nje.
TS je saopštila je da je istraživanje 15 gradova i opština Srbije pokazalo da postoji određeni napredak u pogledu transparentnosti rada gradova i opština, ali da i dalje nedostaje politička volja za dalje unapređenje transparentnosti.
Prema Indeksu transparentnosti lokalne samouprave (LTI) najbolju ocenu je dobio grad Pančevo (67), a potom slede – Raška (62), Vranje (62), Leskovac (61), Kraljevo (57), Paraćin (56), Novi Sad (48), Niš (48), Tutin (47), ; Bujanovac (47), Kragujevac (43), Novi Pazar (39), Beograd (34), Jagodina (26) i Preševo (11).
Saradnik Transparentnosti Srbije Zlatko Minić kazao je na konferenciji da je ovogodišne istraživanje, rađeno na uzorku od 15 lokalnih samouprava, pokazalo da je više gradova i opština napredovalo u odnosu na istraživanje sprovedeno 2015. godine, kojim je bilo obuhvaćeno 145 gradova i opština, a da je Preševo zbog promene vlasti opravdano nazadovalo.
Ocenio je da postoji ogroman prostor i potreba za unapređenjem transparentnosti, jer su i gradovi koji su najbolje ocenjeni u ovogodišnjem istraživanjem, ostvarili postavljene standarde tek u dve trećine kriterujuma.
Minić je rekao da treba insistirati na dostupnosti podataka u skupštinama, većima, javnim preduzećima i ustanovama. Posmatrano po kategorijama, kako je rekao, najbolje su ocene po pitanju transparentnosti podataka o javnim nabavkama, dok je stanje najlošije po pitanju javnih preduzeća i ustanova.
– Mnoga javna preduzeća nemaju sajtove, ne objavljuju ono što je zakonski propisano. Javna preduzeća i ustanove su godinama neuralgične i potreban im je veliki nivo transparentnosti – rekao je Minić.
On je naveo da Beograd ima nizak indeks transparentnosti, jer je sajt grada napravljen prvenstveno da posetioci pročitaju nešto o dešavanjima u gradu, a na sajtu se može naći mali broj dokumenata. Dodao je da je posebno ocenjivana dostupnost podataka u Službenom listu.
Minić je rekao da gradovi i opštine ne izlaze van okvira zakonskih obaveza, a da se često te obaveze krše ili se ispunjavaju formalno.