OBRAĆANJE PREDSEDNIKA OPŠTINE PARAĆIN – GODINA IZA NAS

PARAĆIN-Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović u tradicionalnom intervjuu povodom dana te opštine istakao je da se nezaposlenost približila nivou iz 2002. godine, dok su uporedo u protekle četiri godine otvarana nova radna mesta u domaćim malim i srednjim preduzećima. Najveća opasnost za povećanje broja nezaposlenih je situacija u Srpskoj fabrici stakla. Paraćin je ove godine uspeo da privuče preko 11 miliona evra i 31 milion dinara, državnih i međunarodnih sredstava, za relizaciju vitalnih projekata u komunalnoj infrastrukturi. Sledeće godine biće realizovane kapitalne investicije u vodosnabdevanju, što će otkloniti probleme koji su se javili ovog leta.

 Ostali deo obraćanja prenosimo integralno.

1. Ponovo su smanjeni su budžeti svih opština u Srbiji.

 

Država je još od 2012.god., pre nego što su smanjene penzije i plate učitelja lekara krenula u smanjenje opštinskih budžeta kroz čitav niz mera.U ovom trenutku, budžeti su toliko smanjeni u odnosu na 2012.god. da su manji čak i od vremena početka ekonomske krize.Da bi se razumelo koliko je ovo smanjenje drastično, u pogledu rešavanja problema građana kao što je izgradnja ulica, obnova škola itd. da nije bilo smanjenja budžeta sada bismo bili u 2022. godini. Tj. tek za pet godina bićemo tamo gde je trebalo da budemo 2017.god.

 Ekonomski rast u Srbiji u ovoj godini ponovo je podbacio i to je još jedna loša vest,Srbija je po ekonomskom rastu najgora u regionu, među najgorima u Evropi što znači da se ni od opština ne može mnogo očekivati u pogledu rešavanja problema građana.Bez obzira na ove objektivne okolnosti koje su podjednak problem za sve opštine u Srbiji, bilo je pomaka u rešavanju problema građana: 

1. U protekloj godini izvedeni su ili su ugovoreni i biće sprovedeni sledeći radovi:

1. Asfaltira se preko 20 seoskih ulica

2.Građena je kanalizaciona mreža u tri prigradska naselja i gradi se i gradiće se u pet seoskih mesnih zajednica.

3.Vodovodna mreža građena je u tri seoske mesne zajednice i radovi treba da počnu u četvrtom selu, rekonstrukcija mreže obavljana je u Popovcu, a takođe bi trebalo da dovod vode bude izgrađen i do poslednjeg sela i poslednje seoske škole, od 28 koliko ih ima, koje u ovom trenutku nema pristup gradskom vodovodu.

4.Završena je još jedna faza kulturnog centra, u sledećoj godini treba u funkciju staviti još prostor ispod kupole i čitav objekat biće konačno završen

d Posle mnogo godina zamenjen je parket u sportskom centru

đ. Privodi se kraju izmena PGR koja treba da omogući izgradnju infrastrukture u prigradskim naseljima

e Obavljeni su i mnogi drugi poslovi, uređivane su javne površine i u selu i u gradu, pripremljeno mnogo projektne dokumentacije, od uređenja centra grada, do rekonstrukcije škola, nastavlja se opremanje parcela u industrijskoj zoni

 

2. Ova godina u pogledu obezbeđenja sredstava za realizaciju projekata u saradnji sa republikom i međunarodnim organizacijama bila je apsolutno rekordna

 

Ukratko – ako se po obezbeđenim sredstvima uz potpise republike sudi o saradnji lokala i republike, moglo bi da se oceni da je Paraćin u najvećoj saradnji sa državnim vlastima. Naravno, reč je pre svega o tome da smo bili uspešni na javnim konkursima, da smo zbog kontinuiteta rada istog tima bili u prilici da strateški i na vreme pripremimo projektnu dokumentaciju i delom o sticaju okolnosti da sporazumi na kojima smo godinama radili svi budu potpisani ove godine.

2.1. Potpisani su sledeći sporazumi

3. Novi sistem odbrane od poplava, sredstva EU, JVP “Srbijavode” 3.9 miliona EUR

 

1. Eneregetska efikasnost, rekonstrukcija pet škola, Švajcarska razvojna agencija, u iznosu od 1.2 miliona švajcarskih franaka (1.044 miliona EUR)
2. Dodatno unapređenje zaštite od poplava, Švajcarska razvojna agencija, u iznosu od 3.2 miliona švajcarskih franaka (2.785 miliona EUR)

 

3. Unapređenje vodosnabdevanja, zamena većeg dela glavnog cevovoda, dela mreže u gradu, novi bunari, 3.4 miliona EUR

 

Samo ovi projekti u zbiru daju iznos od 11.128 miliona EUR, što je apsolutni rekord u poslednjih nekoliko decenija

 

2.2. Odobrena su sredstva i za sledeće projekte:

 

1. Komasacija u ataru Donjeg Vidova 1.945 miliona + 11.697 miliona (oko 13.5 miliona)

 

1. Poljski putevi u Buljanu 833 hiljade dinara

 

12. Podrška za dodatne socijalne programe 12.391 milion dinara

 

3. Završetak izgradnje depoa muzeja 3.6 miliona dinara

 

1. Aktivnosti turističke organizacije 1 milion dinara

 

To je dodatnih 31.466 miliona dinara gde su ugovori već potpisani, deo je i u realizaciji.

 

2.3. U proceduri su projekti:

 

1. Sanacija i rekonstrukcija četiri javna objekta, od kojih je za tri već pripremljena projektna dokumentacija i u nekoj su fazi procedure odobravanja radova, dok se za četvrti upravo po zahtevu republičkih institucija priprema projektna dokumentacija. Ukupna vrednost svih ovih projekata je oko 100 miliona dinara.

 

1. Priprema projektne dokumentacije za još jedan višenamenski infrastrukturni objekat u saradnji sa republičkim institucijama koji bi mogao da znači investiciju reda veličine od 1.5 milion EUR.

 

Ovom prilikom neću reći o kojim se projektima u pripremi radi, iz dva razloga

 

1. Sredstva još nisu definitivno obezbeđena, procedura je u toku i možda ćemo već za nekoliko dana znati da li smo bili uspešni i u ovoj proceduri

 

1. U ovoj godini, po prvi put od kako radim ovaj posao, a ima tome sedamnaest godina, imamo informaciju da postoji aktivno lobiranje, iz Paraćina, prema republičkim institucijama, da se za Paraćin ne odobre sredstva.

 

Do sada je često bilo lobiranja mimo lokalne samouprave da se od strane republike odobri neki projekat, kako bi se neka politička organizacija time pohvalila i dobila neke političke poene.

 

Međutim, ovo je suprotna situacija, službenici sa kojima godinama sarađujemo u ministarstvima, koji su i sami bili zapanjeni time, informisali su nas o pokušajima lobiranja iz Paraćina, protiv Paraćina.

 

Međutim, ti pokušaji, kao što se vidi, nisu bili uspešni.

 

3. Kad je reč o problemima sa kojima smo se u proteklih godinu dana suočili izdvojiću dva

 

3.1. Prvi problem je kriza sa vodosnabdevanjem tokom rekordnih vrućina ove godine

 

1. Uzrok su najpre bile velike vrućene koje su donele veliku potrošnju.

 

1. Uz veliku potrošnju imali smo i velike kvarove na glavnom dovodu koji se nisu mogli predvideti.
2. Vodovod kao i sve službe opštine trpi zbog zabrane zapošljavanja koja traje godinama. Više od polovine iskusnih terenskih radnika, montera, napustilo je preduzeće a nije bilo moguće zaposliti nove kojima bi preneli znanje.

 

1. Štab za vanredne situacije utvrdio je da je bilo i propusta zaposlenih u vodovodu, te da bi bez tih propusta kriza bila ublažena, tj. manje građana bi imalo problema sa vodosnabdevanjem. Deo problema su i pumpe u stambenim zgradama oštećene u poplavi koje su vlasništvo samih stanara, koje su u ranijim sušnim periodima bile u funkciji.

 

1. Koristim i ovu priliku da se izvinim građanima zbog problema tokom leta.

 

đ. Takođe koristim ovu priliku da napomenem da jedan od projekata koji sam ranije pomenuo, projekat unapređenja vodosnabdevanja za koji je ugovor potpisan ove godine i koji podrazumeva investicije od 3.4 miliona EUR treba da skoro u potpunosti otkloni sve uzroke ovogodišnjih problema, kad je reč o kvarovima na glavnom dovodu i da obezbedi dodatne količine vode u sistemu kroz izgradnju novih bunara.

 

1. Bez ozbira na ovaj projekat opština i JP “Vodovod” izdvojiće sredstva za unapređenje sistema i svi problemi koji su uočeni, a tiču se opremanja objekata, unapređenja rada sistema biće otklonjeni, očekujem da obezbedimo i sredstva za izgradnju dodatnih bunara mimo projekta sa Nemačkom razvojnom bankom.

 

3.2. Drugi problem sa kojim se suočavamo je sada već alarmantno smanjenje broja zaposlenih u svim opštinskim službama.

 

1. Gornja granica određena zakonom za našu opštinu je 570 zaposlenih.

 

1. Uredbom iz ove godine Vlada RS je tu granicu za nas smanjila na 500 zaposlenih, za 70 manje.

 

1. Mi u ovom trenutku po najkonzervativnijoj proceni imamo 439 stalno zaposlenih u svim opštinskim službama, od vrtića, preko “Vodvoda”, “Direkcije”, “JKP”-a, ustanova kulture, sporta, opštinskih uprava, svih organizacionih oblika čiji je osnivač opština.

 

1. Da bi se razumelo koliko je to malo radnika u opštinskoj administraciji reći ću da ima lokalnih samouprava slične veličine u centralnoj Srbiji koje imaju višak u administraciji koji je veći od ukupnog broja stalno zaposlenih u opštinskim službama uParaćinu.

 

1. Ovo nam naravno omogućava da više sredstava usmerimo na rešavanje problema građana.

 

đ. To naravno znači da u Paraćinu nije bilo prekomernog partijskog zapošljavanja.

 

1. Očekujem da se posle mnogo najava, posle i datih obećanja, konačno opštinama koje nemaju višak u administraciji kakva je Paraćin, omogući zapošljavanje novih radnika. Bez toga doći će vrlo brzo do kolapsa javnih službi. Primer do čega to može da dovede je deo problema tokom krize sa vodosnabdevanjem koju smo imali.

 

 

4. Kad je reč o pitanjima privrede i zapošljavanja, investicija, što su svakako najveći problemi kako građana Paraćina tako i svih građana Srbije, trenutno stanje je ovako

 

4.1. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj nezaposlenih je već četvrtu godinu u stalnom padu.

 

2013. Maksimalni broj nezaposlenih zabeležen je 2013.god. i to 8775 lica.

 

2016. Broj nezaposlenih pao je u 2016.god. na 8018 lica.

 

2013. U avgustu ove godine na evidenciji NSZ je 7597 nezaposlenih lica. Dakle, od 2013.god. na evidenciji NSZ ima skoro 1200 manje nezaposlenih.

Treba reći da je broj nezaposlenih na evidenciji 2002.god., dakle na početku tranzicije bio 7389 lica.

 

1. Naravno pad broja nezaposlenih može imati različite uzroke.

 

2013. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koji vodi statistiku o broju zaposlenih u opštinama, u odnosu na 2013.god., godinu kada je na evidenciji NSZ bilo najviše nezaposlenih, broj zaposlenih u opštini porastao je za preko 600 lica na 11.150 u 2016.god., podaci za ovu godinu nisu dostupni.

 

đ. Obično se smatra da je za dalji pad broja nezaposlenih odgovorna pre svega ekonomska emigracija. To je svakako faktor koji ima uticaja, ali i u ovom slučaju postoji podatak Republičkog zavoda za statistiku. o kretanju stanovništva po opštinama.

 

1. Kada se Paraćin uporedi sa drugim optšinama u Srbiji, od 165 gradova, gradskih opština i opština za koje postoje podaci, Paraćin je za period 2002 – 2015 na 108-mom mestu. Tj. 107 opština, gradova i gradskih opština u ovom periodu zabeležilo je veće smanjenje broja stanovnika i ekonomske emigracije nego što je to slučaj sa Paraćinom.

 

ž. Dakle, proverljivi, svima dostupni podaci državnih službi koje se tim poslovima bave kažu sledeće:

 

– broj nezaposlenih u Paraćinu pada već četvrtu godinu za redom.

– broj zapslenih u Paraćinu paralelno raste već nekoliko godina

– Paraćin je na 108-mom mestu po procentu smanjenja stanovništva, emigracija postoji, ali je mnogo veća u 107 drugih gradova u opština

 

Po procentu nezaposlenih u odnosu na ukupno stanovništvo i u odnosu na ukupno radno sposobno stanovništvo, Paraćin je u rangu Jagodine, Aleksinca, Prokuplja, negde oko tridesetog mesta na listi od 165 opština.

 

Treba imati u vidu da je nezaposlenost manja u sredinama u kojima se aktivno stanovništvo već iselilo pa je prema statistici najmanja nezaposlenost npr. u Žagubici, da Ćuprija ima manju stopu neazposlenosti od Jagodine i Paraćina za oko 3% ali da je zato procenat procenjenog smanjenja broja stanovnika za trećinu veći, te otuda i potiče ta naizgled manja nezaposlenost.

 

Sve ovo znači sledeće

 

– nezaposlenost je za Paraćin, kao što znamo, veliki problem, podjednako veliki kao manje više za sve susedne opštine

– potpuno su netačni podaci da je Paraćin po bilo kom parametru u najtežoj situaciji u Srbiji

– apsolutno je netačno da se iz Paraćina iseljava više ljudi iz ekonomskih razloga nego iz drugih opština u Srbiji, naprotiv, iz velike većine drugih opština to iseljavanje je mnogo veće

 

4.2. Novo zapošljavanje pre svega je rezultat aktivnosti malih i srednjih preduzeća

 

2016. Tokom 2016. i 2017.god. izdato je 11 građevinskih dozvola za proizvodne objekte za ukupno 9345m2, najveći investitor sa skoro 5000m2 novog proizvodnog prostora i novom opremom je preduzeće “Čokolend”.

 

1. U industrijskoj zoni nastavljamo izgradnju infrastrukture jer su prodate praktično sve parcele koje su do sada bile opremljene infrastrukturom. U zoni imamo petnaest preduzeća i preduzetnika koji su kupili zemljište, neki već rade i zapošljavaju, neki privode kraju objekte za rad, a neki još uvek pripremaju izgradnju pribavljanjem potrebnih dozvola.

 

1. Još deset investitora gradi u istom periodu poslovne objekte ukupne površine 7182m2, najveći je ugostiteljski objekat u gradu sa smeštajnim kapacitetima od 1500m2

 

1. Još devet investitora gradi poslovno – stambene objekte površine 18603m2 za koje su građevinske dozvole izdate u istom periodu.

Ono što je možda zanimljivost, kada se uporede izgrađeni kvadrati samo poslovno – stambenih objekata u Paraćinu u ovoj i prethodnoj godini i planirana izgradnja “Beograda na vodi” u prvoj fazi od 2014 do 2019 god., dakle za pet godina, kao i broj stanovnika Beograda i Paraćina, ispada da se u ove dve godine u Paraćinu gradi skoro duplo više m2 po glavi stanovnika nego u Beogradu za ceo ovaj period kroz projekat “Beograd na vodi”. Tj. investiciona aktivnost u ovoj oblasti veoma je živa, čujemo da “Beograd na vodi” treba da preporodi privredu Srbije, pa onda treba računati i da će srazmerno veličini i ova dvostruko veća po glavi stanovnika investiciona aktivnost u Paraćinu biti od značaja za privredu Paraćina.

 

 

d Deo novog zapošljavanja upravo je rezultat svih pomenutih investicionih aktivnosti, kao i rezultat proširenja postojećih kapaciteta i izgradnje novih proizvodnih objekata za koje su građevinske dozvole izdate ranijih godina o kojima nisam govorio ovom prilikom (“Magnum”, “Rajić”, “Brefino”…).

 

đ. Mi ćemo za petnaestak dana predstaviti rezultate istraživanja urađenog sa udruženjima preduzetnika i regionalnom razvojnom agencijom iz koji će moći da se vide ovi trendovi investiranja i zapošljavanja. Ukratko, dok svi govore o subvencijama za velike strane kompanije, mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje u Paraćinu, na uzorku od oko 18% postojećih koja su anketirana otvoreno je oko 2700 novih radnih mesta u prethodnoj deceniji.

 

Ovo bi trebalo da jasno ukaže da postoji krupan previd u ekonomskoj politici države prethodnih godina, koja je fokusirana isključivo na strane, a ne na domaće investicije, ali o tome više kad budemo prezentovali ovo istraživanje.

 

Malo je poznato da je Paraćin bio na 16 mestu po prilivu stranih direktnih investicija tokom perioda od 2000-2012.god. sa oko 240 miliona EUR priznatih stranih investicija, ali svi znamo da su te nove investicije i nove tehnologije u postojeća preduzeća zapravo značila gubitak radnih mesta.

 

 

4.2. Tu dolazimo i do stalnog pitanja da li će biti velike investicije u Paraćinu i šta je bilo sa “Delfijem” sa kojim smo pregovarali godinu dana.

 

1. Od kompanije “Delfi” još uvek nemamo zvaničan odgovor ni u pozitivnom ni u negativnom smislu.

 

1. Još početkom godine upućena im je zvanična ponuda opštine u kojoj smo izašli u susret svim njihovim zahtevima

 

1. U julu ove godine uputio sam im pismo sa molbom da nas obaveste o svojoj odluci i odgovora još nema.

 

1. O detaljima naše ponude moći ću da govorim kad stigne njihov zvaničan odogovor, to je bio zahtev predstavnika kompanije “Delfi”.

 

1. Poznato mi je da se u lokalnoj političkoj propagandi koristi tvrdnja da lokalna vlast želi da otera investitore.

 

đ. Kad budemo objavili našu ponudu “Delfiju” i kad je budete pročitali zaključićete sami da li smo želeli da oteramo investitora ili smo možda u stvari bili previše predusretljivi i ponudili previše olakšica.

 

1. U svakom slučaju, slobodno možete uzeti u obzir da svako, ko za bilo kog predstavnika bilo koje opštine, tvrdi da želi da otera investitore, jeste zlonamerna osoba bez kredibiliteta, mada bi precizniji opis za takve mogao da se da u stilu g. Kesića, pokvarenjak i obična budala. Koristim ove jake izraze, koji možda i nisu primereni za ovu priliku, ali najbolje opisuju ono što mislim o takvim ljudima.

Takve tvrdnje potpuno su neistinite i ljude koje ih iznose ne treba uzimati za ozbiljno.

 

4.3. Sledeće pitanje je da li će “Lidl” doći u Paraćin

 

1. Odgovor na ovo pitanje možete dobiti samo od ove kompanije. Ono što mogu da kažem je da je “Lidl” kupio parcelu u Paraćinu, da je za njihove potrebe urađen urbanistički plan i da koliko mi znamo trenutno ugovaraju projektovanje objekta kako bi pribavili potrebne dozvole.

 

4.4. Najveća opasnost kad je reč o povećanju broja nezaposlenih u Paraćinu i dalje je situacija u Srpskoj fabrici stakla, kao i prethodnih godina.

 

1. Jedino što tim povodom mogu da kažem je da je staklara privatno preduzeće, da je vode ljudi koji imaju odlične kontakte u vrhu državne vlasti i da opština nema nikakvu ulogu u odlučivanju o sudbini ove fabrike. Ne mešamo se u ove procese, to je od nas ako smo dobro razumeli i zatraženo iz vrha državne vlasti i mi to poštujemo.

 

5. Ovo je dakle bio izveštaj o protekloj godini i analiza trenutnog stanja

 

Ukratko godina za nama kad je reč o opštinskim poslovima bila je manje više uobičajena.

 

U oblasti zapošljavanja i investiranja ima pomaka prema dostupnim podacima Naconalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku a i na osnovu evidente investicione aktivnosti više destina  preduzeća i preduzetnika od kojih je u ovom trenutku svakako najveći “Čokolend”. Sem poznate situacije u staklari u svim drugim oblastima imamo pozitivne najave, od izgradnje novih malih proizvodnih pogona, preko pripreme izgradnje i novih hotela, do daljih razogovra kako privatnih vlasnika imovine tako i predstavnika opština sa mogućim većim investitorima. Mnogo toga zavisi od ukupni kretanja u republici i ova godina malog ekonomskog rasta nikome ne ide na ruku, ali lokalno gledano krećemo se blagom uzlaznom putanjom.

 

U narednoj godini treba očekivati realzaciju svih projekata za koje su ove godine potpisani ugovori, ali i drugih koji su u pripremi i sprovođenje svih tih poslova sa smanjenom administracijom biće veliki izazov.

 

Očekuje nas i nastavak redovnih poslova., usvajanje izmena PGR-a, izgradnja infrastrukture u prigradskim naseljima i selima, završetak nove zgrade Kulturnog centra, novi trg u centru grada, ali i mnogo novih aktivnosti koje će nam omogućiti postepeni završetak izgradnje infrastrukture u svim naseljima. Novi sadržaji u oblasti kulture, sporta, zabave, društvenog angažovanja, pomeranje fokusa rada opštinskih službi sa obezbeđivanja osnovnih infrastrukturnih uslova za sve građane, na unapređenje kvaliteta života u gradu i selima.